EK: Ništa od datuma za Srbiju

Izveštaj EK o napretku Srbije danas je na Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta pročitao komesar za proširenje Unije Štefan File.

U tom izveštaju se konstatuje da je Srbija napredovala na evropskom putu, ali se ističu i slabosti u oblasti vladavine prava. Takođe, traži se i konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Godišnji izveštaj EK, koji je evropski komesar za proširenje Štefan File danas zvanično predstavio Spoljnopolitičkom odboru EP, predstavlja detaljnu sliku napretka ka dostizanju evropskih standarda koji je Srbija ostvarila tokom proteklih godinu dana.

Kao što se i očekivalo, Komisija ove godine nije predložila Evropskom savetu da Srbiji dodeli datum početka pregovora o pridruživanju, što je sledeći korak nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Razlog za to je zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, kao izostanak primene dosad postignutih dogovora. "Nakon izbora i uspostavljanja nove vlasti, Srbija treba da nastavi da se konstruktivno angažuje u sledećoj fazi dijaloga kako bi ostvarila dalji napredak na vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom", kaže se u izveštaju i navodi da je to "označeno kao ključni prioritet".

Dodaje se i da je "novo srpsko vođstvo naglasilo rešenost da sprovede sve dogovore u dijalogu s Pristinom i krene u rešavanje širih političkih pitanja".

"Sprovođenje tog obećanja ključno je za napredak Srbije u novoj fazi integracije u EU", navedeno je u izveštaju.

EK navodi i da "regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi formiraju značajan deo procesa napretka Srbije ka EU".

Kada je reč o drugim temama, Komisija je konstatovala da Srbija nastavlja da ispunjava političke kriterijume iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da su protekli izbori pokazali da je demokratija konsolidovana i da Srbija a u potpunosti saradjuje sa Haškim tribunalom, mada treba još da radi na otkrivanju mreže pomagača haškim beguncima.

Međutim, kada je reč o vladavini prava i posebno o reformi pravosuđa, Komisija je utvrdila veoma skroman napredak tokom protekle godine i poručila da je neophodno doneti novu strategiju reforme.

"Da bi se uspostavilo poverenje građana, vlasti moraju da razmotre dodatne mere kako bi ojačale nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost, stručnost i efikanost pravosuđa", navodi se u izveštaju. Sem toga, Komisija je utvrdila da je malo toga urađeno na uspostavljanju demokratske kontrole nad sistemom bezbednosti.

Korupcija i organizovani kriminal još uvek predstavljaju ozbiljan problem i Srbija je malo napredovala u borbi protiv korupcije kaže se u izveštaju. Dodaje se da se na Akcioni plan i Strategiju borbe protiv korupcije se još čeka, dok zakonsku regulativu treba značajno poboljšati. Komisija sem toga očekuje da se uspešno procesuiraju slučajevi visoke korupcije, kao i iz domena organizovanog kriminala.

Zaključeno je i da se reforma javne administracije u celini sporo sprovodi i da je za to zaslužna i nedovoljna politička volja.

Iako se konstatuje da se u Srbiji u načelu poštuju ljudska prava, u izveštaju se navodi da je potrebno uložiti dodatne napore na zaštiti prava manjina, a u izveštaju se posebno pominje da je Parada ponosa ove godine ponovo zabranjena, uprkos ustavnim garancijama prava na slobodno okupljanje i udruživanje.

U tom smislu, Komisija zahteva da se uspostavi društveni dijalog sa predstavnicima LGBT zajednice kako bi i ova manina mogla da uživa prava koja su joj zakonom zagarantovana.

Napredak je vidljiv i kada je reč o regionalnoj saradnji sa susedima, a Komisija je posebno pohvalila zajedničke napore Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine na rešavanju problema izbeglica.

Deo izveštaja posvećen ekonomiji ukazuje na brojne probleme: slab privredni rast, nezaposlenost od 25 odsto sa tendencijom rasta i rast budžetskog deficita, a Komisiju naročito brine "ozbiljno narušavanje nezavisnosti Narodne banke Srbije" nakon što je u avgustu izmenjen zakon.

Komisija zakjučuje da su u ekonomiji neophodne strukturne reforme, ali da je veoma malo urađeno na tome u poslednjih godinu dana te da je uticaj države na privredni život i dalje izuzetno visok.

Ocenjeno je i da je zabeležen mali napredak u oblasti nauke i istraživačkog rada, kao i da su investiranja u toj oblasti na niskom nivou, a slično je i sa obrazovanjem i kulturom.

"Implementacija reformi u obrazovanju i dalje je spora, a ljudski i finansijski resursi nadležnog ministarstva su i dalje slabi", ocenjeno je u izveštaju.

File: Nužan napredak u odnosima, a ne priznanje Kosova

Predstavljajući izveštaj o napretku Srbije, evropski komesar za proširenje Štefan File jerekao da je Srbija na putu ispunjavanja političkih kriterijuma i uslova iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

File je, na sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, naglasio i da EK ne traži od Srbije da prizna Kosovo, naglasivši da je nužan vidljiv i održiv napredak u odnosima Beograda i Prištine, kako bi Srbija, ali i Kosovo - koje se odvojeno tretira u Izveštaju kad je reč o evrointegracijama - mogli da nastave na putu ka EU, ne blokirajući se medjusobno u tim naporima.

