TS: Netransparentni dogovori vlade

Kao pozitivne korake vlade, Transparentnost je navela pojedine mere iz brojnih zakona koje je ona predložila u tom periodu.

"Konkretni aranžmani koji su zaključeni na osnovu međudržavnih ugovora i sporazuma, bilo da je to učinjeno za vreme aktuelne vlade ili prethodnih kabineta, i dalje su nedostupni javnosti", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da netransparentnost tih aranžmana pojačava njihovu visoku rizičnost, koja postoji jer isključuju primenu pravila o konkurenciji iz Zakona o javnim preduzećima, Zakona o javno-privatnom partnerstvu i Zakona o privatizaciji.

"Umesto pune primene Zakona o javnim preduzećima, usvojenog pre 19 meseci, i u ovom periodu je nastavljeno partijsko upravljanje i odlučivanje o smenjivanju i postavljanju direktora, koje ne može predstavljati adekvatnu zamenu za institucionalnu kontrolu, čak ni kada se partije odriču svojih loših kadrovskih rešenja", ocenila je Transparentnost.

Dodaje se da je vlada predložila nekoliko zakona kojima je ostvaren napredak u odnosu na prethodno stanje ili na prvobitne verzije nacrta zakona.

Kao primer se navode pojedine odredbe upravo usvojenih medijskih zakona, kao i to da je novi nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača kvalitetniji od verzije iz decembra 2013. godine.

"Treba napomenuti, da ni u slučaju tih propisa nije iskorišćen njihov pun antikorupcijski potencijal. Tako, na primer, Zakon o javnom informisanju i medijima obezbeđuje javnost medijskog vlasništva i državne pomoći, ali ne omogućava javnost podataka o najvećim izvorima finansiranja medija, suprotno obećanjima istih političkih aktera iz 2012", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su tokom prethodnih sto dana izostale javne rasprave o nekim važnim propisima koji su predlagani, suprotno Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku vlade.

"Vlada, što je nesumnjivo pozitivno i značajno zbog budućih pregovora, poklanja veliki značaj komentarima organa EU na nova zakonska rešenja, ali nedovoljan kvalitet javnih rasprava onemogućava da se pravovremeno razmotre kritike domaće stručne javnosti", ocenila je Transparentnost.

U saopštenju se navodi da se antikorupcijsko delovanje vlade često ocenjuje kroz prizmu hapšenja i procesuiranja za dela povezana sa korupcijom (npr. Galenika), ali da treba napomenuti da to nije nadležnost vlade, već represivnih organa - policije, tužilaštva i pravosuđa, koji bi morali da deluju slobodno bez obzira na to ko je u vlasti.

Dodaje se i da za sada nisu ostvarene, inače nedovoljno jasne najave iz ekspozea premijera, o formiranju "udarnih timova za progon organizovanog kriminala i korupcije".

U saopštenju se navodi da još nisu utvrđene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i da je vlada ignorisala inicijativu za izmenu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koju je to nezavisno telo uputilo pre 17 meseci.

Takođe, nisu utvrđene izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Zakona o zaštitniku građana koje su usaglašene s tim organima pre više od dve godine.

S druge strane, Transparentnost je ocenila da se najznačajniji reformski zakon koji su usvojile vladajuće stranke, o javnim nabavkama, sprovodi i "donosi neke pozitivne efekte".

"Kao glavni problem ostaju nedovoljni kapaciteti nadzornih organa, kao i velike nabavke radova koje se vrše bez primene ovog zakona, a po međudržavnom sporazumu ili na osnovu međunarodnih kredita. Sa stanovišta jedinstva pravnog poretka, loše je i to što je nakon katastrofalnih poplava donet poseban zakon koji je za neke nabavke predvideo poseban režim", ocenila je TS.