Dokazano: Životinje su svesna bića

Zapravo, savremena su istraživanja pokazala da je subjektivna svest, koja se još u prošlom veku smatrala isključivom privilegijom Homo sapiensa, prilično raširena u životinjskom svetu.

Grupa nerologa, neurofarmakologa i neurofiziologa je na Univerzitetu Kembridž sastavila i potpisala dokument nazvan Cambridge Declaration on Consciousness kojim je službeno potvrđena ta činjenica.

'Dokazi pokazuju da ljudi nisu jedinstveni vlasnici neuroloških supstrata koji stvaraju svest', stoji u saopštenju naučnika. 'Životinje poput sisara i ptica i mnoga druga stvorenja, uključujući hobotnice, imaju iste neurološke supstrate.'

Hobotnice su jedini beskičmenjaci koji su dobili to važno priznanje. Brojne studije potvrdile su da je ono zasluženo. Na primer, jedno istraživanje iz 2009. utvrdilo je da neke hobotnice sakupljaju ljuske od kokosa i od njih stvaraju pokretna skloništa, što je dokaz da koriste oruđe.

Neke druge studije pokazale su da imaju vrlo sofisticiranu prostornu navigaciju i pamćenje.

Biolozi tvrde da u divljini znaju tačno da procene koliko kamenja treba da prikupe kako bi suzile otvor u kojem se skrivaju. Osim toga, laboratorijska su istraživanja otkrila da se potpuno drugačije ponašaju kada su u akvarijumima u kojima nema dovoljno predmeta koji bi ih zainteresovali.

Odakle otpor prema priznanju svesti drugih vrsta?

Šta je decenijama sprečavalo naučnike da prihvate postojanje svesti kod stvorenja koja ne pripadaju našoj vrsti? Odgovor je jednostavan – anatomija mozga. Prema starijim modelima moždanih aktivnosti, smatralo se da svesna iskustva nastaju u našem izuzetno razvijenom korteksu. Međutim, savremeni istraživači, kao i potpisnici nove deklaracije, ističu da su se brojne živčane mreže uključene u funkcije kao što su budnost, spavanje i odlučivanje pojavile u evoluciji još kod beskičmenjaka te da postoje čak i kod mekušaca - hobotnica.

Prema toj deklaraciji, svest imaju i neke ptice. 'Dokazi o postojanju nivoa svesti sličnih ljudskima zabeleženi su kod afričkih sivih papagaja… Utvrđeno je da svrake u prepoznavanju vlastite slike u ogledalu pokazuju zapanjujuću sličnost ljudima, čovekolikim majmunima, delfinima i slonovima', ističe dokument.

Prema novom dokumentu, čak ni osećaji ne zavise oo nekih određenih struktura mozga kao što je korteks. Zapravo, brojna druga područja koja se u našim mozgovima aktiviraju kada osećamo takođe imaju ključno značenje u emocionalnom ponašanju životinja.

'Kako tačno organizovana struktura mozga stvara slike i zvukove, požudu i mržnju, sećanja, snove i planove, još uvek nije jasno', rekao je jedan od potpisnika te deklaracije, Krištof Koh, čelni čovek na Allen Institute of Brain Science. 'Pred nama i dalje ostaje izazov da shvatimo kako šaputanje nervnih ćelija, povezanih hiljadama aksona, stvara osećaje svesti', napisao je Koh.

Dakle, novom deklaracijom hobotnice su dobile službeno priznanje da imaju svest. Kako tačno izgledaju njihovi doživljaji, nauka tek treba da otkrije.