Vladimir Putin: „Pobedili smo!“

Putina je kao novog predsednika najavio još aktuelni predsednik, i verovatno budući premijer, Dmitrij Medvedev. Zajednički izlazak Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina na binu izazvao je oduševljenje više od, kako se procenjuje, 100.000 ljudi okupljenih na Manježu.

Dmitrij Anatoljevič Medvedev je svog prethodnika i naslednika na mestu šefa države najavio sledećim rečima:

„Danas smo imali dobar dan! Hvala vam što ste ovde, što ste s nama, što podržavate našeg kanidata, Vladimira Vladimiroviča Putina! Naš kandidat ubedljivo vodi, i zato ne sumnjam – pobedićemo, a ta pobeda je potrebna svima nama, ona je potrebna našoj zemlji, potrebna svakome od nas, i tu pobedu nikome nećemo predati! Ta pobeda je nužna zbog toga da bi naša zemlja bila svaremena, snažna i nezavisna. Zato je naš kandidat - pobednik. To je Vladimir Vladimirovič Putin!“

Usledilo je petominutno obraćanje Vladimira Vladimiroviča Putina:

„Dragi prijatelji! Pre svega, želim da zahvalim svim građanima Rusije, koji su učestvovali na izborima za predsednika Ruske Federacije. Posebnu zahvalnost [iskazujem] onima koji su se danas okupili u Moskvi, svima koji nas podržavaju u svakom delu naše naše ogromne, nepregledne Domovine! Hvala vam svima koji ste rekli „DA!“ velikoj Rusiji!

Jednom sam vas pitao: da li ćemo pobediti? Pobedili smo!!!

Pobedili smo u otvorenoj i poštenoj borbi. Nisu ovo bili samo izbori za predsednika Rusije; to je bio važan test za sve nas, za ceo naš narod, to je bio test političke zrelosti, samostalnosti, nezavisnosti. Pokazali smo da nam zaista niko ne može nametnuti [svoju volju]. Pokazali smo da su naši ljudi istinski sposobni da razlikuju želju za promenama i obnovom od političkih provokacija, koje pred sobom imaju samo jedan cilj – rasturanje rsuke državnosti i uzurpaciju vlasti! Ruski narod je pokazao da takvi scenariji u našoj ne zermlji ne prolaze! Danas smo pobedili i hvala ogromnoj većini naših birača.

Radićemo časno i naporno, ostvarićemo uspehe, i pozivamo sve da se pridruže narodu i našoj Otadžbini!

Obećao sam da ćemo pobediti - pobedili smo!!!

Slava Rusiji!“

Rezultati izbora

Rezultati izbora: Procene ruskih državnih medija (1TV - 04.03.2012.)

Na osnovu preliminarnih rezulata posle 99% prebrojanih biračkih listića, Centralna izborna komisija (CIK) Ruske Federacije objavila je sledeće rezultate, koji Vladimira Putina stavljaju u ubedljivo vođstvo i ukazuju na pobedu u prvom krugu.

Prema ovim rezultatima, veteran ruske politike Vladimir Žirinovski je u blagom padu u odnosu na "novajliju", biznismena Mihaila Prohorova.

Predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov objavio je da je odziv birača dostigao 64% ukupno registrovanog broja birača. Uprkos ubedljivom vođstvu, Vladimir Čurov navodi da rezultati izbora na nekoliko mesta u Moskvi i Dagestanu "u najmanju ruku" ostaju "pod pitanjem". Moguće je da se izbor na tim mestima ponove.

Rezultati izbora za predsednika Ruske Federacije

	Kandidat
1	Vladimir Putin (Владимир Путин)	63,82%
2	Genadij Zjuganov (Геннадий Зюганов)	17,17%
3	Mihail Prohorov (Михаил Прохоров)	7,77%
4	Vladimir Žirinovski (Владимир Жириновский)	6,23%
5	Sergej Mironov (Сергей Миронов)	3,82%

Zamenik predsednika CIK-a Leonid Ivljev precizirao je da je u Moskvi reč o nepravilnosti u biračkom spisku.

Za nepravilnosti u Dagestanu, zvaničnici navode da su trojica policajaca poginula u napadu trojice maskiranih ljudi, na jednom od biračkih mesta u Dagestanu,
republici na Severnom Kavkazu.

"Jedan čas zatvaranja biračkog mesta, u Hasavjurtskom rejonu Dagestana, trojica ljudi u maskama su izvršili napad", izjavio je prvi zamenik republičke policije Aleksandar Gorovoj, koji navodi da je u pucnjavi ubijen jedan od napadača.

