Ukrajina bi mogla da promeni svet

Novinar Rojtersa Pol Tejlor analizira deset mogućih načina na koje bi ukrajinska kriza mogla da promeniti stavove i politike širom sveta.

1. Slabljenje Rusije

Uloga Rusije u međunarodnoj politici slabi, barem privremeno. Moskva je de facto isključena iz grupe osam najvećih industrijskih sila. Proces za pristupanje Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Međunarodnoj energetskoj agenciji (IEA) je zamrznut. Zapadni samiti s Moskovom su odloženi do daljnjeg.

Pokušaj Vladimira Putina da iskoristi zemlje BRICS-a za ublažavanje izolacije koju je nametnuo Zapad propada zbog nemira Kine i Indije zbog presedana na Krimu, zbog sporova koje te zemlje imaju oko Tibeta i Kašmira. Zajednička izjava BRICS-a je osudila sankcije, ali nije spomenula ni Krim, ni Ukrajinu.

2. Oživljavanje NATO-a

Baš kad je izgledalo da gubi na značaju dok se misija u Avganistanu bliži kraju, vojni savez predvođen SAD-om je opet 'u igri'. Na snazi je povećanje savezničkih avio-patrola i ratne igre u znak podrške Poljskoj i baltičkim republikama, a Varšava traži brže raspoređivanje američkih raketnih odbrambenih sistema u središnjoj Europi.

Pod pritiskom SAD-a, neke evropske zemlje će možda preispitati proračunske rezove za odbranu. Neutralne Švedska i Finska, koje Rusiju doživljavaju kao potencijalnu pretnju, mogle bi intenzivirati napore i bliskije sarađivati sa NATO-om.

3. Diverzifikacija energije

Energetska karta Evrope se ubrzano precrtava kako bi se smanjila zavisnost o ruskoj nafti i plinu. Članice EU nameravaju da izgrade više terminala za prirodni gas, poboljšaju mreže gasovoda i prošire ih preko Gruzije i Turske do južne i središnje Evrope.

EU trećinu nafte i gasa uvozi iz Rusije, a 40 odsto tog plina prolazi kroz Ukrajinu. Evropa će možda pokušati da iskoristi vlastite plitke rezerve gasa i više koristi nuklearnu energiju, uprkos zabrinutosti zbog ekoloških posledica.

4. Faktor Kine

Diplomatsko savezništvo Rusije i Kine, koje često zajedno glasaju u Savetu bezbednosti UN-a, moglo bi da se promeniti u dva smera - ili će se zbližiti kroz intenzivniju energetsku saradnju, gradnjom nove mreže naftovoda i gasovoda prema Pekingu, ili će se Kina distancirati od Putinovih postupaka ako ne bude videla korist u uspostavljanju bliskijih veza sa ekonomski oslabljenom i relativno izolovanom Moskvom. Za sada, kineski predsednik Sji Jinping javno ne zauzima stranu

Foto: sxc.hu

5. SAD kao vodeća sila

Uloga Vašingtona kao globalnog lidera, oslabljena usponom novih industrijskih zemalja i smanjenjem administracije pod Obamom, delomično je obnovljena.

Uprkos povlačenju iz ratova u Iraku i Avganistanu i strateškom okretanju prema Aziji, događaji su gurnuli Obamu u staromodnu ulogu 'lidera slobodnog sveta' u krizi između istoka i zapada u Evropi. Kriza je potisnula u drugi plan gnev Evrope zbog američkog špijuniranja globalnih komunikacija i stavila akcent na saradnju. Prošle nedelje u Briselu Evropljani su tražili od Obame da im proda gas i obe strane su saglasne da ubrzaju pregovore o paktu o slobodnoj transantlantskoj trgovini i investicijama.

6. Nemačko vođstvo

Ukrajinska kriza 'zacementirala' je vodeću ulogu Berlina u Evropi. Nemačka je već dominantna ekonomska sila, vodi glavnu reč u krizi evrozone, a kancelarka Angela Merkel je postala glavni pregovarač Evrope s Putinom. Njeno razočarenje u njega je uticalo na oštriju reakciju nakon početnog oklevanja. Nemačka spremnost da smanji energetsku zavisnost o Rusiji biće mera toga koliko će daleko ići EU. Merkel je takođe 'menadžer za vezu' sa neprijateljski nastrojenom Julijom Timošenko, čija kandidatura za predsednicu može da zaoštri tenzije u Ukrajini.

7. Ujedinjena EU

Evropska unija je opet jedinstvena, barem za sad, nakon pojave zajedničke spoljašnje pretnje. Ta je pretnja možda pomogla da lideri EU pređu preko nekih dugotrajnih sporova.

8. Borba za središnju Aziju

I Putin i Zapad pokušavaju da pridobiju autokrate iz središnje Azije, iz zemalja bogatih energijom, tj. Azerbejdžana, Kazahstana, Turkmenistana i Uzbekistana, usput stavljajući diskretni veo na njihovo kršenje ljudskih prava. Ukoliko Rusija ekonomski oslabi, te će zemlje će tražiti da bar jednom nogom budu u zapadnom taboru

Foto: Tanjug, arhiva

9. Saradnja SAD-a i Rusije

Saradnja po pitanju svetske sigurnosti će se nastaviti jer Moskva ima interesa da to nastavi, kako bi sprečila veću izolaciju. Ali, moguće su tenzije zbog Sirije, Irana, Avganistana ili Severne Koreje, a Moskva ima poluge koje bi mogla aktivirati, kao što su ugovori o isporuci protivvazdušnih raketa S300 Damasku ili Teheranu.

10. Putinova budućnost

Ruski lider je blizu vrhunca popularnosti, nošen talasom nacionalističkog ponosa zbog Krima. Ali, do nestabilnosti može doći ukoliko se nađe pod pritiskom magnata gnevnih zbog gubitka vrednosti njihovih kompanija, zbog gubljenja stranih investicija u Rusiju i zbog ograničenja putovanja i zamrzavanja imovine na Zapadu. Većina njih mu je trenutno odana, ali za šest meseci stvari bi mogle izgledati drugačije.