Nikad nije kasno za prestanak pušenja

Najnoviji lekovi nesumnjivo su u stanju da zaustave „epidemiju“ kardiovaskularnih bolesti, pokazuju istraživanja. Nevolja je, međutim, u tome što i bogate zemlje više nemaju dovoljno novca da ih dele svim pacijentima, što dovodi do drastičnih razlika u kvalitetu lečenja. Razlike se pojavljuju čak i tamo gde pacijenti moraju iz svog džepa da izdvoje deo troška za novi lek.

Iako je sasvim jasno da je trošak lečenja neuporedivo manji od troškova ne-lečenja, odnosno lečenja posledica bolesti, kada u zdravstvenim fondovima jednostavno nema para, onda, kažu kardiolozi, treba pribeći drugim, takođe izuzetno važnim, ali jeftinijim metodama prevencije. Jedna od stvari koja sasvim sigurno znatno utiče na kardiovaskularno zdravlje jeste pušenje, odnosno prestanak pušenja. Iako je naravno bolje da se ta navika nikada i ne stekne, novija istraživanja pokazuju da prestanak pušenja donosi zdravstvene benefite, i to relativno brzo. Već nekoliko meseci posle prestanka pušenja rizik od srčanog udara i smrti smanjuje se na nivo nepušača koji nikada nije zapalio cigaretu. Nažalost, to ne važi za ostale kardiovaskularne probleme: arterije ostaju oštećene i zapušene, a još jedno svetsko istraživanje potvrdilo je da je za to krivac duvan.

Studija koja je obuhvatila 13.372 pacijenta iz Evrope, Severne Amerike i sa Dalekog istoka, pokazala je da pušači 1,5 puta češće dobijaju ozbiljnu stenozu jedne ili obe glavne arterije, a da su im čak dvostruko više ugrožene tri srčane arterije.

Iako sam prestanak pušenja ne može da popravi stanje krvnih sudova, sasvim je izvesno da poboljšava šanse za bolje zdravlje i duži život. Ljudi koji ostave cigarete u 60, 50, 40. i 30. godini života time dobijaju u proseku tri, šest, devet i deset „dodatnih“ godina života. Drugim rečima, poruka kardiologa jeste da nikada nije kasno da se prestane sa pušenjem, a još je bolje ako se uz to prihvati zdrav način života i ishrane. Nevolja je u tome, kažu stručnjaci, što prevencija „nije popularna“ kod stanovništva. Istraživanja, nažalost, pokazuju i to da će većina radije piti lekove, čak i one sa potencijalno opasnim pratećim dejstvom, nego da odbace cigarete.

Foto: freedigitalphotos.net/gameanna