Mo Jen "otvorio" vrata Laguninog književnog kluba

Tanja Vučković po obrazovanju filolog, urednik i voditelj kluba koji bi trebalo da postane redovno okupljanje knjigoljubaca svakog prvog petka u mesecu od 18 sati, želi da taj klub bude mesto razmene mišljenja i utisaka zvaničnih gostiju pozvanih zato što poznaju stvartalaštvo pisca koji je tema razgovora i publike.

Publika će na vreme biti obaveštena koja će knjiga i pisac biti na proramu sledeće sesije da bi mogli da je pročitaju ili kupe, a "Laguna" će obezbediti da se ta "knjiga meseca" prodaje sa specijalnim popustom od 30 posto.

Prema njenim rečima, želja organizatora je da značajna dela svetske literature, koja zbog velike produkcije "Lagune" nisu dobila dovoljno pažnje, a sami autori nisu lako dostupni, budu približeni čitaocima kroz otvorenu polemiku koja bi i one koji nisu čitali njihova dela poželeli da to učine.

Tako bi se konačno uklonila predrasuda da su svetski pisci, čija su dela osvojila najveće nagrade, uključujući i Nobelovu, "teška" i nerazumljiva, dodala je ona.

"Nama je cilj da probudimo interesovanje za lepu književnosti, da to bude mesto gde će se sučeljavati različita mišljenja, postavljati pitanja i tražiti odgovori", poručila je voditelj kluba i pozvala sve koji to žele, da napišu književnu kritiku o romanu koji je tema tribine (do 3.000 karaktera), istakavši da će najbolji tekst biti objavljen u nedeljniku "NIN" .

Vučkovićeva je najavila da će tema sledeće sesije kluba, 4. aprila, biti roman nobelovca Žozea Saramag "Kain", a to će biti prilika da se proširi razgovor i na ostala njegova dela koja je objavila "Laguna".

Gosti koji su bili odlično odabrani, jer se pokazalo da su veoma dobro upoznati sa stavralastvom Mo Jena, bili su prevodilac sa kineskog Ana Jovanović, književnica Ljubica Arsić i filmski kritičar, urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović.

"Laguna" je do sada objavila četiri knjige Mo Jena : "Promena", "Žabe", "Priče o crvenom sirku" i "Umoran od života i smrti", a Jovanović sada radi na prevodu nejgove pete knjige o Boksertskom ustanku u Kini 1901. godine.

Vučković je ukratko navela šta će biti teme tog razgovora o nobelovcu koga odlikuje sjajan spoj narodnih predanja, istorije i savremenog, nesputan jezik, bogatstvo mašte i humora.

To je pre svega traženje odgovora na pitanje čime je to "čovek koji ćuti" ( to je prevod njegovog pseudonima Mo Jen ) zaslužio Nobelovu nagradu, a zatim kako se njegovo stvaralaštvo ogleda u bliskosti sa komunističkim režimom koji je tema na Zapadu od časa kada je 2012. dobio to najviše literarno priznanje.

Mo Jen drži govor povodom dobijanja Nobelove nagrada (YouTube Printscreen)

Ljubica Arsić je bez prozivanja započela razgovor priznajući da je fascinirana talentovanošću Mo Jena i da se divi, kao pisac, njegovim delima, a pre svega "Umornim od života i smrti" i " Žabama", jer druge dve knjige nije čitala.

Ona se zabrinula kako nagovoriti čitaoce da se late čitanja "Umoran od života i smrti", jer je u pitanju pozamašni roman od 800 strana, ali dok ga je čitala shvatila je da nema potrebe tražiti opravdanja, jer ju je knjiga opčinila do te mere da joj je pri kraju bilo žao što će je uskoro završiti.

To je najveći kompliment koji se može dati nekom književnom delu, pogotovo kada dolazi od odlične spisteljice i sofisticirane čitateljke - Ane Jovanović, koja predaje na Filološkom fakultetu, na Odseku za kineski jezik, koja je i prevela "Žabe", a sada radi na drugoj Mo Jenovoj knjiizi.

Na skupu je otkriveno da je je pisanje njegovog imena Mo Jan kod drugog izdavača posledica prevoda sa engleskog jezika, a ne sa originalnog, kineskog koji nalaže da se ime piše Mo Jen.

Posebno je bila zanimljiva razmena mišljenja gostiju oko teze da je dodela Nobelove nagrade Mo Jenu dodvoravanje Kini, novoj svetskoj ekonomskoj velesili, pošto je pisac, navodno, "režimski, koministički pisac i to osrednji".

Miroljub Stojanović odbacio je kao netačno da je geslo dodele Nobelove nagrade Mo Jenu dodvoravanje kineskim vlastima i citirao Perija Linka iz "Njujork Tajmsa", koji je tvrdio da je u pitanju sjajan insajderski (nije emigrirao iz Kine) pisac koji nudi svoje viđenje savremene Kine.

Na odluku da ostane i piše u zemlji u kojoj je rođen uticao je slavni kinerski filmski režiser Džang Jimou, koji je snimio film prema njegovoj knjiizi "Price o crvenom sirku", takođe štampanom u Laguni, a koji se u Srbiji prikazivao pod naslovom "Crvena polja", rekao je Stojanović.

Film je dobio Gran pri Berlinskog festivala i to je donelo svetsku slavu i autoru knjige i scenarija Mo Jenu, rekao je Stojanović i skrenuo pažnu na podatak da je spektakularno otvaranje Olimpijade u Pekingu u celini delo Mo Jena i da je u filmskim krugovima cenjen kao pisac scenarija.

Ana Jovanović je insisitrala da je Mo Jen kriitčan prema kineskom društvu i otkriva njegove mnoge negativne strane, ali to radi veoma oprezno i upakovano u značajanu dozu humora koji ima u sebi karnevalski oblik i zato ga neki podcenjuju ne prepoznajući skrivene poruke.

Ona sumnja da je Mo Jen režimski pisac i smatra da ima duboku potrebu da piše i da se više koristi pričama koje je čuo od dede i bake, koje je propustio kroz svoj književni filter, dajući tekstovima subjektivnu notu.

Kao osoba koja je 11 godina živela u Kini, Jovanović je istakla da se Mo Jen bavi temama koje su veoma prisutne u toj sredini kao što je pitanje kolektivne i pojedinačne krivice, odnos prema prirodi, jer Kinezi žive u skladu sa prirodom i prate njen tok.

Takođe, skrenula je pažnju da Mo Jen praktikuje da prati neke svoje junake i da ih seli iz romana u roman, menjajući im uloge i značaj.

Posto su književnom klubu prisustvovali studenti kineskog jezika, njihova profesorica Jovanović je ispričala susret sa Mo Jenom na jednom naučnom skupu, ističući da je veoma ćutljiv, ali prijatan, skroman i spreman da pomogne kod prevođenja.

Posebno je bilo govora o kvalitetu prevoda na srpski koji je dobio najviše ocene, o tome da knjige zvučce kao da su originalno pisane na srpskom jeziku.

Razgovor u koji su se uključili i neki posetioci bio je izuzetno zanimljiv pokazujući da je kocept književnog kluba dobar put ka većoj popularizaciji vodećih svetskih pisaca kojima "Laguna" posvećuje izuzetnu pažnju, ali do sada je bila u senci komercijalnih bestselera.

Sledeće sesije kluba najavljena je za 4. april, kada će se razgovarati o romanu "Kain", nobelovca Žozea Saramaga.