Mihajlović: ''Moraću da budem selektor!''

Gospodine Mihajloviću, da li bi Mihajlović igrač igrao kod Mihajlovića trenera?

''Mislim da bi igrao. Morao bi malo da promeni karakter, da bude malo smireniji, ali po fudbalskim kvalitetima sigurno da bi igrao.''

Šta god ko mislio o njegovoj igri, a bilo je oprečnih shvatanja, njegovo prisustvo na terenu uvek se videlo. Svojim karakterom i igrom bojio je utakmice. Bili su to uvek neobični mečevi, dobri ili loši, svejedno. Siniša Mihajlović je stalno izazivao reakcije. Na početku je trenerske karijere za koju se samo može naslutiti kakva će biti. Kao ličnost je osoben, bio je takav i kao igrač.

''Mihajlović igrač je bio igrač koji je branio, napadao, nameštao golove, imao je u jednom igraču manje-više osobine svih igrača. Nisam rođen kao odbrambeni igrač ali sam tokom godina, igrajući levog beka u Romi i libera kod Eriksona u Laciju naučio i da branim. Bio sam i vezni igrač tako da sam znao i da igram. Imao sam tu levu nogu pa sam mogao da dam loptu, da namestim gol. Ja sam bio jedini odbrambeni igrač na koga su igrali flaster jer meni nikada nisu dali da igram. Kad je akcija od mene počinjala bio je uvek problem da li da se igra kratka lopta ili da se da dugra lopta.''

I u njegovom karakteru bilo je nečega drugačijeg, nečega što ga je izdvajalo.

''Takav je Mihajlović bio i na terenu i van terena. Svi ti igrači koji imaju nešto malo više od ostalih, hoće ili da se tuku ili dolazi do incidenta i samim tim protivnički igrači znaju to i hoće da isprovociraju. Mihajlović igrač teško je išao da isprovocira nekog, uvek je bio provociran. To ja stalno govorim Ibri jer je on na neki način budala kao što sam i ja bio, imamo taj isti karakter. Ako to uspe da prevali, može da bude najbolji igrač na svetu.''

U Milanu je odigrao poslednju utakmicu i tu započeo prve trenerske korake.

''Sigurno da treba mnogo da se radi. Mihajlović trener je tek počeo, a Mihajlović igrač je završio i osvojio mnogo toga. Mislim da Mihajlović trener može da bude dobar trener ne samo zbog toga što je bio dobar igrač već zato što je uvek voleo i taj drugi deo posla, taktiku, treninge. Upoređujući mene i Manćinija, kad se priča o taktici, protivnicima, igračima, od deset stvari devet je ono što je on hteo meni da kaže ili ja njemu, a to je meni merilo zato što je on bio veliki igrač i postao je veliki trener. Samim tim što sam postao pomoćni trener u Interu sa svim tim velikim igračima mnogo mi znači. Ne znam da li Mihajlović trener može da osvoji sve što je svojio Mihajlović igrač, ali mislim da može da bude dobar trener. To zavisi mnogo od sreće.''

Koliko ste daleko od da budete samostalan trener?

''Mislim da bih ja sada mogao da budem samostalan trener, samo što ne žurim zato što imam dobar ugovor još četiri godine. Bolje da budem pomoćni trener u Interu nego da budem prvi trener u malom klubu. Ja taj posao ne radim zbog para. Radim zato što to volim i zato što imam mogućnost da budem u Interu koji je jedan od najjačih evropskih i svetskih klubova. Svo to iskustvo koje stičem ovde radeći sa igračima, sa Manćinijem, igrajući sve te velike utakmice, i gledajući i vodeći te utakmice iskustvo se sve više povećava. Ako za godinu dana meni dođe neka ponuda ja ću da preuzmem i biću kad tad prvi trener. Samo neću da žurim. Nije mi to prvi cilj. Cilj mi je da što više naučim.''

Mihajlović ne zna gde će započeti samostalnu trenersku karijeru. Ne zna ni gde će ga trenerski posao odvesti, ali zna bar jednu stanicu.

