Mićunović: Kompromisi na vlasti

"Centralno pitanje je da li je stranka ta koja usmerava ili oni koji su u vlasti vrše pritisak na stranku, a ona na neki način aminuje te njihove praktične potrebe", istakao je on u intervjuu "Politici" povodom 20. godišnjice od obnavljanja Demokratske stranke.

Prema Mićunovićevim rečima, 12. decembar 1989. godine je "bio istorijski, jer je posle 50 godina ponovo nastala jedna opoziciona stranka".

Ocenivši da je ubistvo Zorana Đinđića bio najdramatičniji događaj za stranku i za državu, on je rekao da bi "voleo da obriše podele koje su nastale u celom demokratskom bloku, sukobe koji su se dogodili posle smrti Zorana Đinđića i agresiju prema DS-u, obaranje vlade i gašenje, na neki način, ubrzanih demokratskih projekata u Srbiji".

"Voleo bih da ponovo doživim taj prvi trenutak ili aplauz koji je trajao verovatno duže nego ijedan za koji sam znao. Trajao je bar 10 minuta kada sam prilikom otvaranja Skupštine DS-a u Domu omladine rekao - a sad jedan aplauz za demokratiju, za društvo koje želimo da izgradimo", kazao je Mićunović.

"Naravno, i izborne pobede Demokratske stranke, ove poslednje na predsedničkim izborima, na poslaničkim izborima, dakle uspon Demokratske stranke na vrh političkog života i preuzimanje poluga vlasti za uređenje društva, to su sigurno stvari koje bih voleo da se ponavljaju", dodao je on.

Kad je reč o njegovom odnosu sa Đinđićem, Mićunović je rekao da je bio "Zoranov profesor i prijatelj".

"Naši odnosi su bili obeleženi tim elementom. Smatrao sam da u nekim stvarima treba istrajati. Ti ciljevi su bili pre svega demokratija, demokratske procedure, vladavine prava i ono što je jako važno bilo je mir i tolerancija, napor da se zaustavi rat. Đinđić je bio energičniji, pragmatičniji, a nije imao mnogo iluzija o ljudima i uspevao je da jednim dinamizmom stranku usmerava u pravcu nekih dinamičnijih, delatnih političkih subjekata, ponekad je donosio prebrze odluke", rekao je Mićunović.

Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić je "na neki način spojio ove dve osobine".

"On je, s jedne strane, poneo taj bekgraund od kuće i sa nama sa kojima se družio i želeo da se na tim vrednostima istrajava. Ali sa druge strane on je postao realističniji i pragmatičniji", kaže Mićunović.

Na primedbu da je najčešća kritika upućena DS-u da je ta stranka izgubila partijsku prepoznatljivost, da je poistovećena sa vlašću na republičkom nivou, Mićunović je rekao da "u ovome ima elemenata istine".

"Reč je o vlasti kao aktivnoj želji da se ima moć da se nešto ostvari, tako da se tu pojavljuju pragmatično ili konkretno usmereni elementi koji onda, na neki način, razočaraju ljude koji su principijelni", dodao je on.

Mićunović je ocenio da je "razlika ogromna" između Demokratske stranke i SNS-a.

"Ne možete 20 godina insistirati na ratovima, na dobrovoljačkim organizacijama da biste se preko noći izjasnili kako ste za određene evropske ili američke vrednosti. To samo znači da ste našli način da pobegnete od pogrešne politike u kojoj ste bili. To možemo da pozdravimo, ali da bi to bio iskren stav, nemoguće je verovati da će ljudi preko noći umesto Karlobag-Virovitica početi da govore Amerika – Atlantski savez, Evropa", rekao je on.

"Demokratska stranka je od prvih dana kada je još bio jednopartijski sistem insistirala na demokratizaciji, na evropskim vrednostima, na vladavini prava, na miru i ona nije imala paravojne jedinice, nije se zanosila propagandom koja je izolovala zemlju i vodili je u katastrofu", istakao je Mićunović u intervjuu "Politici“.