"Za kulturu je poslednji trenutak da država reaguje"

U kakvoj atmosferi je juče proslavljen 66. rođendan Jugoslovenskog dramskog pozorišta?

Obeležavanje je proteklo u jako lepoj atmosferi, bili su prisutni članovi kuće, glumci od najstarijih do najmlađih, podelili smo nagrade, podsetili se na lepe stvari i na one teže, sa kojima smo suočeni. Predstava “Unosno mesto” je sa velikim uspehom izvedena, ceo ansambl je nagrađen, za režiju Egon Savin, scenografiju Miodrag Tabački I za kostim i poseban umetnički doprinos Lana Cvijanović.

Nagrađena je i predstava “Gospođica”, Nataša Ninković, zatim Vojislav Brajović, Nataša Tapuškovi,ć ali i Nebojša Dugalić za ulogu Harolda Pintera Roberta u “Izdaji”.

U čemu je tajna predstave “Unosno mesto”?

U pitanju je Ostrovski, klasika koju kao repertoar neguje Jugoslovensko dramsko pozorište, ali naravno ne samo klasiku, već i domaće i savremene drame. To se pokazalo kao jako dobro u situaciji i uslovima u kojima radimo protekle 2-3 godine, to je nešto što jako privlači publiku.

U kakvim uslovima radite i koliko je teško praviti predstave kao što je “Unosno mesto”?

Prilično je teško. Jugoslovensko dramsko kao jedno od najznačajnijih pozoršta, u regionu i zemlji, nije dobilo sredstva za program iz budžeta dve i po godine. Suprotno trendu u javim preduzećima, kod nas se smanjivao broj zaposlenih. Imamo prepolovljen broj zaposlenih, sve sami plaćamo iz svojih sredstava i jako teško izdržavamo. Angažovanost svih zaposlenih je velika upravo zbog nedostatka ljudi u umetničkom, administrativnom i tehničkom sektoru.

Ako ne znate da li će vam osnivač, grad ili republika dati sredstva za godinu dana, kako pravite repertoar, kako radite i dogovarate se ako ne znate da li ćete uopšte dobiti pare, koliko i kada će leći na račun?

Mi smo u situaciji da improvizujemo, što nije dobro za kuću koja ima vrlo visoke umetničke kriterijume i standard, koje se trudimo da zadržimo. Mi smo u stanju improvizacije. Na sreću, imamo ozbiljan kredit kod saradnika i umetnika, onda kada nađemo sredstva onda zapravo vidimo ko bi mogao i u kom periodu da radi. Improvizacija je u pitanju i to tako ne može da se nastavi. Kada angažujete najbolje tako... ne može da se nastavi.

Naši planovi bi trebalo da se prave najmanje dve godine unapred. Sa nekim rediteljima i saradnicima, kada pričamo, oni su zauzeti dve godine unapred. Obećavamo jedan drugom da ćemo držati taj dogovoreni termin, a svašta može da se promeni. Jako je teško. Ima nade da će se to promeniti u 2015. godini.

&quotUnosno mesto" Foto: JDP

Zašto smo tu gde jesmo?

Glavni razlog je taj što se naša država nije bavila kulturom, strategija nije postojala. Kao posledica donošeni su zakoni koji nisu u skladu sa ustanovama kulture, pa smo sada u čvoru. Nadam se da će i Ministarstvo kulture, kao što je Sekretarijat za kulturu grada Beograda nama predložio, da učestvujemo u inicijativi šta bi trebalo da se menja.

Tu je bilo nekoliko zakonskih predloga, Zakon o javnim nabavkama i budžetskom sistemu, koji je otežavao rad kulturnih institucija. Da li je vas neko konsultovao kada su ti zakoni nastajali, vas kao ljude iz kulture?

Obično nisu konsultovani upravnici ili ljudi iz pozorišnog života. Znam da je 2009. godine, kada je donet Zakon o kulturi, bila javna rasprava. Zakon je donet, nije se primenjivao neko vreme, čekali su se podzakonski akti i nije bio usklađen sa ostalima.

Uprava za javne nabavke je tada dala mišljenje da se izuzmu pozorišta iz dela koji se tiče pravljenja i realizacije samih predstava.

Nismo mogli da znamo da ćemo biti zahvaćeni Zakonom o zabrani zapošljavanja, porezima na autorske ugovore. Mislim da će se to izmeniti, ali da bi trebalo nova Vlada da izmeni taj zakon.

I dalje se oporezuju ugovori visokih umetnika, ali ne i estrada. Do toga je došlo nepažnjom. Upravo zbog nepostojanja strategije. Da je postojala strategija, znali bismo protiv čega da se borimo. Donošeni su paušalno i nije se reagovalo na vreme.

