Premijera "Pod mlečnom šumom" teatra Le Studio

"Da počnemo od početka – Dilan Tomas rođen je 27. oktobra 1914. godine. Ušao je u moj život nekih osamdesetak godina kasnije, zahvaljujući časovima engleskog kod nastavnice Skoulding u Brin Elian gimaziji u Kolvin Beju, gradiću koji se nalazi u severnom Velsu. Naše odeljenje, sačinjeno od četrnaestogodišnjaka i petnaestogodišnjaka, radilo je Tomasovu dramu Pod mlečnom šumom, i, kao i svi svojeglavi tinejdžeri iz radničkih porodica koji odrastaju u malom, nebitnom gradu na velškoj obali, nisam previše mario za moju nastavnicu ili ovo delo.Tek ove godine – na stogodišnjicu rođenja Dilana Tomasa – ponovo sam se našao sa tom knjigom u ruci, ovog puta i na engleskom i na srpskom jeziku. Žan Batist Demarinji, francuski pozorišni reditelj, zamolio me je da, kao Velšanin i izvorni govornik engleskog, pomognem u pripremi srpskog izvođenja Tomasove radio-drame smeštene u Velsu i napisane na engleskom.

Mislim da bi Tomas voleo ovakav kontradiktoran, haotičan pristup. Ovaj pesnik i pisac, rođen u Svonsiju u južnom Velsu, proslavio se kao jedan od najcenjenijih velških izvoza. Zapravo, iako je na Tomasa itekako uticala njegova otadžbina, on nije govorio velški i nije voleo velški nacionalizam, a jednom prilikom je na temu velške nacionalne himne napisao:„Zemlja mojih očeva i moji očevi mogu da je zadrže.“Živeo je, u neku ruku, nomadskim životom. Kada je imao 16 godina, 1931. godine, napustio je srednju školu u Svonsiju i nakratko radio kao reporter-početnik u Saut Vels ivning postu. Za života se selio po gradovima u južnom Velsu i Londonu, a kasnije Oksfordširu i Njujorku, proslavivši se zbog svojih pesama, kratkih priča i dela namenjenih za radio.Nastanak drame Pod mlečnom šumom dešava se 1931, neposredno pre napuštanja srednje škole, kada je Tomas napisao rad za školski časopis koji je sadržao lik Supruge, gospodina Ogmora i gospodina Pričarda, kao i mnoštvo replika koje će se zadržati do konačne verzije ove drame. Godinama kasnije, razvoj tema i likova ove drame nastavio se u kratkoj radijskoj drami Sasvim rano jednog jutra (Quite Early One Morning, 1944), inspirisano boravkom u Nju Kiju, velškom gadiću na obali mora, kao i u radnoj verziji dela Grad koji je bio lud (The Town That Was Mad), koje će se kasnije uobličiti u Pod mlečnom šumom.Tomas nije doživeo da čuje Bi-Bi-Sijevo čuveno izvođenje drame Pod mlečnom šumom, u kojoj je narator bio Ričard Barton. Preminuo je u Njujorku 9. novembra 1953. godine u 39-oj godini života, ostavivši iza sebe reputaciju alkoholisanog pesnika osuđenog na propast, uprkos tome što je masna jetra (i to ne ciroza) bila samo jedan od tri objavljena uzroka smrti (preostala dva su bila zapaljenje pluća i otok mozga).

Izvođenje pozorišta Le Studio nas vraća u motive „ludog grada“ iz Tomasovih ranijih verzija. Nemoguće je na srpskom reprodukovati rime i ritam originalne poezije. Čak je i vlasite imenice teško preneti preko jezičkih barijera. Na primer, na engleskom, naziv grada Laregib (Llareggub) je zapravo „bugger all“ (baš ništa) napisano otpozadi, dok je ime lika Vili Nili (Willy Nilly) preuzeto iz slenga, kao izraz koji znači da se nešto radi haotično i bez planiranja.Ove pošalice se ne mogu preneti. Ono što može da se prenese je atmosfera ovog mesta.

Reditelj Demarinji, Sanja Maljković, jedan od osnivača pozorišta Le Studio, i glumačka ekipa su iskoristili najbolje tradicije karnevalskog i grotesknog pozorišta da bi oživeli ludi grad Laregib i njegov niz bizarnih likova, od čistunice gospođe Ogmor-Pričard i njenih pokojnih muževa do aljkavog alkoholičara i ženskaroša Valda; malograđanskog širenja glasina kroz zavese, zavera ubistva i mladih samohranih majki. Ipak, koliko god Demariniji i njegova ekipa pomeraju granice, ovo je mesto koje prepoznajem. Tokom godina provedenih u raznim gradovima po Velikoj Britaniji i sad u Beogradu, shvatio sam da govorim ljudim da što sam dalje od svog rodnog grada, to ga više volim, bez obzira na to koliko me guši svaki put kad se vratim. Odrastanje u malom priobalnom gradu u Velsu promeni čoveka. Bez obzira gde odete, čak i u Velikoj Britaniji, osećate se kao autsajder, provincijalac. Vels je nevažan, većim delom ruralan i potpuno prepušten sam sebi. Okružuje ga more na tri strane. Nema dovoljno posla, a još manje prilika. Ostaje samo pab, tračarenje, preljuba, malograđansko popovanje i oni poput Dangube Boja koji bi radije zurili u brda ili Irsko more nego obraćali pažnju na svoju nastavnicu engleskog i neku staru knjigu. Kolvin Bej je moj dom, baš kao i Laregib," napisao je Kris Mekdonald, a prevela Ana Brdar.