Rakovica: "Ol inkluziv" usluga za stare i napuštene pse

Psi koji ostaju, tvrde nadležni, imaju "all-inclusive uslugu". Traganje za odgovorom na pitanje odakle tako mnogo pasa lutalica na ulicama Beograda dovelo je Tanjugovu ekipu u azil u Rakovici.

Ulazak na njihov posed nije prošao neprimećeno. Blizu ulazne rampe, na krovu jedne kućice kao na osmatračnici stajao je crno beli mešanac sa belom ogrlicom oko vrata. Na susednoj još jedan takođe. Odmah su javili - gosti su stigli i vest se kao talas širila preko krovova kućica koje izdaleka izgledaju kao igloi prekriveni zemljom, u kojima je leti prijatno, a zimi toplo.

Uskoro je lavež dopirao sa svih strana, a oni najhrabriji prišli su ogradi da se uvere u dobre namere pridošlica. U sve glasnijoj galami stanara azila, koji su upravo ručali i nisu navikli da im neko u vreme popodnevne dremke dolazi u goste, izdvajao se glas jednog haskija. To nije bio lavež, zavijao je.

Tanjug / Danilo Peternek

"Plače za gazdama već šest meseci. Svakodevno. Doveli su ga ovde jer je polomio dve noge, mi smo to sanirali, izlečili ga, potpuno je zdrav, ali vlasnici su ga zaboravili, došli su samo jednom da ga obiđu i više se nikada nisu pojavili", priča umesto bezimenog haskija priču veterinar Branislav Rangelov.

Svakoga dana, već skoro pola godine, kad god ga čuje da zavija prva mu je misao kako da mu pomogne, šta to još može da uradi što već nije da bi mu bar malo olakšao, a onda shvati da je u tom slučaju veterinarska medicina nemoćna - haskija boli duša, jer su ta vlasnici zaboravili i napustili.

Svi napori zaposlenih da pronađu one koji su svog kućnog ljubimca ostavili samog i povređenog, uplašenog i u bolovima, bili su uzaludni, ostalo je još da pokrenu zakonske procedure kako bi, ako ništa drugo, bar po slovu zakona odgovarali i to su nedavno i učinili. Ipak ne očekuju previše.

A bezimeni haski samo je jedan od brojnih ljubimaca veterinara i zaposlenih. U kavezima oko zgrade gde su smeštene kancelarije, operacione sale i blok za oporavak, uglavnom žive stari psi koje niko neće da udomi, a u azil su došli povređeni i u izuzetno lošem zdravstvenom stanju.

Bili su polumrtvi, a sada su to zdravi i veseli psi - Piči, Hogar i Hijena, i mnogi drugi. Najprivilegovanija među njima je pekinezerka stara 15 godina koju je pre dve godine Hitna pomoć povređenu, sa ulice, donela u, kako tvrdi veterinar, malo je reći jadnom stanju.

Tri puta su je "vraćali iz mrtvih", danas ima tek toliko zuba da može da gricne granule, spava u toplom hodniku upravne zgrade i jedina je koja uživa te privilegije. Njeno ime je - Baba.

All inclusive usluga", kaže uz osmeh direktor Veterine Beograd Budimir Grubić, a onda mu osmeh sa lica nestane. Moli sve koji šire neistine da psi, koji budu uhvaćeni na ulici vrlo brzo budu i eutanazirani u nekom od pet beogradskim azila, prestanu sa tim pričama. "Nismo u srednjem veku. Svi koji šire te dezinformacije ne donose nikome dobro, onemogućavajući nas da sterilišemo pse i dovode do još većeg problema kada ih sakrivaju ", podvukao je on, a na konstataciju da "pomalo brutalno izgleda hvatanje pasa", kategorički odgovara da to ne znači da je i kasniji tretman tih pasa brutalan.

"Kada nekoga hapse na ulici, kako to izgleda, a da li je to uobičajena procedura? Pri tom ne želim da poredim, jer pas nije ništa učinio. Postoje dva načina da uhvatimo psa - ili duvaljkom, što u gradskom jezgru nije moguće, jer može neko drugi da dobije taj anestetik, a ne pas kome je namenjen, ili lasom", bio je precizan Grubić.

To je potvrdio i veterinar Rangelov, tvrdeći da je to najbezbedniji način i za psa i za čoveka koji ga hvata, što se pokazalo i kada su pse spasavali iz bujica tokom majskim poplava u Obrenovcu. Poneki ujed u takvim situacijama se ne računa, kaže Rangelov i dodaje da je, kada se govori o takozvanim opasnim rasama, kao što su pitbulovi i stafordi, na primer, češće sretao one koji će ga "do smrti izlizati, nego do smrti izujedati".

Tanjug / Danilo Peternek

Kao da je želeo da potvrdi reči svog veterinara, iz kućice jednog boksa izašao je svetlo brao staford mašući repom. Prednju desnu nogu nema, a leva je bila toliko izlomljena da i pored više intervencija nijedan zglob nije na svom mestu. Njome se, ipak, nekako služi. Prišao je žičanoj ogradi i pružio njušku da se pomazi, opasan pas. Razgovor se neminovno dotakao i društvenih mreža i raznih peticija i apela koji se na taj način pokreću. Ne sporeći da ima i dobrih strana direktor Grubić i veterinar Rangelov skoro u glas kažu kako se ponekad vodi hajka protiv azila i Veterine Beograd.

Ljubitelji životinja, ponekad iz neznanja, ne iz loše namere, mrežama šire priče kako se "psi navode da napadaju ljude da bi ih šinteri sve pohvatali i posle uspavali", ispričao je Grubić i podvukao da je to velika neistina.

"Niko od tih ljudi nije došao niti nazvao pre neki dan kada je bila snežna oluja da pita kako su psi, da li nam nešto treba, nema ih ni kada je 40 stepeni napolju", dodao je Rangelov.

U azilu se oporavljaju i upravo operisani psi, trenutno ih je 30-ak, među njima je 10 onih kojima su ljudi naneli povrede ili su stradali u saobraćajkama, dok su ostali u programu sterilizacije. Ulazak u taj bok Tanjugovoj ekipi nije bio dozvoljen, jer psi moraju da se odmaraju, redovno im se menjaju palete koje moraju uvek da budu suve, a kada stanu na noge, da bi oporavak bio uspešan svakodnevno se izvode u šetnju.

U šetnju se svakog dana izvode i psi iz kaveza, ljubimci ili oni koji nemaju taj status, ali su odvojeni u posebne boksove jer su stari. I mnogi od njih su bez jedne noge, bez repa, uveta...

Neki od njih su imali sreće, korišćeni su za borbe pasa i kada su u poslednjoj borbi zadobili teške povrede, dovedeni su na ušivanje i lečenje i tu su i ostali. Bez obzira na to kroz šta su prošli i kako su bili povređivani, da li su ih ljudi tukli ili su stradali pod točkovima automobila, stanovnici azila u Rakovici su, kada su se uverili da gosti imaju dobre namere, prijateljski liznuli svaki dlan koji im je pružen.