Doživotna za Stanišića i Frenkija?

Oni od Tribunala traže doživotnu kaznu zbog zločina nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. godine.

Na kraju završne reči, tužilac Dermot Grum (Groome) zatražio je da Stanišić (62) i Simatović (62), zvani Frenki, budu proglašeni krivim po svim tačkama optužnice koja ih tereti za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.

Ta krivična dela u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Tužilac Grum naglasio je da je, zbog "hiljada žrtava koje i danas osećaju posledice", "teško zamisliti teže zločine" od onih za koje su optuženi Stanišić i Simatović.

U završnoj reči tužioci su tvrdili da su tokom suđenja dokazali da su Stanišić i Simatović organizovali, opremali, obučavali, finansirali i imali kontrolu nad "crvenim beretkama" i drugim srpskim paravojnim formacijama koje su činile zločine nad Hrvatima i Muslimanima u SAO Krajini, Istočnoj Slavoniji i BiH.

Među tim paravojskama, prema optužbi, bile su, pored "crvenih beretki", i formacije pod raznim nazivima: Frenkijevci, Jedinica za antiterorističko delovanje, Jedinica za specijalne operacije (JSO) - bile su Milicija Krajine, Srpska dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića-Arkana i Škorpioni.

Kao dokaz da su te formacije bile pod kontrolom SDB Srbije, tužioci su se pozvali i na platne spiskove.

Po rečima tužioca Gruma, Stanišić i Simatović su te formacije slali da "čine najteže zločine" da bi u Hrvatskoj i BiH obezbedili teritorije "lišene Hrvata i Muslimana". Bila je to "okrutna kampanja etničkog čišćenja", naglasio je tužilac.

Svi zločini iz optužnice bili su, po tužiocima, počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa delova teritorija Hrvatske i BiH, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.

Stanišić i Simatović koji je komandovao "crvenim beretkama" na terenu u Hrvatskoj i BiH, dali su "značajan doprinos" tom zločinačkom poduhvatu, na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a u kojem su, između ostalih, učestvovali Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Milan Martić. Pored masovnih zločina nad nesrbima u Istočnoj Slavoniji, Kninskoj krajini, Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, tužioci su tvrdili da su dokazali i krivicu optuženih za streljanje šest mladića Muslimana iz Srebrenice, koje su 16. jula 1995. izvršili pripadnici Škorpiona.

Počinioci su zločin snimili, a taj film je prvi put prikazan na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Tribunalom 2006. Potom su pripadnici Škorpiona uhapšeni i osuđeni u Srbiji.

Po tužiocima, Škorpioni su od 1991. bili pod kontrolom Stanišića i Simatovića koji su ih koristili za "specijalne operacije" u Hrvatskoj i BiH.

Vođa Škorpiona Slobodan Medić-Boca nazivao je, prema dokazima optužbe, Stanišića "šefom".

O upućivanju Škorpiona na trnovsko ratište bilo je odlučeno u Simatovićevoj kancelariji u Beogradu, naznačili su tužioci sumirajući dokaze.

Škorpioni su, zajedno sa "crvenim beretkama", po Stanišićevom i Simatovićevom nalogu, 1995. u okviru operacije Pauk ratovali u Cazinskoj krajini, u međumuslimanskom sukobu, na strani Fikreta Abdića.

Po dokazima optužbe, prve "crvene beretke" su formirane u leto 1991. u logoru za obuku u Golubiću kraj Knina, koji je formirao Kapetan Dragan (Dragan Vasiljković, Daniel Sneden) na poziv Simatovića i Stanišića.

Već u julu 1991. ta formacija počinila je zločine nad Hrvatima u selu Lovinac, sprovodeći etničko čišćenje, naznačili su tužioci.

U toj akciji, po dokazima optužbe, "crvene beretke" je predvodio Simatović koji je kasnije logore za obuku formirao širom Hrvatske i BiH, što je i sam potvrdio u govoru na proslavi godišnjice JSO u Kuli 1996, podvukli su tužioci.

Posle operacija u Kninskoj krajini i Istočnoj Slavoniji, "projetak etničkog čišćenja nesrba" nastavljen je u BiH s proleća 1992. i trajao je do zločina u Trnovu i Sanskom Mostu 1995, naglasio je tužilac Grum.

Tužilac je kao olakšavajuću okolnost za optužene prihvatio da su oni pomogli oslobađanje više od 300 pripadnika Unprofora koje su snage bosanskih Srba uzele za taoce 1995.

Završne reči sutra će izložiti odbrane Stanišića i Simatovića. Raspravno veće predsedavajućeg Alfonsa Orija (Alphons Orie) presudu će izreći naknadno.

Vlasti Srbije su Stanišića i Simatovića uhapsile tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi. Posle jednog neuspešnog pokušaja, suđenje je počelo juna 2009, a izvođenje dokaza je završeno 17. septembra 2011. Tužioci su pred sudije izveli 62 svedoka, a u odbranu optuženih iskaz su dala 33 svedoka.

Tribunal je optužene puštao na privremenu slobodu više puta pre i tokom procesa.