BBC na srpskom - B92

Apolo 11: Svet slavi 50. godišnjicu prvog sletanja čoveka na Mesec

20 jula 1969.godine sleteo je Apolo11 i nekoliko sati kasnije Nil Armstrong je napravio istorijske korake.

Izvor: BBC
Podeli
Slike sa svemirske misije Apolo 11 projektovane su na vašingtonski obelisk./Getty Images
Slike sa svemirske misije Apolo 11 projektovane su na vašingtonski obelisk./Getty Images

Hiljade ljudi je slavilo 50. godišnjicu prvog sletanja čoveka na Mesec.

Na dan 20. Jula 1969. godine, lunarni modul Orao sa Apola 11 sleteo je u svemirsku stanicu Tranquility ("Spokoj").

Nekoliko sati kasnije, u 21:56 sati po centralnom vremenu, Nil Armstrong je ispisao istoriju kao prvi čovek koji je hodao na Mesecu.

Inicijalno inspirisana rivalstvom Amerike i Sovjetskog Saveza iz doba Hladnog rata, ova misija se danas pamti kao ikonički trenutak za ljubitelje astronomije širom sveta.

"Opet dišemo"

Mlada devojčica gleda izložbu posvećenoj godišnjici događaja u Svemirskoj stanici Hjuston./AFP
Mlada devojčica gleda izložbu posvećenoj godišnjici događaja u Svemirskoj stanici Hjuston./AFP

Nasa je obeležila godišnjicu emitovanjem snimaka lansiranja na internetu, pružajući novim generacijama šansu da vide istorijski trenutak koji je pre 50 godina gledalo pola milijarde ljudi.

U momentu sletanja letelice, Armstrong, komandant Apola 11, rekao je: "Hjuston, ovde stanica Tranquility. Orao je sleteo."

Čarli Djuk, zadužen za komunikaciju sa kapsulom, odgovorio je iz kontrolne stanice u Hjustonu:

"Primljeno, Tranquility. Čujemo vas na zemlji. Gomila ljudi ovde je na ivici da se uguši. Opet dišemo."

Satima kasnije, kada je zakoračio na površinu Meseca po prvi put, izgovorio je istorijsku rečenicu:

"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

Armstrongu su se na misiji priključili članovi posade Bay Oldrin i Majkl Kolins.

Sva trojica su rođeni 1930.

Oldrin i Kolins su još uvek živi, ali je Armstrong preminuo 2012. u 82. godini.

Oldrin, drugi čovek koji je hodao Mesecom, u subotu je napisao na Tviteru:

"Danas je Amerika za sobom ostavila veliko pitanje: stigli smo tamo prvi. Sleteli smo na Mesec sa 250 miliona Amerikanaca koji su nam čuvali leđa."

"Istina je da misija pripada svima njima, kao i budućim generacijama Amerikanaca koji sanjaju da još jednom dosegnu Mesec".

Baz Oldrin je postao drugi čovek koji je hodao Mesecom./PA Media
Baz Oldrin je postao drugi čovek koji je hodao Mesecom./PA Media

Majkl Kolins, treći član posade, rekao je za Foks Njuz da o misiji ne misli "baš tako često".

"Živim miran život", rekao je.

"Dešava se da noću idem mojom ulicom, kada počne da pada mrak, a onda osetim nešto iza mog desnog ramena - pa pogledam gore i vidim taj mali srebrnjak gore i pomislim, 'O, pa to je Mesec! Bio sam tamo!'"

Kako je svet proslavio

Odelo koje je Nil Armstrong nosio dok je hodao Mesecom po prvi put./Reuters
Odelo koje je Nil Armstrong nosio dok je hodao Mesecom po prvi put./Reuters

Gradovi širom planete su organizovali događaje da proslave istorijsku godišnjicu - uključujući i Nasa centar za posetioce u Hjustonu u Teksasu.

Vojno osoblje je izvelo skakanje padobranima, a bendovi su svirali uživo.

Odbrojavanje u novogodišnjem stilu je takođe obeležilo momenat prvih Armstrongovih koraka.

Artefakti sa misije su izloženi u Smitsonijan Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemira u Vašingtonu, uključujući i svemirsko odelo u kojem je Armstrong leteo.

Muzej avijacije u Sijetlu je takođe prikazao originalne snimke sletanja, rekreirajući dnevnu sobu iz 1969. dopunjenu savremenim televizorom.

Replika Meseca visi sa plafona muzije Velika palata (Gran pale) u Parizu u okviru izložbe Mesec./EPA
Replika Meseca visi sa plafona muzije Velika palata (Gran pale) u Parizu u okviru izložbe Mesec./EPA

U petak uveče, projekcija u trajanju od 17 minuta sa slikama sa sletanja na Mesec projektovana je na vašingtonski obelisk, dok je masa ljudi posmatrala iz Nacionalnog parka.

Velika palata (Gran pale) u Parizu je obeležila godišnjicu izložbom posvećenom Mesecu.

Gigantski mesec na krovu u Madridu umetnika po imenu Spaj (SPY)./EPA
Gigantski mesec na krovu u Madridu umetnika po imenu Spaj (SPY)./EPA

Izložba, koja je otvorena u aprilu i zatvara se u ponedeljak, obuhvata ogromnu repliku meseca koji visi sa staklenog plafona zgrade.

Umetnik Spaj (SPY) je takođe kreirao džinovski mesec povodom godišnjice, koji je prikazan na krovu jedne zgrade u Madridu.

"50 godina posle malog koraka za čoveka"

Nešto ranije, tokom lansiranja koje se poklopilo sa godišnjicom, svemirska letelica Sojuz sa astronautima iz Amerike, Rusije i Italije poletela je sa Kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, na putu ka Međunarodnoj svemirskoj stanici.

U 23:48 sati po britanskom vremenu, ruska svemirska agencija Roskozmos je tvitovala da je svemirska letelica uspešno pristala u stanicu.

Dok je raketa poletala, voditelj iz Nase je rekao: "I, polećemo - 50 godina posle malog koraka za čoveka, raketa Sojuz i njena međunarodna posada napravile su ogroman skok sa lansirne platforme na putu za međunarodnu svemirsku stanicu.

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 139 idi na stranu