Nema novca, klinike strahuju, a Ministarstvo ne

Ipak, u upravi Kliničkog centra u Kragujevcu smatraju da se manjak novca u kasi zdravstva odrazio na funkcionisanje u poslednjih godinu dana.

Umanjena stopa doprinosa i to za dva odsto, dovela je do slabijeg priliva novca u kasu zdravstva. U prvoj polovini 2015. godine naplaćeno je skoro od 14 milijardi dinara manje u odnosu na isti period prošle godine.

Ukupna dugovanja za zdravstveno osiguranje već su premašile polovinu godišnjeg budžeta za zdravstvenu zaštitu, plate zaposlenih i ostale troškove.

Za sada taj manjak ne može da ugrozi rad zdravstvenih ustanova u Srbiji, tvrde u Vladi.

“Neće se odraziti na funkcionisanje zdravstvenih ustanova, već potkrepiti time da smo mi u proteklih godinu dana, ostvarili zavidne uštede upravo u centralnim javnim nabavkama za 2014. godinu. One su iznosile 32.6 miliona evra, a ove godine sa uvođenjem i novih 166 lekova i smanjenjem cena narocito sa liste A1 uspeli smo samo na toj listi da ustedimo 800 miliona dinara, tako da to neće ugroziti rad zdravstvenih ustanova“, navodi Berislav Vekić.

Ipak, direktor kragujevačkog Kliničkog centra Nebojša Arsenijević ne misli tako. Arsenijević tvrdi da se smanjenje oseća vec godinu dana i to bez najavljenog dodatnog smanjenja.

“Problem je u tome što se ne poštuje kadrovski plan, jer to svake godine Ministarstvo treba da odobri zdravstvenim ustanovama. Poslednji put je to uradilo 2013. godine, a mi za 2014. godinu nemamo kadrovski plan već se pozivamo na taj iz 2013. godine i van toga ne priznaju nam se ljudi koji su po kadrovskom planu pod normativima i standardima nego se mesec obavlja da nam po 10, 20, 30 ljudi skinu sa liste ljudi koji su na plati od sredstava koje uplaćuje fond“, ističe Arsenijević.

Kako kažu u Kliničkom centru u Kragujevcu, neke klinike već sada ostaju bez tri-četiri lekara. Lekari odlaze u penziju, a nema ko da ih zameni zbog zakona o zapošljavanju. Uskoro će klinika za plastičnu hirurgiju imati samo dva zaposlena lekara.