"Narod traži skromnije rukovodstvo"

Da, narod traži skromnije rukovodstvo, ali, čak i kada bi skromni, smerni i čovekoljubni došli na vlast, ne bi opstali ni tri dana, jer je ovaj sistem zasnovan na političkoj moći, sprezi krupnog, srednjeg i sitnog kapitala i politike, prevari, obmani, i političkom marketingu. Čak ni blaženopočivši patrijarh Pavle nije uspevao da se nosi sa pohlepom i srebroljubljem u crkvi čiji je vrhovni poglavar bio gotovo 20 godina.

Da nije glasova profesora Rajica, da nije Pescanika i jos nekolicine njima slicnih pitala bise da li sam normalna, sta li je sa mnom jer sam cele prosle nedelje strasno zbunjena i sokirana situacijom oko smrti tog divnog monaha. Korak mase, kolektivna zalost, iste recenice hipnotisane raje...sve to me zbunjuje. Osecala sam teskobu kao da mi neko zabranjuje da razmisljam i kao da mi otima najveci kapital koji imam a to je razum. Patrijarhova smrt nije trebala da izazove sok, covek je bio u dubokoj starosti, dve godine je bolovao sto je valjda trebalo da nas pripremi na njegov odlazak. Skromna, postena i topla njegova dusa ostavila je jednu zelju a to je da i sahrana bude isto tako skromna bez snimanja i fotografisanja, sto je i ispunjeno i sto se mene tice to je jedinih sat vremena koje je pripalo ovom divnom coveku. Sve sto je prethodilo, organizacija, redovi, placeni radni dan,besplatni dovoz, politicari i celivanje, molitve i liturgije u prisustvu istih, to nema ni, kakve veze sa usnulim patrijarhom. Ima jedna velika tuga, a to je nesredjeno stanje i raskoli u SPC, sto unosi zebnju u nasa srca. Bilo koji od njegovih potencijalnih naslednika ne moze "ni opanke da mu nosi". Isto kao nakon premijerove smrti, njegovi naslednici, racunajuci i sadasnjeg predsednika su daleko od njega x svetlosnih godina.

Slazem se sa profesorom Rajicem. Da su crkva i drzava odvojeni sahrana ne bi izgledala ovako kako je izgledala. Vojska i policija na sahrani patrijarha??? Kakve veze imaju drzavni organi sa jednom verskom zajednicom (bez obzira sto je vecinska)? Ali ne, ovo je bio jos jedan nacin da se pokaze kako evo, opet se srpski narod ujedinio, jaci smo no ikada, voditeljke RTS obukle crninu svi zalimo i umiremo od bola... a nedeljom crkve, prazne, ljudi jedni drugima rade takve stvari da je to grozota. I onda smo tri dana resili da budemo fini. Sahrana je pokazala da je ova drzava i dalje u stegama crkveno udbaskih i antievropskih klanova. Zao mi je sto to moram da kazem ali crkva je, pored toga sto je spasila ovaj narod od poturcavanja, gotovo uvek bila protiv modernizacije (sta su samo pricali o dositeju i vuku).

Ništa sporno, nelogično i neprimereno što je proglašena žalost u zemlji i što su se predsednik, premijer i ministri pojavili u pogrebnoj povorci? A vojska i policija u povorci? Nismo mi daleko od Irana gde odavno postoji verska policija... Jer, vidi cuda, 95 posto Iranaca su muslimani...

Vernici (i pravi i oni drugi) imaju pravo da odaju poštu preminulom, Crkva isto, Tadić isto, političari isto, javne ličnosti takođe... ali meni je neko ušao u kuću i uzeo daljinski na tri dana, a na to već nemaju pravo.