Taj proces bi, prema njegovim rečima, trebalo da postepeno rezultira normalizacijom odnosa, u okviru kojih bi se rešavalo i pitanje severa Kosova, uz poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova i potreba tamošnjeg stanovništva.

File je naveo da se sveobuhvatan pristup EK prema Srbiji temelji na tri glavna elementa, a to su: podizanje dijaloga Beograda i Prištine na najviši nivo, povezivanje odluke o datumu početka pretpristupnih pregovora s napretkom u dijalogu i preciziranje termina "normalizacija odnosa".

On je podsetio da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton, koja je predložila podizanje nivoa dijaloga, u intenzivnom kontaktu sa obema stranama. Dijalog treba da bude "još dublje ukorenjen u proces proširenja EU", a za Srbiju će napredak u dijalogu biti od ključnog značaja kako bi dobila datum za početak pregovora o pristupu Uniji, objasnio je on.

Za međunarodnu zajednicu su, takođe, važna i druga pitanja, poput paralelnih struktura na severu Kosova ili da Srbi na severu osete da imaju budućnost, istakao je File i dodao da je važno da, i pošto Srbija otpočne pretpristupne pregovore, Beograd i Priština mogu i dalje da napreduju u procesu normalizacije odnosa.

EK je, takođe, prvi put pokušala da objasni šta znači "normalizacija odnosa" Beograda i Prištine, rekao je evropski komesar. "Ne tražimo od Srbije da prizna nezavisnost Kosova", to nije učinilo ni pet članica EU, poručio je File.

"Eventualni SSP sa Kosovom ne narušava neutralnost"

Kada je reč o Kosovu, u Studiji o izvodljivosti koji je izradila EK potvrđeno je da EU može s Prištinom da zaključi SSP, rekao je File i dodao da Komisija poziva Kosovo da sprovede sve dogovore postignute u dijalogu s Beogradom.

EK je nakon usvajanja Studije konstatovala da eventualno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju neće narušiti statusnu neutralnost EU.

"Studija potvrđuje da se SSP sa Kosovom može potpisati bez obzira što postoje različiti stavovi zemalja članica u vezi sa statusom Kosova", kaže se u izveštaju Komisije koji je objavljen u Briselu.

U poslepodnevnim satima komesar EU će doći u Beograd i Prištinu kako bi razjasnio detalje izveštaja, a predstavnik EU u Srbiji Vensan Dežer vlastima u Beogradu predao je pomenuti izveštaj u 13 sati, kako je ranije najavljeno.

Odmah nakon što Ivica Dačić dobije izveštaj, za 14 sati zakazana je sednica Vlade Srbije.

Na sednici vlade, kako je za B92 rekao Milan Pajević, direktor Vladine kancelarije za evrointegracije, nije bilo reči o ovom izveštaju. Kako je rekao, danas su u vladi obavešteni o izveštaju kao i o tome da će preveden izveštaj sutra biti dostupan ministrima.

"Nema poterbe da se panično o tome razgovara kad taj izveštaj i strategija nisu prevedeni," rekao je Pajević u vestima B92.

Premijer Srbije Ivica Dačić bio je iznenađen zahtevom iz dokumenata EK da Srbija poštuje teritorijalni integritet Kosova i izjavio da takav zahtev preti dijalogu Beograda i Prištine.

Pajević je pojasnio da je premijer Dačić bio iznenađen time što je to njemu predstavljeno tek danas. "Uobičajeno je, da ako neko hoće tako nesto da objavi, saopšti tako nešto ranije, na određeni, diplomatski način...Zgodna je prilika što komesar File dolazi sutra, pa premijer i ministri mogu da traže jedno dodatno tumačenje."

Pajević je najavio izradu akcionog plana u kome će se navesti šta ministarstva treba da urade u pojedinim oblastima, poput pravosuđa, energetike, poljoprivrede radi poboljšanja uslova života građana i ispunjenja standarda EU.

"Kosovo je uslov već nekoliko godina, ali nas to nije sprečilo da u prethodnim godinama napravimo solidne pomake u pojedinim oblastima", rekao je Pajević i dodao da su reforme u interesu građana Srbije i poboljšanja uslova života.

"Suviše vremena odvajamo za politička pitanja o Kosovu, a u drugi plan stavljamo sektorske politike na kojima treba da radim. Njih ima 30 i sadrže sve ono u čemu se sastoji naš život, poljoprivreda, energetika, transport...", rekao je direktor vladine Kancelarije za evropske integracije.

"To su pitanja koja treba rešavati aktivnije i agilnije nego ranije, zato mi treba da napravimo akcioni plan, da sve te sektorske politike sažmemo u jedan akcioni plan," rekao je direktor vladine kancelarije za evrointegracije.