U Čečeniji je za Vladimira Putina glasalo 99,73% birača, javlja tamošnja izborna komisija. Podršku veću od 80% Putin je dobio u Tatarstanu, Baškiriji i Mordaviji.

Značaj pobede Vladimira Putina

Moskva: Pristalice Vladimira Putina na Manježu (TANJUG - 04.03.2012.)

Svet ne bi trebalo da strahuje od ponovnog izbora Vladimira Putina (60) za predsednika Rusije, smatraju analitičari, jer se u godinama koje je proveo kao predsednik i premijer pokazao kao garant stabilnosti zemlje i kao čovek otvoren za širenje ekonomske saradnje.

Sve drugo je unutrašnje pitanje Rusije i njenih građana koji su više nego jasno njemu i svim drugim političarima u zemlji stavili do znanja šta sve treba da se promeni u ekonomskoj i političkoj sferi.

Od kada je prvi put izabran za predsednika 2000. godine, Putinova politička karijera i popularnost u ruskom narodu neprestano je rasla, a uporedo sa njom i moć Rusije, koja se tokom devedesetih godina našla na veoma niskim granama.

Kada se ponovo nađe u Kremlju, Putin ali i Rusija će se suočiti sa novim izazovima potpuno različitim od onih pre 12 godina kada su kriminalne bande harale ulicama, cena nafte na svetskom tržištu bila niska i kada je besnela oružana pobuna u Čečeniji.

U njegovom predizbornom programu dominirala su obećanja da će se obračunati sa korupcijom, siromaštvom, nekompetentnošću državnih činovnika, da će pokrenuti industriju i povećati ulaganja u obrazovni sistem, kao i da će modernizovati armiju i učiniti je najmoćnijom u svetu.

Zvižduci Putinu uoči decembarskih parlamentarnih izbora u Olimpijskom centru u Moskvi, gde se on obratio publici bokserskog meča, bili su prvi očigledan znak da on više ne uživa pređašnje, takoreći apsolutno poverenje građana.

Prvi put od početka državničke karijere Putin je aktivno učestvovao u predizbornoj kampanji i prvi put se svojim pristalicama obratio na predizbornom mitingu, ali to je istovremeno zvučalo i kao svojevrsno obraćanje međunarodnoj zajednici.

Tokom kampanje Putin se nije sučeljavao sa protivkandidatima niti ih je pominjao imenom, nego je svoje ciljeve iznosio u obimnim programskim člancima u različitim dnevnim novinama.

Zato je iskoristio priliku da otkrije neke podatke iz svoje biografije koji su bili nepoznati javnosti - da je tajno kršten kao beba i da je imao starijeg brata koji je umro tokom opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.

S druge strane, kritičari su primetili da je iz javnog života potpuno nestala njegova supruga Ljudmila Putina, baš kao i njihove dve ćerke, što se tumači kao "politička izolacija" porodice jednog od najuticajnijih ljudi na svetu. Borci za ljudska prava u Rusiji postavljaju pitanje da li je odsustvo iz javnosti Putinove porodice dobrovoljno ili prisilno, na koje se odgovor i dalje čeka.

Prioriteti Kremlja

Modernizacija Rusije trebalo bi da bude njegov prioritet. Privredna, vojna, ekonomska, ali i politička, jer je sasvim jasno da srednja klasa ruskog društva koja je formirana u godinama Putinove vlasti ne želi samo čvrstu ruku u Kremlju, nego i nekoga ko će umeti da odgovori na narasle demokratske potrebe.
Više puta je ponovio da će voditi bespoštednu borbu protiv terorista, a čuvena je njegova izjava od pre nekoliko godina da će teroriste pronalaziti i "tamaniti po klozetima" ako treba, a u njegovu odlučnost da se obračuna sa njima ne treba sumnjati.

Kada je reč o odnosima sa SAD, Putin je jasno stavio do znanja da je protivraketni štit kamen spoticanja i zatražio da pored usmenih uveravanja dobije i pisane garancije da taj sistem neće predstavljati pretnju za Rusiju. Za američkog predsednika Baraka Obamu izjavio je da veruje da je "iskren čovek" i da je njegov predlog o "resetovanju" odnosa između Moskve i Vašingtona zaista bio iskren, iako činjenice govore da su ovi odnosi na najnižoj tački od vremena Hladnog rata.

Kada je reč o Srbiji, a posebno o pitanju Kosova, tu ne treba očekivati ni najmanje odstupanje od onoga što su Putin i ruska vlada na čijem je čelu proveo poslednje četiri godine govorili i radili, pre svega u Ujedinjenim nacijama, gde su se principijelno zalagali za nenametnuta rešenja i kompromis prihvatljiv za sve.
Izgradnja Južnog toka u kojoj je Srbija čvorna tačka na Balkanu, ne bi trebalo da bude sporna, a to potvrđuju i poslednje izjave čelnika Gasproma koji najavljuju da će realizacija tog projekta bitiza početa krajem tekuće godine, upravo prema Putinovom nalogu.

