Kopaonik je leti vedriji i pitomiji

Do Kopaonika se dolazi prateći tok Ibra sve do Ušća, pre koga skretanje desno vodi do Studenice, zadužbine Stefana Nemanje (XII vek). Zasenjujuće lep manastir u okviru koga je i Bogorodičina crkva, sva u belom mermeru. Manastir skriva freske koje ilustruju lozu Nemanjića, delimično pozlaćene, pa je dobra ideja posetiti ga, sresti sa delom naše istorije i osetiti božanstvenu tišinu koja vlada ovim mestom.

Put dalje vodi do Jošaničke banje, a onda sledi uspon ka Sunčanoj planini koja s razlogom nosi takvo ime.

Ukoliko na Kopaonik idete autom, ne propustite priliku da posetite još neka mesta koja se nalaze u okolini, a pre svega Maglič, Jerinin grad, utvrđenje na vrhu brda iznad Ibra.

Da biste stigli do Magliča, neophodno je preći most preko Ibra koji, nažalost, nije u funkciji. Ali, ako ste avanturističkog duha, spremni na izazove, preći ćete ga uz malo truda vodeći računa gde stajete. A onda - uspon! Savladavši ga, dolazite do utvrđenja sa koga se pruža neverovatan pogled.

Pogled sa Jerininog grada

Nažalost, ništa nije obeleženo i ukoliko niste vrsni poznavalac istorije i arhitekture, možete samo nagađati gde se šta nalazilo i čemu je služilo. Turista jedva da ima, verovatno iz bojazni da pređu most, tako da su najčešći posetioci ovce i krave.

Kada se popnete na Kopanik, najbolje je da već prvog dana nabavite mapu i, prateći stazice koje su na njoj ucrtane, krenete u osvajanje svih vrhova. Ukoliko ogladnite (što će se sigurno dogoditi jer planinski vazduh to iziskuje), poslužite se borovnicama i divljim malinama kojih ima u izobilju.

Sve staze su obeležene, a vode do najviših vrhova Srbije: Pančičevog vrha (2017 m), Karamana (1936 m), Gobelje (1934 m), Nebeske stolice (1913 m). Stoga, ne propustite priliku da spoznate kakav je osećaj biti između neba i zemlje.

Pančićev vrh je nezaobilazna destinacija do koje mnogi dolaze i kolima, ali ne budite snobovi, već krenite pešaka i uverićete se da je svaki korak vredeo truda. Pogled koji se pruža sa krova Srbije treba doživeti.

Leti na Kopaoniku nije toliko velika gužva, gosti su uglavnom iz Beograda i najčešće su to mladi parovi i porodice sa malom decom. Ima i starijih ljudi koji bez problema savlađuju vrhove, dosta sportista koji su na pripremama, ali sve to ne odaje utisak gužve.

Kopaonik je sam po sebe divlja planina i jedino u samom centru mogu se naći prodavnice. Postoji desetak prehrambenih prodavnica sasvim dobro snadbevenih, nekoliko mesta u samom centru u kojima možete popiti piće i naručiti klopu, kao i 2-3 sportske radnje, i naravno, one sa suvenirima i džidža-bidžama. Prehrambene prodavnice su nesumnjivo skuplje od uobičajenih cena u Srbiji (plazma, wellness su po 120din, jogurt, mleko, grickalice oko 20 din skuplje).

Karaman

Ali zato je priroda fenomenalna, pa se na Kop i dolazi da bi se što više uživalo u njoj, a što manje vremena provodilo u hotelu.

Najviše ljudi ide na Pančićev vrh (2017 m) i postoji više staza, ne mnogo teških. Gore se može stići i kolima ili bajsom uz povremeno guranje pored sebe.

Nedaleko od centra vodi i staza do Suvog Rudišta (1976 m), odatle se može ići na Mali Karaman (1904 m) i uz malo pešačenja stići do Velikog Karamana (Vučak, 1936) m na kome se nalaze stene. Odatle se vidi i Velika Gobelja (1934 m).

Kopaonik ima mnogobrojne žičare, ali je razočaranje veliko kad shvatite da nijedna od njih ne radi leti. Ipak, postoji sijaset sportskih aktivnosti koje su vam na raspolaganju: džoging, biciklizam, tenis, odbojka na pesku, košarka i naravno - neizostavno brčkanje u hotelskim bazenima i lenčarenje na terasi.