Šta Merkelova donosi Beogradu?

Ona će posetiti još neke zemlje regiona, i gotovo da je izvesno da će u okviru tog političkog događaja, koji već unapred nailazi i na očekivanja i na strepnje, pomešane sa spekulacijama i komentarima, težište njenih razgovora biti na te tri teme.

Premda Kancelarska služba još uvek nije ništa saopštila o njenoj poseti, u Nemačkoj, uprkos tome, nema puno spekulacija o tome sa kakvim “ponudama“ Merkelova dolazi.

Nemačkim političkim analitičarima je, naime, jasno da ona za Srbiju nema nikakve nove zahteve i da kancelarka, poznata po tome što “štedi vreme“, toliko da čak i u Kinu putuje tek na dan-dva, ne bi u ovom trenutku, usred dramatike grčke krize, ni dolazila u Beograd da Srbija ne pokazuje napredak.

Merkelova je, pre par dana u Berlinu, bez pominjanja bilo kakvih konkretnih termina i obavezujućih rečenica, dala naslutiti takav pravac posete: najavila je, jasno, da u Srbiji želi da razgovara o temi otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom.

Ona je, prilikom susreta sa kosovskim premijerom Isom Mustafom, govoreći spokojno o poseti koja se na Balkanu očekuje nespokojno, podsetila da su je i srpski i albanski premijeri pozvali i da, pri tom, još nije bila u Bosni i Hercegovini, pa će sada, eto, posetiti region i videti kako ljudi tamo žive.

“Mi imamo veliki interes da pokažemo da je nama taj region važan. Zato smo prošle godine i inicirali Konferenciju o zapadanom Balkanu“, rekla je Merkelova.

Ona je podsetila da je Nemačka bila među prvim zemljama koje su priznale kosovsku nezavisnost.

“Mi smo se sve vreme od priznanja do danas trudili da se politički procesi, upravo s pogledom na Srbiju, tako normalizuju, da bi mi zaista mogli da kažemo da ceo razvoj situcije ide u dobrom pravcu. U ovom momentu smo ponovo u jednoj fazi napetosti, u kojoj se, takođe, i druge tačke saradnje sa Srbijom i razgovori sa Srbijom održavaju... Neki problemi još nisu rešeni. Mi smo bili jedinstveni da se određeni razgovori moraju voditi intenzivno, pošto je, naravno, dalji razvoj tog pitanja, kako za Srbiju, tako i za Kosovo, od velikog značaja u vezi sa (njihovim) približavanjem EU“, rekla je Merkelova.

Ona je navela da se u slučaju Kosova radi o Sporazumu o asocijaciji, a u slučaju Beograda o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja i da će, prilikom posete Srbiji, imati mogućnost da sa odgovornim zvaničnicima o tome razgovara.

Kada je reč o kompromisu, Merkelova ga očekuje i od Beograda, ali i od Prištine.

“Mi razgovaramo sa obe strane i obe strane hrabrimo. Za obe strane znači: samo ako se pri tom ostvari napredak, napretka će biti i u odnosu sa približavanjem EU“, rekla je Merkelova, povodom svoje posete Balkanu, za koju se analitičari slažu u jednom - da će biti ozbiljna.

O tome kako se pregovara sa Merkelovom, ozbiljnom konzervativkom, za koju važi da vlada uspešno, tehnokratski bez puno emocija, vođena idejom razuma, verovatno, najbolje zna sam srpski premijer Aleksandar Vučić, za kojeg takođe važi da ima dobre odnose sa njenim moćnim i uticajnim savetnikom za spoljnu politiku Krištofom Hojzgenom, čovekom kojem Merkeleva veruje.

Pored tih relacija i dobrih odnosa, postoji i politička računica koja pokazuje da je Merkelova u vreme bivšeg srpskog predsednika Borisa Tadića znala da pokaže političku nemilosrdnost u slučaju Srbije, sa dobrim pokrićem i valjanim argumentima.

Upravo stoga nemački analitičari ukazuju da u ovom trenutku u kome EU "vidi" samo Grčku krizu, kancelarkine posete Srbiji ne bi bilo da nije njene procene da je Srbija napredovala u dobrom pravcu.