Poštujem stavove profesora Rajića, mnogo puta sam od njega čuo izuzetno pametnih reči, ali ovog puta je prilično pogrešio i gospodin Marković mu je to ubedljivo i objašnjavao. Krajnost u odnosima crkve i države koju zastupa ne postoji skoro nigde u Evropi kojoj težimo, a odnos države i institucije koja prožima nacionalno biće srpskog naroda kroz tolike vekove (i koja je održala i spasila ovaj narod u XVI, XVII i XVIII veku) ne može biti tako pojednostavljen. Ne znam da li je neko pratio polaganje zakletve nove grčke vlade: http://www.youtube.com/watch?v=CeHy6BlKrp0 – ona polaže zakletvu pred crkvenim poglavarom, premijer drži ruku na jevanđelju zaklinjući se, svi ministri stavljaju ruke na rame osobe koja stoji ispred – čime se i oni zaklinju na taj način, arhiepiskop, predsednik i novoizabrani premijer potpisuju zakletvu... da je tako u Srbiji kako bi tek kritikovali oni koji se utrkuju u kritikama ovih dana, a ne vidim da Grčkoj nešto fali zašto je procedura baš ovakva.
Složiću se da i crkva ne treba biti oslobođena kritika, morala bi da pruži odgovore na brojna pitanja, takođe i njen odnos sa državom bi morao biti preciznije određen, ali reagovanja iz određenih krugova zaista ponekad liče na histeriju, jer ima onih koji samo čekaju da se obruše na Srpsku pravoslavnu crkvu – često prilično neupućeni u bilo šta u vezi s pravoslavljem, često i nedobronamerno.

i tako su silni ljudi bili izlozeni ukidanju svojih sloboda a to je nesto sto Pavle sigurno ne bi dozvolio
i svo vaspitani i obrazovano postovali bi dane tugovanja pravoslavnih vernika ali zasto da izgube svoja prava
pa jos i da deca gube dan od skole - sve u svemu katastrofa

Iskreno, uz svu zaslost, smatram da je stvarno preterivanje cela ova fama oko smrti jadnog coveka.
A sto se tice skromnosti i zelje naroda, mislim da bi svi trebali da budu malo skromniji, ne samo politicari.

A zašto da verujem ljudima koji 20 godina daju predviđanja koja se nikada nisu ostvarila? “Vera” u kojoj ima mnogo obreda više vezuje za sebe, jer su ljudi tim obredima stalno zaokupljeni. Pravoslavlje kao i muslimanska vera su vere STOLJNJIH KULTOVA, one NAVIKAVAJU vernike da se strogo pridržavaju propisa o nevažnim stvarima. Jer da su učile vernike da se bave važnim stvarima (morala, sociologije, pojam slobode i tsl) došle bi u sukob sa “carem” tj. “sultanom” tj. sa onim koji je apsolutni vladar te zemlje. Ljudi su došli na patrijarhovu sahranu kao i na Titovu radi ispunjavanja obaveza koje im nameće ideologija “spoljnjeg klulta”.

Sve u Srbiji mora biti grandiozno, samo se mali Covek, smanjuje, smanjuje i smanjuje...

Kad covek dozivi ovakvu spektakularnu sahranu, i kad shvati da se to vise nikad nece ponoviti, da ce to demokratija ubrzo nepovratno srusiti, bude coveku ladno oko srca.

Sve sto smo videli i doziveli ovih dana bio je tragicni deseterac. Nase bilje i obilje!

Slazem se sa profesorom Rajicem. Da su crkva i drzava odvojeni sahrana ne bi izgledala ovako kako je izgledala. Vojska i policija na sahrani patrijarha??? Kakve veze imaju drzavni organi sa jednom verskom zajednicom (bez obzira sto je vecinska)? Ali ne, ovo je bio jos jedan nacin da se pokaze kako evo, opet se srpski narod ujedinio, jaci smo no ikada, voditeljke RTS obukle crninu svi zalimo i umiremo od bola... a nedeljom crkve, prazne, ljudi jedni drugima rade takve stvari da je to grozota. I onda smo tri dana resili da budemo fini. Sahrana je pokazala da je ova drzava i dalje u stegama crkveno udbaskih i antievropskih klanova. Zao mi je sto to moram da kazem ali crkva je, pored toga sto je spasila ovaj narod od poturcavanja, gotovo uvek bila protiv modernizacije (sta su samo pricali o dositeju i vuku).

