Čekajući Mubadalu: Programeri, gde ste?

Ukoliko kompanija Mubadala iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zaista bude htela da otvori fabriku čipova (investicija vredna četiri milijarde evra) u Srbiji, hiljadu IT inženjera, koliko je najavljeno da će biti potrebno, moraće da potraži (i) negde drugde. Jer u Srbiji ih jednostavno – nema, bilo da je reč o “softverašima” ili o onima koji se bave tehnologijom pravljenja samog čipa, piše Novi magazin.

Letimičan pogled na tržište rada to jasno pokazuje. Domaće softverske kuće i po nekoliko meseci drže otvorene oglase za posao. Programera u zemlji ima, ali svako ko vredi ima angažman.

„Pre godinu i po dana u Silikonskoj dolini je povećano ulaganje u nove kompanije. Najpre se tamo pojavio manjak programera, a to stanje se posle prelilo i kod nas. Sada imamo problem da nađemo ljude“, kaže Beka Cvetković, direktorka za ljudske resurse kompanije PS tek. Takođe, dodaje ona, američke, a pre svega evropske firme, sve više traže stručnjake iz Evrope, jer nisu u potpunosti zadovoljne kvalitetom radnika iz Kine i Indije.

Poseban problem za poslodavce je što se traže specifični tipovi programera koji su često deficitarni i koje ne “produkuje” domaći obrazovni sistem. Prema rečima sagovornika Novog magazina koji se bave IT industrijom, sa fakulteta u Srbiji ne izlaze inženjeri koji su spremni za industriju. Najdeficitarniji su trenutno JAVA, PHP, C++, Android i programeri za iPhone.

“Softverska industrija je globalno otvorena, ne poznaje granice. Za poslove inženjera koji treba da održava neki sistem, iako veliki deo poslova može da se radi ‘na daljinu’, deo mora da se obavlja ‘na mestu radnje’, pa je prisustvo neophodno. Kad je reč o proizvodnji softvera geografska odrednica je nebitna. Znamo da hiljade ljudi u Srbiji svakodnevno radi za softverske kompanije izvan Srbije”, kaže Miodrag Mirčetić, predsednik Upravnog odbora kompanije Asseco SEE.

Prema rečima Hristine Mikić, izvršne direktorke Grupe za kreativnu ekonomiju, tržište rada u kreativnom sektoru, uključujući i softversku industriju (koja je deo njega) generiše oko 3.600-4.000 diplomaca za IT tehnologije godišnje, od čega čak 50 odsto nastavi usavršavanje (master i doktorat). Trenutno, prema nekim procenama, u Srbiji radi 2.000 softverskih inženjera u kreativnom sektoru.

“Tržište kreativnog rada kakvo postoji za softver inženjere karakterišu visoke plate i mala ponuda kvalitetnih ljudskih resursa. Veliki broj kadrova migrirao je ka zemljama u kojima su ekonomske mogućnosti visoke (Kanada i Australija) ili je orijentisan na strana tržišta i strane klijente. Osim kvalitetnog znanja, u ovom poslu neophodno je ostvariti visok stepen produktivnosti, efikasno rešavati probleme i upravljati vremenom, odnosno poštovati rokove, što često može manjkati raspoloživim kadrovima na domaćem tržištu”, kaže Mikićeva.

Miodrag Mirčetić dodaje da je jedan od razloga deficita kadrova obrazovni sistem koji ne produkuje softverske inženjere.

“U praksi i oni koji završe školovanje ne poseduju potrebna znanja i veštine da bi mogli odmah da budu produktivni. Oni dolaze ‘poluupotrebljivi’ i da bi se postigla njihova puna efikasnost u sistemu proizvodnje softvera potrebno je najmanje tri do šest meseci dodatne obuke. Od svih fakulteta najpripremljeniji kadrovi za industriju dolaze sa FON-a. Uz to, broj svršenih inženjera, čak i sa takvim znanjima, nedovoljan je s obzirom na to koliko industrija može da apsorbuje. Za srednji ili viši nivo kadrova u domenu, na primer, softverske arhitekture, praktično nema kadrova koji izađu sa fakulteta i mogu da konkurišu za te pozicije. Takav, viši nivo školovanja u softverskoj industriji kod nas ne postoji”, kaže naš sagovornik.

Poznavaoci dodaju i da veliki broj zaposlenih programera nema formalno obrazovanje, što za tu industriju nije ni potrebno, ali takođe i ilustruje da obrazovni sistem u Srbiji “puca u prazno”. Talentovani programeri prepoznaju se već na početku studija i vrlo često posle godinu ili dve školovanja budu “draftovani”.

Posla, s druge strane, ima preko glave. To potvrđuju i podaci o zaposlenosti. Na primer, poznata domaća “brzorastuća” firma Nordeus utrostručila je broj radnika. Kako tvrde softveraši, trenutno je mnogo veći problem dobiti posao nego naći radnike. Zbog toga se na tržištu vode zanimljive “bitke” za kadrove, poput onih za poznate fudbalere u prelaznom roku. Glavni igrači trljaju ruke dok kompanije međusobno preuzimaju radnike. Često su ponude na granici realnog. Kako kaže jedan domaći programer, kad firma preuzme posao i kad joj treba čovek, “ne pita za cenu”. Prelazak ponekad znači i dvaput veću platu, a ona u ovoj industriji, za potpune početnike, ne ide ispod 500 evra. Čim se stekne malo iskustva plata se umnogostručava. Primanja onih koji se odluče za samostalan rad direktno za inostrane firme još su i veća, ali i “neuhvatljiva”, jer ih srpski poreski sistem često ne registruje.

Cena srpskih radnika, ipak, na međunarodnom tržištu nije previsoka. Njihova primanja jesu visoka u odnosu na cene rada u ostalim sektorima u Srbiji, ali je taj nivo i dalje „podnošljiv“ za domaću industriju.

“I dalje su oni jeftiniji nego softverski inženjeri u zemljama centralne Evrope, a da ne govorimo o zapadnoevropskim ili američkim radnicima. Međutim, to će se brzo promeniti. Srbiju je u poslednje dve godine, kad nas je kao dobro odredište za lov na softveraše identifikovalo nekoliko kompanija, zahvatila ‘suša kadrova’. Cena rada će početi polako da raste, što će automatski povećati i cene usluga i proizvoda na domaćem softverskom tržištu, jer će i ljudi koji rade za domaće firme morati da se po prihodima poravnaju sa kadrovima koji rade za strance”, optimistički zaključuje Mirčetić.

Foto: gerard79/sxc.hu