Briljantni Briljantin...

Piše: Milena Trobozić Garfild

31. januara, 2016. godine, na televiziji FOX prikazan je uživo mjuzikl „Briljantin“ (Grease). NIje to bio prvi živi (live stream) mjuzikl prikazan na televiziji. Prva je ovaj neobičan i skup zahvat uradila televizija NBC pre tri godine sa mjuziklom „Moje pesme moji snovi” (Sound of music) koji je emitovan uživo u prime time-u u vreme novogodišnjih praznika u udarnom terminu u osam uveče… Ova živa televizijska predstava izazvala je pravu senzaciju među gledaocima. Broj gledalaca koji su seli pred svoje televizore, oborio je sve rekorde. Naravno, ova produkcija, uz sve neophodne tehničke zahteve ovakvog „živog prenosa“ predstave i vrhunski izveden mjuzikl sa stotinama učesnika, mnoštvom kostima, na sceni sagrađenoj u studiju, koštala je ko „svetog Petra kajgana”, ali je postigla dve stvari.

Stvoren je novi žanr: žive predstave na televiziji.

Živi događaj, nešto poput sportskih događaja ili prenosa Oskara za koji se gledaoci okupljaju pred svojim malim ekranima u zakazano vreme, tj. ne snimaju ih za odloženo gledanje, kao što je slučaj trenutno sa većinom programa, poput TV serija i slično.

Pošto je prvi pokušaj pokazao ogromne rezultate u broju gledalaca koji su ne samo gledali program nego, što je mnogo važnije, i reklame, u trenutku kad reklame niko više ne gleda, sledeće godine usledili su novi živi mjuzikli „Petar Pan”, 2014, „Čarobnjak” (The Wiz), 2015. moderna verzija „Čarobnjaka iz Oza” sa afro američkom glumačkom podelom, na čelu sa Queen Latifom. Ključ uspeha ovih produkcija je naravno vrhunski budžet i vrhunska podela. U prvom mjuziklu, glavnu ulogu Marije igrala je popularna pobednica „Ameirčkog Idola” Keri Andervud (Carrie Underwood), a Petra Pana u sledećem mjuziklu igrala je Alison Vilijams (Allison Williams), zvezda HBO seije „Devojke“, dok je u ulozi Kapetana Kuka željno iščekivan Kristofer Voken (Christopher Walken) koji je mogao posle mnogo godina da pokaže svoje igračko/pevačke sposobnosti.

Spektakualrni kostimi, koreografija, scenografija, scenski efekti preletanja preko scene, kamere koje slikaju iz mnoštva uglova, nekoliko manjih grešaka koje pojačavaju uzbuđenje živog gledanja, samo su povećali apetite NBC–ja oličene u cenama oglasnog prostora koji se bazirao na sve većem broju gledalaca prikovanih za ekrane tokom nekoliko sati trajanja ovih živih televizjkih predstava. NBC je izmislio i vladao novim žanrom.

Ali pošto na tržištu prodaje gledalaca vlada neumoljiva borba za svaki par očiju, posle tri godine pojavila se konkurencija koja prati, uči i želi da bude bolja.

I tako je 31. januara došlo do istorijskog preokreta kada je na FOX-u prikazana premijera „Briljantina”. Već vidim paniku koja je nastala u NBC-u i brzo pregrupisavanje tima njihovog sledećeg mjuzkla „Lak za kosu” (Hairspray). Produkcija „Briljantina” je bila toliko superiorna da su mjuzikli NBC-ja, koji su do sada hvaljeni kao dosad neviđeni televizijski poduhvati, jutros u kritikama nazvani školskim priredbama u poređenju sa FOX-ovom produkcijom. Bila je to televizija snova: uzbudljiva, jedinstvena i neponovljiva mega produkcija izvedena u studijima Warner Bros-a na dva ogromna stejdža, sa 44 kamere koje su snimale iz svih pa i „letećih“ pozicija, sa promenama kostima, scenografije i svetla koji su bile jednako fascinantne i ravne čudu, kao i sama koreografija, seksipilnost i vrhunska uvežbanost izvođača. Apsolutna magija teatra pred očima gledalaca.

Ali za raziku od NBC-ja koji je svoje produkcije zamislio kao vrhunske pozorišne predstave, Fox je uradio ono što u pozorištu nije moguće: ušao je iza kulisa pokazajući delove predstave iz uglova koje su nedostupne pozorišnim posetiocima.

