Restoran Ljubić

Adresa: Gospodar Jevremova 25
Telefon: 011/ 344 - 8833

Radno vreme restorana: od 9.00 do 1.00 U spolja oronuloj, ali verovatno najlepšoj vili čitave Gospodar Jevremove ulice, baš kao da pridržava dekadama nagrizene fasadne likove zašepurio se (od kraja 2008. godine) u veličanstvenoj jednostavnosti prostorne forme restoran Ljubić. Iznad ulaza, umesto bilo kakve reklame, stakleni ulični zid razdvaja na polovine replika sata sa londonske Kensington stanice. A kazaljke naravno - stoje, da potcrtaju filozofiju: ovo je restoran u kome se JEDE! Protok vremena nema tu šta da traži, barem dok escajg ne zamukne.

U potrazi za identitetom, Ljubić-evci su zadržali ali preuredili veliku galeriju, postavili originalnu stogodišnju rukohvat ogradu iz neke zgrade dole u Strahinjića bana, posadili neobično drvo koje uz širinu otvorenog prostora, belinu fasadne cigle i krajnje diskretno svetlo čudovišno velikih lustera baca šmek neobičnih veza raznorodnih svetskih kuhinja u ukusne velike tanjire. Uklonili su nekadašnje karirane stolnjake a u lagumu izmaštali supermodernu kuhinju, vinski podrum, udobne toalete. Iako tvrde da je trenutna postavka samo tabula raza koja željno iščekuje svakodnevnu nadgradnju, pažnja je usmerena na svaki detalj.

Replike stolica iz dvadesetih godina prošlog veka „pasuju“ uz „nevidljivi“ TV ekran u krem boji zida nasuprot velikom šanku, ali zaklonjen tako da vam voditelji nipošto ne zavire u tanjir. Ukusan izbor dnevnih i nedeljnih novina, izuzetne vinske i rakijske čaše iz kojih baš ima šta dobro domaće da se ispije ili laptopovi (3 komada) „na izvol’te“, samo ukazuju na dosledno poštovanje evropskih standarda. Diskretni zidni šankovi za klopu „s nogu“, nenabijeni stolovi, ali i brza transformacija tapaciranih klupa u „porodičnu atmosferu“ duž čitavog restorana otkrivaju širinu vizije u Ljubiću: za susednim stolom sede dve gospođe iz „tridesetih“ i današnji klinci, umetnici, političari, biznismeni „iz kraja“ ali i izdaleka. A onda „ono“ - iz originalnog lifta pomaljaju se obrisi „ludorija“ najavljenih u zlatnom okviru nasred sale: popularni dnevni meny. Svakog dana po tri nova jela. Ukusna, obilna, pristupačna, a barem jedno prati crkveno slovo (post).

Potom, originalni ordevri na drvenim „platima“, sir i pršut zlatarski što ih nema u prodaji, kao ni sireva sa internacionalnog tanjira. Kuvana i dnevna jela, gulaš, sve upakovano malo „u špic“, u visinu, u počast francuske škole serviranja. Pa kupus i turšija iz Mačve, jedinstvena bezbrašna „light kesten-čokolad torta po češkom receptu gazdine mame“ ili pasta što se rastapa na džinovskom koturu italijanskog parmezana pred vašim očima! Sosovi od lešnika, šumskog voća, pinjola, guščja jetra, biftek i tartufi, torta od dimljene pastrmke, pileće rolnice sa prelivom od 4 vrste sira i palentom uz pića 20-30% jeftinija od onih iz „silikonske doline”, zar ne mislite da je to sasvim dovoljno da zastanete, zasednete i pustite malo vreme da odstoji.