"Ustav se menja zbog EU, izbacivanje Kosova nije nužno"

Nasuprot uvreženom mišljenju, neće biti neophodno da se iz najvišeg pravnog akta isključi težnja za suverenitetom nad Kosovom, kažu pravni stručnjaci na predstavljanju analize posvećene toj temi.

"Smatram da nema prepreka da mi adekvatno formulišemo stav da je to deo naše teritorije koji trenutno nije pod našom vlašću", rekla je profesorka beogradskog Pravnog fakulteta Union Violeta Beširević na predstavljanju analize stručnjaka Evropskog pokreta u Srbiji Vladimira Međaka u beogradskom Medija centru.

Njena ocena je da "Ustav nije sredstvo kojim se može sprečiti protivpravna secesija, ali se može koristiti u unutrašnje političke svrhe".

Docent Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković rekao je da možda nije potrebno ni redefinisati sadašnje odredbe o Kosovu i Metohiji u Ustavu, navodeći da se one mogu tumačiti poput nekadašnjeg člana ustava Nemačke pre ujedinjenja koji je predviđao primenu propisa i na ostatak teritorije kada za to dođe vreme.

Autor analize Vladimir Međak, nekadašnji pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije u Srbiji, rekao je da će biti potrebna dva tipa izmena Ustava - prva da bi se unele odredbe o prenosu dela suvereniteta na EU i direktnoj primeni dela evropskih propisa, pre svega uredbi, što su morale da učine sve zemlje koje su se priključivale EU, i druga da bi se Srbija usaglasila sa standardima EU u oblastima u kojima to još nije učinila, pre svega po pitanju nezavisnosti sudstva.

Međak, koji je zamenik predsednika Istraživačkog foruma EPuS, istakao je da nije reč o odricanju suvereniteta, i da su ovo zemlje različito definisale, pa je u Francuskoj recimo takozvanom integrativnom klauzulom definisano da zemlje članice zajedno vrše suverenitet.

Naveo je da bi trebalo navesti i da će se posebnim zakonom definisati odnos nacionalnog parlamenta i vlade, i da se tim zakonom definiše obavezno konsultovanje nacionalnog parlamenta u evropskim poslovima, budući da ova institucija nakon pristupanja EU dobija još jaču ulogu

Naveo je da će biti potrebne izmene i da bi se omogućilo ostvarivanje prava evropskog građanstva, odnosno da se omogući građanima EU koji imaju prebivalište u Srbiji da glasaju na lokalnim i evropskim izborima.

Ovo pravo će dobiti i naši građani koji borave u članicama EU, što će predstavljati korist posebno imajući u vidu veliki broj naših građana u inostranstvu, naveo je Međak u analizi.

U tekstu se navodi i da će zbog neusaglašenosti sa potrebnim standardima potrebno menjati ustav i da bi se garantovala nezavisnost sudstva, to je obaveza koju je Srbija preuzela i Akcionim planom za poglavlje 23 i koja bi trebalo da se ispuni 2017, a glavna zamerka odnosi se na način izbora sudija i članova Visokog saveta sudstva u Državnog veća tužilaca.

O ovome će morati da se organizuje i referendum, naveo je Međak, dodavši da je važno da on ne bude organizovan kasno u procesu pristupanja, kako bi se razdvojio od referenduma o članstvu u EU za koji je predložio da bude propisana dvotrećinska većina za uspeh kako bi se obezbedila stabilnost.

Akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima sa EU predviđeno je i da se uporednom analizom zaključi i da li je potrebno da se izmeni ustav zbog političkih prava manjina, što je moguća treća izmena najvišeg pravnog akta, naveo je on.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom (Yucom) Milan Antonijević rekao je da prilikom donošenja važećeg Ustava nije bilo dovoljne rasprave, što mu oduzima deo legitimiteta.

"Nadamo se da će radna grupa (za izmenu Ustava) biti otvorena i da se neće od javnosti skrivati koja su predložena rešenja", naveo je on.

Antonijević je rekao da ne želi "samo da kritikuje" i da Ustav Srbije sadrži odredbu po kojoj se ne sme umanjivati nivo stečenih prava što je, kako navodi, izuzetno korisno za zemlje koje unapređuju ovu oblast. Opširnije na www.euractiv.rs.