Postoji li put do vrha za talentovanu, ali siromašnu decu?

S druge strane, nadarena deca iz siromašnijih porodica retko se “probiju” do njihovog klasnog nivoa.

Deca iz bogatijih porodica, ali sa manje akademskih sposobnosti imaju 35 odsto više šanse da će odrasli u ljude s dobrim primanjima, nego mnogo nadarenija deca iz siromašnih porodica, pokazalo je otkriće britanske Komisije za društvenu mobilnost i dečje siromaštvo.

Studija je pratila živote 17.000 ljudi rođenih u Britaniji u istoj nedelji 1970. godine. Potencijal za uspeh obično se javlja mnogo niže na porodičnom stablu, pa ga deca obično duguju svojim dedama.

Faktori koji utiču na uspeh deteta kasnije u životu uključuju stepen obrazovanja njihovih roditelja, tip srednje škole koju upišu i najviše kvalifikacije koje steknu.

Bogatiji roditelji često pomažu deci koristeći svoje društvene kontakte i pronalazivši im korisna radna mesta za praksu. Oni su bolje usmereni u pogledu karijere i fokusirani na veštine poput samopouzdanja i liderstva.

Ispitujući uspeh učesnika istraživanja do njihove 42. godine, izveštaj je pokazao da “nadarena deca iz manje bogatih porodica bivaju manje uspešna kasnije tokom života u promeni ovog ranog visokog potencijala u kasniji uspeh na tržištu rada”.

Načelnik komisije Alan Milburn kaže da su otkrića istakla “društveni skandal”.

“Odavno se zna da postoji staklena tavanica u britanskom društvu koja sprečava decu sa potencijalom da napreduju do vrha. Ovo otkriće pokazuje da postoji i stakleni pod, koji blokira društvenu mobilnost odozgo”, smatra on.

Da li mislite da sličan fenomen postoji i u srpskom društvu?