''Ja znam da ću kad tad morati biti selektor. Mislim da mi je to sudbina. Ja ne bežim od toga. Jednog dana kada to bude bilo, biće samo kako ja budem rekao. Da ja dođem u reprezentaciju, ja znam šta treba da bude ili šta ne treba da bude. Ako se to ne desi ja nemam razlga da dolazim jer ne mogu da uradim ništa. Ako se to desi ja imam velike šanse da napravim nešto. Hoću da krenem od tih stvari koje su najvažnije. Ako se to desi ja onda hoću da preuzmem na sebe svu odgovornost. Ako se desi nešto loše to je onda moja krivica. Ja sam uvek u životu tako radio, slušao sam šta mi drugi govore pa sam prihvatao ali sam uvek sam odlučivao. To je tako u trenerskom poslu. Neko treba da dođe da priča sa mnom, da budu oni zainteresovani. Kad dođe do ozbiljne priče onda ću ja da kažem koji su moji uslovi da ja dođem tamo. Ja bih bio i pomoćni trener u Interu i selektor reprezentacije. To može da se dogovori.''

Bilo je dosta incidentnih situacija u karijeri ovog čuvenog fudbalera. Govorio je da je on jednostavno takav, da tako reaguje,da je to on, da je u više navrata sam bio krivac, ali da je sam platio za svaku svoju grešku. Govorio je da je takav kakav je, isti kao i njegov narod-Srbin.

''Narod je platio više jer narod nije kriv za ono što se desilo. Kriva su dvojica, trojica ljudi koja su vodila sve to, tu politiku te zemlje. Narod je platio greške koje nisu njegove greške. Ja sam platio moje greške zato što sam ja pravio greške. I ja sam uvek priznao i rekao jeste u pravu ste.''

Siniša Mihajlović je često u Srbiji, u Beogradu, Novom Sadu. Ove godine je organizovao humanitarnu utakmicu koja mu je pomogla u stvaranju jasnije slike o sredini iz koje je potekao. Zapravo pomogla mu je da potvrdi ili promeni sliku o nekim ljudima.

''Da sam znao kako će sve to da izgleda ne bih ni organizovao. Na kraju je sve ispalo dobro i drago mi je zbog toga. Ja sam tu utakmicu hteo da organizujem samo u Novom Sadu. Mogao sam da organizujem na Marakani ili na San Siru. Ja sam rekao da će se ta utamica odigrati samo na stadionu Vojvodine zato što sam ja tamo počeo karijeru. Imao sam problema sa navijačima zato što su hteli neke pare. Samo najbliži ljudi oko mene nisu tražili ništa pošto je ta utakmica u dobrotvorne svrhe.

Pevači koji su trebali da dođu da otpevaju pesmu, dve tražili su po 10.000, 15.000 evra. Ja ne kažem da ne treba ja da platim, ali ne treba neko da zarađujem. Ja ne zarađujem ništa, što bi to sad drugi zarađivali. Mislim da se otkida od usta od te dece koja od tih para mogu da žive godinu, dve, tri. Tek onda sam video koliko su ljudi pohlepni za parama, prodali bi rođenu majku za sto evra. Baš mi se to zgadilo. Na kraju je sve dobro ispalo, ta deca su dobila 130.000 evra. Da je ta utakmica bila organizovana u Beogradu bilo bi više para jer bi došlo 50.000 ljudi a ne 15.000, ali nema veze. Više mi je bilo drago da ljudi što su bili oko mene samo su potvrdili šta sam ja mislio o njima. To mi je mnogo više značilo.''

Nema potrebe prećutkivati da javnost nije ravnodušna prema njemu. Ima mnogo onih koji ga vole, ali ima i mnogo onih koji ga ne vole.

''Može da bude najbolji čovek na svetu ne mogu svi da ga vole. Meni je važno da ljudi koji su oko mene da me vole, poštuju, cene, da znaju šta sam. Ljudi koji nisu oko mene, mogu da misle šta hoće, da sam smrad ili nešto drugo. Mene to ne tangira. Volim ako neko nešto ima da mi kaže, da mi kaže u lice, ne da mi prića okolo. Prema svakom imam reprekt, prema svakom se odnosim ok do trenutka dok se i on sda mnom odnosi tako. Kad tako više ne bude, ja prekidam sve. To je bio problem sa našim novinarima. Kad sam igrao u Laciju sa Partizanom, kad su skandirali da je moja žena kurva. Niko nije stao u moju odbranu, niko ništa nije rekao ni od novinara, ni iz FS. Praktično zbog 3-4 novinara koji su smradovi plate ostali. Ali ja sam takav. Dok ne vidim kakav je čovek, da li je ok, onda može da se uspostavi kontakt. Meni je najvažnije da ima respekta. Kad više nema respekta završli smo.''

Samo mali deo ljudi koje je upoznao se zadržao u njegovom životu.

