Danas konačna presuda Perišiću

On je osuđen zbog pomaganja i za podržavanje zločina nad Muslimanima u BiH 1993-95 i raketnih napada na civile u Zagrebu u maju 1995.

Prvopstepena presuda doneta je većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto iz Južne Afrike imao suprotno mišljenje i tražio da se za general Perišić oslobodi .

Za suđenje Perišiću nije bilo gotovo nikakvog interesa vlasti u Srbiji iako je, po težini optužbi, to bilo jedno od najvažnijih suđenja vođenih u Tribunalu.

Odluku će saopštiti predsednik tog suda Teodor Meron.

Pred predsednikom Tribunala, koji je potpisao oslobađajuću presudu Antu Gotovini, konstatujući da nije nesumnjivo dokazano da je odgovoran za zločine nad Srbima, sada je zahtev odbrane generala Perišića da se poništi višedecenijska kazna zatvora, jer prvostepenom presudom nije dokazano da je pomoć VRS bila podrška činjenju zločina.

"Perišić je osuđen na 27 godina zatvora u prvostepenoj presudi još 2011. godine. U to vreme većina u pretresnom veću proglasila ga je krivim za pomaganje i podržavanje zločina koji su se desili između 1993. i 1995. godine u Srebrenici i u Sarajevu. Perišić je bio proglašen krivim za svoju ulogu nadređenog u granatiranju Zagreba u maju 1995. godine", rekla je portparolka Haškog tribunala Magdalena Spalinska za Tanjug.

Ona je navela da je žalbu uložila Perišićeva odbrana koja traži njegovo oslobađanje po svim tačkama optužnice, dok se tužilaštvo nije žalilo na presudu.

To je prva presuda kojom je u Tribunalu neki zvaničnik Savezne Republike Jugoslavije proglašen krivim za zločine počinjene tokom rata u BiH. Za zločine počinjene u Hrvatskoj (u Vukovaru i Dubrovniku) osuđeni su oficiri JNA Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin, Pavle Strugar i Miodrag Jokić.

U žalbi koju je podnela na presudu, Perišićeva odbrana navela je, kao jedan od ključnih, argument sudije Molotoa da vođenje rata nije zločin.

General Perišić imao je bar dve prilike da izbegne sudbinu haškog osuđenika. Tužilaštvo mu je najpre nudilo da bude ključni svedok koji će povezati Slobodana Miloševića i Srbiju sa zločinom u Srebrenici. Tako bi, bilo je obećano, izbegao opasnost da se i sam nađe na optužnici. Perišić je to odbio, a kasnije je odbio da se, kao optuženi, nagodi sa tužilaštvom priznajući svoju krivicu i vezu vojske Jugoslavije sa zločinima u Bosni.

Predsedavajući prvostepenog veća Južnoafrikanac Bakone Moloto smatrao je da Momčilo Perišić mora biti oslobođen po svim tačkama optužnice. Tokom završne rasprave na suđenju iznenadio je tužilaštvo pitanjem da li je odgovornost generala Perišića za zločine u Bosni veća od odgovornosti američkih generala za zločine koje u Iraku ili Avganistanu čine trupe kojima pomaže američka vojska?

Presuda generalu Perišiću doneta je većinom glasova tročlanog veća, uz suprotno mišljenje predsedavajućeg sudije, Bakonea Molotoa, iz Južne Afrike. Članovi veća bili su sudije Pedro David iz Argentine, i Francuskinja Mišel Pikar.

Većina članova veća je zaključila da je Perišić zadržao efektivnu kontrolu nad pripadnicima VJ na službi u Srpskoj vojsci Krajine (SVK) i da nije kaznio vojnike za zločine tokom granatiranja Zagreba.

Pretresno veće je Perišića jednoglasno oslobodilo krivice za pomaganje i podržavanja istrebljenja u Srebrenici i odgovornosti nadređenog za zločine počinjene u Sarajevu i Srebrenici.

Suđenje je počelo u oktobru 2008, a završne reči su iznete krajem marta 2011. U toku 198 dana suđenja, pretresno veće je saslušalo 108 svedoka tužilaštva i 28 svedoka odbrane.

Na presudu se žalila odbrana, koja je tražila da se general Perišić oslobodi po svim tačkama optužnice. Tužilaštvo, koje je u završnoj reči tražilo kaznu doživotnog zatvora, nije uložilo žalbu.

U žalbenoj raspravi, krajem oktobra prošle godine, zastupnici odbrane i optužbe bili su pozvani da odgovore na pitanja da li je kadrovska, logistička i materijalna pomoć koju je Perišić pružao srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH, bila usmerena na pomaganje i podržavanje zločina ili je samo podržavala njihove ratne napore.

Prvobitna optužnica protiv Perišića podignuta je u tribunalu u februaru, a obelodanjena 7. marta 2005, kada se Perišić dobrovoljno predao i istog dana je prebačen u nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Konačnu presudu danas će doneti žalbeno veće kojem predsedava predsednik tribunala američki sudija Teodor Meron, a članovi su Karmel Ađijus sa Malte, Liu Daćun iz Kine, Arlete Ramarson sa Madagaskara i Andresia Vaz iz Senegala.

Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008.

General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.