Gde je nestala voda s Marsa?

Nekadašnji član Nasinog tima koji je upravljao misijom MAVEN (Mars Atmosphere and Volatile EvolutioN), navodi da erozivne putanje ukazuju na to da je na Crvenoj planeti nekada bilo mnogo vode.

“Dva su načina na koje bi voda mogla da nestane s Marsa: ili se sjedinila sa zemljištem – nešto slično permfrostu na Zemlji, ili su se molekuli vode raspali u atome vodonika i kiseonika”, rekao je.

Vodonik je zatim uspeo da ‘umakne’ slabijoj gravitaciji Marsa, isparavajući u svemir iz gornjih slojeva atmosfere.

Tim Univerziteta u Bostonu koristio je UV spektrograf koji su razvili naučnici sa Koloradskog univerziteta u Bulderu u saradnji s Klarkom. Ovaj instrument omogućio je istraživačima da “razdvoje emisije spektra vodonika od kiseonika i prouče ih detaljnije”.

Velike vesti stigle su prošle nedelje, kada je saopšteno da je stopa otiskivanja vodonika u svemir dostigla maksimalni nivo kada se Mars nalazio najbliže Suncu – deset puta brže nego na najudaljenijoj tački.

“Kada je Mars najbliži Suncu, njegova atmosfera postaje turbulentna, što uzrokuje nastanak globalnih peščanih oluja i drugih aktivnosti. Ovi prirodni procesi mogli bi vodu iz donjih delova atmosfere da podignu na izuzetno velike visine, uzrokujući otiskivanje atoma vodonika u svemir”, objasnio je Klark.

Naučnici su pratili otiskivanje proučavanjem odnosa atoma vodonika i njegovog izotopa deuterijuma. Deuterijum sadrži proton i neutron, dok običan atom vodonika ima samo proton. To znači da bi atomi vodonika ‘isparili’ iz atmosfere brže od atoma deuterijuma jer su lakši – u pitanju je teorija koja je konzistentna sa rezultatima.

Klark će sa svojim timom proučavati podatke dobijene u projektu MAVEN bar do sredine 2018. godine, nadajući se da će analiza konačno ukazati čovečanstvu na to šta se desilo s vodom na Marsu.