''To je jedan način odbrane. Kažu da sam uobražen, prepotentan i ja hoću da tako bude. Ja sam u stvari suprotnost toga. Ja u početku ne mogu s tobom da ponašam kao sa nekim mojim prijateljima i ne možeš ti da se ponašaš sa mnom kao sa nekim drugim. Ja ne volim to da se neko ponaša kao da se znamo sto godina, a videli smo se dva, tri puta. Ne sme to sebi neko da dozvoli kao što ja neću sebi da dozvolim. Mora da pristupi kako treba da pristupi. Bilo je dosta ljudi koji su mi se približili pa se ispostavilo da nisu ok. To ne zavisi od mene već od čoveka kako se ponaša prema meni. Ja mislim da čovek ne može u životu da ima 15-20 prijatelja već dva, tri. Što ima više prijatelja to više vredi. Ovo ostali su poznanici. Ja imam malo prijatelja ali su to ljudi koji bi za mene sve dali kao što bih ja dao sve za njih. To je zatvoren krug. Ovi drugi su poznanici i možemo da se respektujemo ako su ok, ali će svako od tih ljudi da ti kažu da su u početku mislili da sam ja smrad pa kasnije kad su me upoznali kažu da sam druga ličnost.''

Ove godine su u Srbiji organizovana dva velika događaja koja su obeležila oproštaje od karijera čuvenih srpskih sportista, Vlada Divca i Siniše Mihajlovića. Postoji utisak da se u zemlji i Divac i Mihajlović više cene od ternutka kad se videlo ko je došao da im oda priznanje.

''Meni je drago da me porede sa Divcem. Divac je moj veliki prijatelj. On je bio veliki sportista. Meni je čast i zadovoljstvo da me porede sa Divcem. Ja mogu da kažem da se više cenim u Italiji nego u Jugoslaviji odnosno Srbiji. Kad je bila ta oproštajna utakmica svi su pričali da će doći druga ekipa Intera, iako je bilo mnogo problema. Trebalo je da dođu jo neki ljudi koji su bili opravdano odsutni. Kad je bilo za pare, onda su to pričali da je to pranje pare. Ja na svu sreću igram 20 godina fudbal, meni tih 130.000 evra ništa ne znači. Možda je glupo da to kažem, ali govorim iskreno. Zarada od toga, da stavljam sebi u džep 130.000 evra, a dao sam pet puta više da niko ne zna. Na kraju kad sam dao i te pare posle toga su bili samo mali izveštaji. Ima ljudi koji imaju mnogo više para od mene pa nisu dali. Da slučajno nije tako bilo, da nisam dao pare, da nije došao Inter to bi bio smak sveta. Zato ja to mrzim. Mi naše ljude koji uspeju u inostranstvu ne cenimo.

Mi jedva čekamo da bi nešto napravili da ih pljujemo. Zato smo mi najgori narod na svetu po sebe. Zato što mi ne cenimo naše ljude. Mi više cenimo kad neki američki košarkaš dođe u Zvezdu i da 20 poena i onda odmah govorimo 'on je super', svi se kunu u njega. A onaj ko se bori, ko izgara u belom svetu, u Italiji, stalno brani Srbiju njega pljuju. Ja mirno spavam jer znam šta stoji iza mene, šta sam ja napravio u mom životu i šta treba da napravim. Da li će da me cene ili ne, to je njihov problem. Taj što me ne ceni je verovatno neka budala jer ne može da ide protiv činjenica, ali u suštini mene to ne tangira uopšte da li će da me cene ili ne. ''

Bilo je teških momenata u životu Siniše Mihajlovića. Bilo je neprijatnih trenutaka u karijeri. Do sada je uspeo da pobedi sve izazove.

''Ja imam mnogo jak karakter. Ako ima nešto zacrtano teško može nešto da me izbaci iz koloseka. Što se tiče mog posla, mogu da imam uspeha mogu da imam neuspeha, ali ja uvek verujem u to što radim. Znam ako radim pošteno da će doći do toga. Ja kad imam probleme uvek idem da ih rešavam, ne idem da ih ostavljam.''

Sada je u Laciju još jedan Srbin. Aleksandar Kolarov mu se javno zahvalio na pomoći kada je došao u Italiju.

''On je došao u Italiju preko mog menadžera Serđa Bertija. Onda sam ga ja zvao samo zato što sam igrao u Laciju i što poznajem dosta ljudi i da mu kažem ako mu slučajno nešto treba da zna kome treba da se obrati, šta treba da radi.''