"Narod traži skromnije rukovodstvo"

Docent Fakulteta političkih nauka, istoričar Slobodan B. Marković, ukazao je na to da je sahrana patrijarha Pavla bila jedna od četiri najveće tokom poslednjih 100 godina u Srbiji, računajući sahranu kralja Aleksandra, predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita i ubijenog premijera Zorana Đinđića.

Marković je podsetio da sva istraživanja od 2000. govore da je SPC najpopularnija institucija u državi i zato ne treba da čudi što je blizu 700 000 ljudi došlo na poslednji ispraćaj njenog poglavara.

"S druge strane, narod je masovno ispraćao monaha, čoveka koji je bio oličenje vrline i živeo u skladu s vlastitim uverenjima i vrednostima koje je propovedao", rekao je Marković.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković je ocenio da "ljudi koji žive u teškom dobu traže identifikaciju s nekim, traže utehu i našli su je u patrijarhu "sasvim zasluženo".

Žarković smatra da je sahrana patrijarha "oličenje narodne žudnje da ima primerenije i skromnije rukovodstvo, jer u Srbiji vlada sve suprotno onome što je oličavao patrijarh Pavle".

Profesor Filozofskog fakulteta Ljubiša Rajić smatra da su, pored iskrenih vernika, srpskog patrijarha ispratili i mnogi koji su ga poštovali zbog skromnosti "odajući počast,više njemu nego Crkvi."

Rajić je, međutim, kritikovao SPC da je izlaganjem patrijarha u otvorenom kovčegu prekršila zakon, a državne vlasti da su direktnim učešćem u organizaciji i proglašenjem trodnevne žalosti u zemlji, i jednodnevne u Beogradu, prekršile član 11. Ustava koji Srbiju definiše kao svetovnu državu.

Rajić smatra, takođe, da je bilo neprimereno pojavljivanje i obraćanje predsednika Republike u patrijaršiji posle zasedanja Svetog sinoda, njegovo kratko obraćanje građanima posle opela ispred Hrama svetog Save, kao i učešće vojske i policije u pogrebnoj litiji.

Sa ovim stavovima nije se saglasio istoričar Marković, koji je istakao da Zakon o verskim zajednicama definiše SPC kao instituciju od najvećeg istorijskog, civilizacijskog i duhovnog značaja za nacionalni identitet srpskog naroda, pa ne vidi šta je problematično da bude proglašena trodnevna žalost kada je preminuo njen poglavar.

Marković je objasnio da predsednik države nije bio na zasedanju Svetog sinoda, već je došao da izjavi saučešće i saopšti ko će od zvaničnika doći na sahranu, a da je njegovo obraćanje bilo primereno.

Žarković, takođe, smatra da predsednik Tadić nije prekršio ustav i zloupotrebio svoju funkciju jer je iskazao poštovanje verskom poglavaru najmnogoljudnije konfesije u zemlji.

Žarković je podsetio da se 85 odsto ljudi u Srbiji izjašnjava da su pripadnici pravoslavne vere, pa zato ne vidi ništa sporno, nelogično i neprimereno što je proglašena žalost u zemlji i što su se predsednik, premijer i ministri pojavili u pogrebnoj povorci.