Kako će se finansirati ZSO?

Osim toga, on je u Gračanici istakao da će Vlada Srbije nastaviti da finansijski podržava Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Sasvim sigurno da će Vlada Srbije nastaviti da u finansijskom smislu podržava Srbe na Kosovu i Metohiji koja treba, kroz svoju zajednicu, da crpi sredstva odakle god može da ih pribavi", rekao je Đurić.

On je, na konferenciji za novinare nakon što je u Gračanici učestvovao na okruglom stolu "Decentralizacija i srpska zajednica na Kosovu i Metohiji", koji je bio posvećen sprovođenju Briselskog sporazuma i osnivanju ZSO, rekao da je svako ko je spreman da institucionalno doprinese finansiranju srpske zajednice dobrodošao.

„Srbija će u punoj meri podržati srpski narod na Kosovu i Metohiji. To finasiranje će nastaviti da se ogleda kroz podršku svim srpskim institucijama. Nama je važno da Srbi ostanu i opstanu na Kosovu i Metohiji. Dakle, potpuna solidarnost cele Srbije sa našim narodom na Kosovu i Metohiji će se nastaviti", izjavio je Đurić.

On je podsetio da sredstva koja Srbija ulaže kroz svoje institucije i ljude koji žive na Kosovu i Metohiji predstavljaju značajan doprinos ekonomiji na Kosovu i da Beograd veoma aktivno radi na formiranju ZSO.

"Za nas je, ovde na Kosovu, to apsolutni prioritet, to je centralna stavka Briselskog sporazuma i mi se nećemo zadovoljiti dok ZSO ne bude formirana u onoj meri i na onaj način koji će omogućiti Srbima da mogu ovde dugoročno da opstanu, tako što će imati kolektivna politička, kulturna ekonomska i svaka druga prava", istakao je Đurić.

Osim toga, Đurić je izjavio i da ne vidi posebne razloge za održavanje vanrednih izbora na severu Kosova.

Prema njegovim rečima, opštine sa srpskom većinom na severu Kosova usvojile su budžete u skladu sa zakonima i u skladu sa Briselskim sporazumom i da ne vidi bilo kakav razlog ni prepreku da kosovska vlada konstatuje tu činjenicu.

"Mi smo sa naše strane ohrabrili političke predstavnike da učestvuju u formiranju i kreiranju ovog budžeta, da ga učine realinijim pošto su neke prve projekcije, prve cifre koje su tim budžetima bile date, bile pomalo nerealne. Mi smo ih ohrabrili da smanje iznose", rekao je Đurić.

On je ponovio da ne vidi prepreke da kosovska vlada nastavi da normalno sarađuje sa opštinama na severu Kosova, niti vidi posebne razloge za održavanje vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova.

Na pitanje dopisnika Bete kako će biti finasirana ZSO, ambasador Norveške na Kosovu Jan Bratu je rekao da pitanje tog finansiranja još nije odlučeno i da je to predmet pregovaranja.

"U postojećem zakonodavstvu, opštine mogu da imaju saradnju sa opštinama u drugim zemljma što u ovom slučaju podrazumeva Srbiju. Moguće je, takođe, da primaju finasijsku pomoć Vlade Srbije i državnih institucija Srbije. To je već deo kosovskog zakonodavstva i nema promena", odgovorio je Bratu.

Analitičar Dušan Janjić je rekao da će pitanje finasiranja ZSO morati da bude deo dogovora.

On je izrazio uverenje da ZSO treba da rešava deo poslova u unapređenju statusa srpske zajednice na Kosovu i da nema nikakvih razloga da ne bude finasiranja i iz drugih izvora, a ne samo iz kosovskog budžeta, kao i to da treba tražiti više sredstava.

Direktor nevladine organizacije D4D Leon Maljazogu je ocenio da pre svega treba definisati ovlašćenja ZSO, a nakon toga odrediti i finasiranje.

"Mislim da će to biti veoma teško. Priština će insistirati da plaća javne službenike. Beograd će moći, kao i sada, da finasira šta god želi. Insistiraće se međutim da opštine budu institucije koje će primati finasije iz Srbije i preko trezora u Prištini", odgovorio je Maljazogu.

On je dodao da je stav međunarodne zajednice jasan i da će ZSO biti osnovana onda kada se dogovore obe strane. Vlada Kosova smatra da četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova nisu usvojile budžete u skladu sa uredbama Ministarstva finansija i zakonima koji su na snazi na Kosovu.

Iz opština na severu Kosova tvrde da su budžeti usvojeni na lokalnim skupštinama u skladu sa zakonom, a da Priština vrši pritisak da se u budžet uključe i zdravstvo i prosveta što predstavnici opština sa severa Kosova odbijaju pre dogovora o tome srpskih i kosovskih vlasti u Briselu.

Opštine su usvojile budžete koji iznose oko 70 miliona evra, dok im prema tumačenju zvanične Prištine pripada oko osam miliona evra. Taj skup bio je prvi u nizu planiranih okruglih stolova koji u ovoj godini organizuje Forum za etničke odnose, u saradnji sa Kosovskom fondacijom za otvoreno društvo, a u okviru projekta "Iskušenja srpske zajednice na putu normalizacije odnosa na Kosovu i Metohiji".

Događaju u Gračanici prisustvovali su, između ostalih, predstavnica generalnog sekretara UN na Kosovu i Metohiji Dženifer Braš, gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić, advokat Azem Vlasi, politički analitičar Dukađin Gorani, savetnik kosovske predsednice Arber Vlahiu, predstavnici nevladinog sektora i drugi.

Ocenjeno je da diskusija nije dovela do dogovora i da to, kako je rečeno, danas nije ni očekovano, ali da su iskreno razmenjena mišljenja.

Organizatori Forum za etničke odnose I Kosovska fondacija za otvoreno društvo najavili su da će ovakvi okrugli stolovi biti odrzavani I u narednom periodu.