Reakcije protivnika

Genadij Zjuganov: Ne priznaje rezultate izbora (TANJUG)

"Ne priznajemo izbore. Smatramo ih nelegitimnim, nepoštenim i netransparentnim", izjavio je vođa Komunističke partije Ruske Federacije Genadij Zjuganov, koji je dobio podršku oko 17% birača.

Zjuganov je objasnio da su pošteni izbori oni koji su praćeni dijalogom vlasti i opozicije, i podsetio da Vladimir Putin nije učestvovao u debatama sa ostalim predsedničkim kandidatima. On je ocenio da je činovnički aparat tokom izborne kampanje radio u službi samo jednog kandidata - Putina.

Vladimir Žirinovski: Putin usvojio neke predloge LDPR-a (1TV - 04.03.2012.)

Protivkandidati Vladimiru Putinu - Vladimir Žirinovski i Sergej Mironov priznali su rezultate izbora, prema kojima je u prvom krugu pobedio dosadašnji premijer.Vođa Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski je, u skladu s tradicijom, privukao pažnju i reakciju publike svojim upadljivo žutim sakoom (boja je zaštitini znak njegove partije) i izbegavao direktan odgovor na direktno pitanje. Konačno, govoreći o legitimnosti i legalnosti izbora, rekao je:

„Da, moram da priznam,“ dodajući da je pažljivo pratio izborni proces i da nije primetio ni jednu veću nepravilnost.

Dvojica političara su u kratkom telefonskom razgovoru čestitala Vladimiru Putinu na pobedi, a tokom razgovora za Vladimirom Žirinovskiim, Vladimir Putin je izjavio:

„Predloge koje ste dostavili smo u velikoj meri primenili,“ navodeći da predstojeći veliki posao zahteva „konsolidaciju parlamenta i celog društva“.

Sergej Mironov: Podrška na zajednièkim projektima (1TV - 04.03.2012.)

Tokom zajedničkog gostovanja u posebnom izbornom programu na javnom servisu Prvi kanal, Sergej Mironov iz partije Pravedna Rusija je na pitanje o rezultatima izbora odgovorio:

„Smatramo da su rezultati izbora realni. Trenutni rezultati uglavnom odgovaraju onim prognozama koje smo dobili.“

Tokom telefonskog razgovora sa Sergejem Mironovim, Vladimir Putin je poručio:

„Tamo gde se poklapaju naši ciljevi i programi, mi ćemo računati na vašu podršku.“

I Mihail Prohorov, koji je kao „novajlija“ uspeo da osvoji treće mesto po broju osvojenih glasova, potvrdio je poštovanje izbornog procesa:

„Naravno, za zemlju bi bio bolje da je bilo drugog kruga. Ipak, to nije pitanje moje želje, nego toga kako građani glasaju,“ objasnio je Mihail prohorovo u svom izbornom štabu.

Golos: Prijave o neregularnostima

Golos: Karta kršenja

Organizacija za nadzor izbora Golos (Голос) objavila je da je do zatvaranja svih biračkih mesta dobila oko 5.000 prijava na telefonskoj "vrućoj liniji" pokrenutoj za potrebe izbora.

U toj organizaciji navode da je broj prijava naglo počeo da raste u vreme brojanja glasova u biračkim odborima. Najveći problem je udaljavanje posmatrača organizacije Golos sa biračkih mesta, čime se direktno krše pravila i dokument o dozvoli za praćenje izbora koje ima ova organizacija, objašnjava direktor projekta Andrej Buzin (Андрей Бузин).

Golos je na terenu imao 6.200 svojih posmatrača. Na 22% biračkih mesta korišćeni su netačni birački spiskovi; na 14% biračkih mesta glasačke kutije mobilnih ekipa uopšte nije bilo moguće pronaći; na 8% glasačkih mesta birači su odbili da glasaju; u 6% slučajeva broj birača je bio lažno "fiksiran"; na 5% biračkih mesta izvedeno je tzv. "grupno glasanje" (aklamacija za jednog kandidata).

U okviru ranije projekta Karta kršenja (Карта нарушения), pokrenutog uoči parlamentarnih izbora 4. decembra 2011. godine, ta organizacija je ustanovila sistem prijavljivanja i širenja vesti o kršenju izborne procedure. To je, uz pritisak jasvnosti proizvelo postavljanje web-kamera na preko 80.000 biračkih mesta širom Ruske Federacije