U pauzama između promena i između reklama, prikazivani su kratki segmenti sa koreografskih proba sa uvežbavanjem najuzbudljivijih igračkih tačaka, trikovi gotovo mađioničarski brzih promena kostima, glumci koji pretrčavaju sa stejdža na stejdž. Glumci i baletani koji se presvlače u golf kolima kojima su se vratolomnom brzinom prevozili do sledećeg stejdža, samo su pojačavali dodatnu napetost i uzbuđenje ovog spektakla i osećaj da je i publika deo događaja. Postojao je i voditelj koji je poput najavljivača na dodeli Oskara uzbuđeno objašnjavao detalje produkcije i strepeo zajedno sa nama da Ii će glumci stići na vreme da se presvuku i stignu do sledećeg scenskog odredišta.

Prikazani su kostimografi koji pomažu pri presvlačenju, scenski radnici koji neverovatno vešto menjaju dekore, kamermani koji klize, leže, lete i vise iz svih uglova, kao i prisutna publika raspoređena na različitim pozicijama. Srušen je četvrti zid koji u pozorištu publiku razdvaja od izvođača i postignuto je vrhunsko i potpuno uzbuđenje prisustva ispred i iza scene, da bi se sve na kraju završilo karnevalskom scenom na otvorenom, između studija, u kojoj u stilu flash moba učestvuju i glumci i baletani i publika i orkestar i scenski radnici, a sve to u razdraganom šarenilu pravog, izgrađenog vašarišta, sa sve ringišpilima i pravom kišom koja je stvarno pljuštala jer je Kaliforniju pogodio uragan El Nino. Ali i kiša je išla na ruku osećanju živog događanja.

Ovaj vrhunski doživljaj postigut je, naravno, zahvaljujući ogoromnom novcu i vrhunskom timu, pre svega reditelju predstave super hot (ili super cool, kako hoćete) Tomasu Kejlu (Thomas Kail) koji očigledno zna svoj posao jer stoji i iza već mesecima najuspešnijeg brodvejskog hita „Hamilton” koji obara sve rekrode cool-nosti i gledanosti i za koji ni Obama ne može da dobije karte.

Ovaj događaj na FOX televiziji pratilo je 12.2 miliona ljudi u real time-u, što znači da je rejting otišao do neba, naročito zato što je pokrivena najpoželjnija ciljna grupa 18-49 čija pažnja nema cenu, pa čak i nešto mlađi segment publike, tzv. poželjni a nedostižni tinejdžeri, kao što je moja ćerka i njene drugarice koje imaju 15 godina i reklame nisu gledale od kako su prohodale i mogle da se maknu od televizora. Mislila sam da više za svoga života neću videti svoju ćerku da kao prikovana sedi puna tri sata. NIje se pomerala čak ni u segmentu reklama koje je sa svojim društvom komentarisala kao ravnopravni deo ovog spektakla. Neponovljiva magija prisustva, magija živog izvođenja, magija učestvovanja i magija vrhunski izvedenog planiranog i produciranog se još jednom pokazala neodoljiva, čak i za blazirane tinejdžere navikle da zaustavljaju, preskaču, skidaju, snimaju, gledaju „na parče” (snacking), gledaju odjednom (binging). Kao i u slučaju sportskih prenosa, snaga televizije je u njenoj moći da nas prenese na mesto događaja. A događaje niko ne snima za odloženo gledanje, jer svi vole uzbuđenje prisustva, uzbuđenje događaja sad i ovde, pred našim očima. NBC je to shvatio još pre tri godine i pre tri godine (inspirisan možda uspehom prikazivanja opera u bioskopima, izmislio je novi žanr za televiziju: žive mjuzikle, živo emitovane pozorišne spektakle.

Rušeći četvrti zid između publike i izvođača, ulazeći iza scene, pokazujući izvođače koji su između scena mahali u kamere i komentarisali kombinujući živu publiku sa publikom pred televizorima, FOX je pomerio NBC standarde.

Pažnja NBC: jedna bina, 10 kamera i vrhunska koreografija sa zvezdama više nije dovoljna. I ono što se događa iza scene sada je uspostavljeno kao deo događaja. Plus snimanje na otvorenom: pa makar i pod kišnom zavesom koja je na kraju padala na kišobrane učesnika i ozarenu publiku.

FOX nije samo prevazišao NBC u živom prenosu predstava. FOX je, razumevajući pravu prirodu televizije, izmislio sasvim novi žanr koji je New York Times s pravom nazvao, ne živo pozorište nego živi televizijski film.

NBC-ju sad samo preostaje da proizvede nešto uz pomoć virtuelne tehnologije, u kojoj će glumci da igraju u našim sobama. Ništa im ne vredi što su bili prvi. U trci za gledaoce, koja postaje nemilosrdna, nije važno ko je prvi. Važno je ko je najbolji. Postaje uzbudljivo. A pored kreativnosti i inovativnosti, uzbuđenje i događaji su na televiziji sve ređi i time sve vredniji.