Kako izgleda borba sa birokratijom, na čelu jednog velikog i važnog pozorišta kakvo je JDP?

Administracija se uvećala pet ili šest puta, a ostali smo na istom broju zaposlenih. Dolazi do apsurda, potpišete veliki broj papira za 4.000 dinara. Pitate se da li neko može da iskontroliše toliki broj papira. I sekretarijat je zatrpan papirologijom.

Ovo je država koju nije zanimala kultura, da li mislite da je problem u ekonomiji ili još nešto?

Mnogo je razloga, političke stranke su fokusirane pre izbora na one birače koji donose mnogo glasova, u kulturi ne vide mnogo glasova i mislim da greše. Nisu to samo zaposleni već je tu mnogo ljudi vezano. Mislim da sami ne uviđaju da je ekonomski razvoj takođe uslovljen kulturnim razvojem. Ako ne proizvodimo kreativne pojedince, neće moći ni ekonomija da se pokrene.

&quotIzdaja" Foto: JDP

Nedavno ste rekli “Onda kada smo pristali da nam bude zatvoren Narodni muzej, tada smo pristali na sve”...

Kada je moguće da nam bude zatvoren Narodni muzej, zašto ne bismo zatvorili sve ostale institucije kulture? Možda može da se revidira broj institucija kulture i mislim da je neophodno. Stvorila se negativna kampanja za rad u institucijama kulture. Kako su to veliki giganti, koji vuku velike pare, i to je pogrešno. Nezavisna scena mora da postoji. Tamo odlaze pare, ali ne na prava mesta. Moraju da se naprave prioriteti.

Očekuje nas formiranje nove vlade, da li očekujete nešto od novog ministra kulture?

Prvo očekujem da se ovaj zakon izmeni. Da se naprave prioriteti. Mi smo na budžetu grada, ali nam je važan odnos sa ministarstvom. Na poziv ministarstva za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata smo se prijavili i dobili značajna sredstva za dve predstave i dve razmene sa pozorištima iz Evropske unije.

Da li očekujete dugoročnu strategiju koja bi rešila barem deo problema?

Naravno da očekujem. Mislim da aktuelni ministar kulture nije imao dovoljno vremena, mnogi misle da je imao. Nadam se da će izaći sa strategijom šta ćemo da radimo u bliskoj budućnosti.

Država mora da reaguje, poslednji je trenutak kada je kultura u pitanju.

Mi ubeđujemo ljude da kultura mora da opstane. Ako smo došli do tog stadijuma, možda je to finalni stadijum te bolesti. Ako se brzo, odlučno i efikasno ne reaguje, nema povratka.

Kako se snalazite van ovoga 'to dobijate ili ne dobijate? Od donatora ili sponzora?

Donekle uspevamo. Srbija nije puna mecena koji daruju umetnosti, ali na sreću takvih ljudi i sponzora ipak ima. Uspevamo zbog njih i zarade koju ostvarujemo. Nažalost ni sponzori nisu motivisani, jer zakon nije predvideo poreske olakšice za njih.

Šta sprema Jugoslovensko dramsko pozorište?

Pre dve godine smo pokrenuli projekat oko Evropske unije pozorišta, čiji smo član od 2006. godine, sa željom da sakupimo i okupimo najznačajnije umetnike iz Evrope. Dobar je odziv, imali smo konferenciju koja je održana pre godinu dana, predložili smo tada državi, nije bila zainteresovana. Sada ćemo to delimično uspeti da realizuemo. Novi komad Milene Marković “Zmajeubica”, premijera je zakazana za početak juna, odmah nakon Sterijinog pozorja, tu je i autorski projekat Miloša Lolića na temu Prvog svetskog rata u septembru-oktobru.

Ugostićemo predstavu iz Graca, razmenićemo se sa njima i predstava “1914” Boba Vilsona dolazi nam iz Praga. Imamo još mnogo planova, sada smo dobili sredstva od osnivača i od grada, pa ćemo pokušati da napravimo još neku predstavu. Poslednjih meseci sa sekretarijatom imamo jako dobar odnos. Prošle godine smo dobili status "institucije od nacionalnog značaja".

Uprkos tome što u naslovu ima jugoslovenski…

Neverovatno. Još tada to nisam htela da komentarišem. Ta komisija, koja je dodeljivala status, ne treba time da se bavi, već naš osnivač grad Beograd.

Da li bi to bilo isto pozorište kada se ne bi zvalo Jugoslovensko dramsko?

Naravno da i ime određuje, ali mislim da postoje nazivi koji bi pre toga morali da se promene, na primer Crvena zvezda i Partizan. U Nemačkoj se pozorište zove “Maksim Gorki” i nije promenilo ime i nakon ujedinjenja Nemačke.