Zašto Kina beleži rekorde u prodaji električnih vozila

To je svojevrsni rekord i pokazuje da se kineski zaokret od vozila sa tradicionalnim pogonima na fosilna goriva dešava sve brže. Ovaj fenomen nije slučajan, već je rezultat dugoročne strategije države, snažnih investicija i industrijskog razvoja koji su Kinu učinili liderom u elektromobilnosti.

Dok je u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama tržište električnih vozila raslo postepeno i pod pritiskom ekoloških regulativa, u Kini se spojila državna politika, ekonomski interes i industrijski kapacitet, stvarajući jedinstvenu kombinaciju koja je omogućila ovako dramatičan skok.

Jedan od ključnih razloga za uspeh kineskog tržišta jeste konzistentna državna politika koja je težila da smanji zavisnost od nafte, koju je Kina pritisnuta da uvozi. Vlada u Pekingu još od početka 2010-ih godina forsira električna vozila kroz subvencije, porezne olakšice i kvote koje su nametnute proizvođačima automobila.

Kompanije koje nisu imale dovoljan udeo električnih ili hibridnih modela morale su da kupuju kredite od konkurencije, što je ubrzalo orijentaciju na novu tehnologiju. Lokalnim vlastima je naloženo da kupuju električne autobuse i taksi vozila, što je stvorilo ogromnu potražnju i dodatno razvilo infrastrukturu za punjenje.

CUINAN / imago stock&people / Profimedia

Iako su direktne subvencije za kupovinu vozila u međuvremenu postepeno smanjene, efekat prvobitne državne podrške stvorio je snažnu industrijsku osnovu koja sada samostalno održava rast i čak je sve dominantnija u izvozu.

Pored državnih politika, važnu ulogu ima i cena vozila na domaćem tržištu. Kineski proizvođači, poput BYD-a, Wulinga ili Xpeng-a, uspeli su da ponude električne automobile po znatno nižim cenama nego konkurencija iz Evrope ili SAD-a.

Dok Tesla u Kini prodaje modele u rangu viših srednjih klasa, BYD i drugi nude čitav spektar vozila, od malih gradskih automobila koji koštaju manje od 10 000 dolara, do luksuznih limuzina i SUV-ova koji mogu da se porede sa najboljim svetskim modelima.

Xpeng

Ovakav cenovni raspon omogućava da električna vozila ne budu samo statusni simbol, već masovno prihvaćena opcija za prosečnog potrošača. U Kini je električni automobil postao praktičan i dostupan proizvod, što objašnjava zašto su milioni kupaca prešli upravo na njega.

Ogromna konkurencija domaćih proizvođača, gde ih po različitim evidencijama ima i preko 100, dovela je do nemogućnosti da se cene drže visoko, već često dolazi do "trke do dna" sa popustima i cenama, koja dovodi do trenutnog čišćenja tržišta od malih i neefikasnih proizvođača.

Treći važan faktor je brz razvoj infrastrukture. Kina danas ima više od milion javnih punjača, što je daleko više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. U najvećim gradovima punjenje električnih vozila postalo je lako dostupno, dok su brzi punjači raspoređeni i na glavnim autoputevima, omogućavajući vožnju na dužim relacijama.

Nenad Ćosić

Investicije u mrežu punjača bile su paralelne sa rastom tržišta, pa su potrošači imali manje bojazni od "range anxiety", straha da će ostati bez energije tokom vožnje. Ovaj aspekt infrastrukture pokazuje koliko je važno da država, industrija i lokalne vlasti deluju sinhronizovano da bi jači zaokret ka elektromobilnosti uspeo, što je u Kini postignuto brže nego drugde.

Kina je u celom ovom procesu postala globalni lider i u proizvodnji baterija, što je ključno za ceo sektor i njegov razvoj. Kompanije poput CATL i BYD danas drže više od polovine svetskog tržišta baterija za električna vozila.

Njihova prednost leži u kapacitetu proizvodnje, kontroli nad lancem snabdevanja i tehnološkim inovacijama. Kina poseduje ili kontroliše veliki deo svetskih resursa litijuma, kobalta i nikla kroz investicije u rudnike u Africi, Latinskoj Americi i Aziji.

Time obezbeđuje stabilnost u lancu snabdevanja, dok su konkurenti često zavisni od nestabilnih međunarodnih tržišta. Osim resursa, kineske kompanije razvile su napredne tehnologije baterija, poput LFP (litijum-gvožđe-fosfat) baterija, a koje su postale standard za većinu masovnih modela u Kini.

Profimedia

Dodatni razlog za ovako snažnu prodaju električnih vozila jeste sama dinamika kineskog tržišta potrošača. Kina ima najveće automobilsko tržište na svetu, gde se godišnje proda više od 25 miliona vozila svih tipova.

Kada se u tako velikom sistemu napravi pomak od nekoliko desetina procenata, apsolutne cifre postaju ogromne. U 2024. godini, električna vozila činila su oko 35 do 40 odsto svih prodatih automobila u zemlji. To znači da električni automobil više nije niša, već mainstream opcija, a potrošači ga sve više biraju zbog nižih troškova održavanja, tehnološke naprednosti i sve boljeg kvaliteta lokalnih marki.

Tako je Kina postala globalno važna na dva fronta, jer ne samo po tome što ima najveću potrošnju kao najveće tržište, već i zato što izvozi električna vozila širom sveta. U Evropi je tokom poslednje dve godine uvoz kineskih električnih automobila značajno porastao, a kineske kompanije planiraju otvaranje fabrika na Starom kontinentu.

BYD

Time Kina  teži da ne samo zadovoljava domaće tržište, već pokuša da oblikuje i globalnu industriju. Istovremeno, spomenuta kineska dominacija u baterijama znači da čak i kada evropski ili američki proizvođači prave sopstvena vozila, u njima se često nalaze baterije proizvedene u Kini.

Sve ovo pokazuje da prodaja od preko 10 miliona električnih vozila u Kini tokom prošle godine nije rezultat jedne okolnosti, već kombinacija državne politike, masovne proizvodnje, konkurentnih cena, razvijene infrastrukture i industrijske dominacije u baterijama.

Dok mnoge zemlje još uvek pokušavaju da naprave održiv ekosistem za elektromobilnost, Kina je uspela da postane globalni centar i za potrošnju i za proizvodnju. Time je obezbedila sebi stratešku prednost u jednoj od najvažnijih industrija budućnosti i pokazala da spoj planiranja i industrijske snage može u relativno kratkom vremenu da transformiše čitavo tržište, ako naravno postoji motiv za tako nešto.

Koliko je manjak domaćih rezervi fosilnih goriva bio komparativna manjkavost Kine i generator uvozne zavisnosti, toliko je ona doprinela da ova država pronađe novu tehnološku sferu u kojoj može da ima jak položaj.