Da nije glasova profesora Rajica, da nije Pescanika i jos nekolicine njima slicnih pitala bise da li sam normalna, sta li je sa mnom jer sam cele prosle nedelje strasno zbunjena i sokirana situacijom oko smrti tog divnog monaha. Korak mase, kolektivna zalost, iste recenice hipnotisane raje...sve to me zbunjuje. Osecala sam teskobu kao da mi neko zabranjuje da razmisljam i kao da mi otima najveci kapital koji imam a to je razum. Patrijarhova smrt nije trebala da izazove sok, covek je bio u dubokoj starosti, dve godine je bolovao sto je valjda trebalo da nas pripremi na njegov odlazak. Skromna, postena i topla njegova dusa ostavila je jednu zelju a to je da i sahrana bude isto tako skromna bez snimanja i fotografisanja, sto je i ispunjeno i sto se mene tice to je jedinih sat vremena koje je pripalo ovom divnom coveku. Sve sto je prethodilo, organizacija, redovi, placeni radni dan,besplatni dovoz, politicari i celivanje, molitve i liturgije u prisustvu istih, to nema ni, kakve veze sa usnulim patrijarhom. Ima jedna velika tuga, a to je nesredjeno stanje i raskoli u SPC, sto unosi zebnju u nasa srca. Bilo koji od njegovih potencijalnih naslednika ne moze "ni opanke da mu nosi". Isto kao nakon premijerove smrti, njegovi naslednici, racunajuci i sadasnjeg predsednika su daleko od njega x svetlosnih godina.

Ništa sporno, nelogično i neprimereno što je proglašena žalost u zemlji i što su se predsednik, premijer i ministri pojavili u pogrebnoj povorci? A vojska i policija u povorci? Nismo mi daleko od Irana gde odavno postoji verska policija... Jer, vidi cuda, 95 posto Iranaca su muslimani...

i tako su silni ljudi bili izlozeni ukidanju svojih sloboda a to je nesto sto Pavle sigurno ne bi dozvolio
i svo vaspitani i obrazovano postovali bi dane tugovanja pravoslavnih vernika ali zasto da izgube svoja prava
pa jos i da deca gube dan od skole - sve u svemu katastrofa

A zašto da verujem ljudima koji 20 godina daju predviđanja koja se nikada nisu ostvarila? “Vera” u kojoj ima mnogo obreda više vezuje za sebe, jer su ljudi tim obredima stalno zaokupljeni. Pravoslavlje kao i muslimanska vera su vere STOLJNJIH KULTOVA, one NAVIKAVAJU vernike da se strogo pridržavaju propisa o nevažnim stvarima. Jer da su učile vernike da se bave važnim stvarima (morala, sociologije, pojam slobode i tsl) došle bi u sukob sa “carem” tj. “sultanom” tj. sa onim koji je apsolutni vladar te zemlje. Ljudi su došli na patrijarhovu sahranu kao i na Titovu radi ispunjavanja obaveza koje im nameće ideologija “spoljnjeg klulta”.

Iskreno, uz svu zaslost, smatram da je stvarno preterivanje cela ova fama oko smrti jadnog coveka.
A sto se tice skromnosti i zelje naroda, mislim da bi svi trebali da budu malo skromniji, ne samo politicari.

Vernici (i pravi i oni drugi) imaju pravo da odaju poštu preminulom, Crkva isto, Tadić isto, političari isto, javne ličnosti takođe... ali meni je neko ušao u kuću i uzeo daljinski na tri dana, a na to već nemaju pravo.

Poštujem stavove profesora Rajića, mnogo puta sam od njega čuo izuzetno pametnih reči, ali ovog puta je prilično pogrešio i gospodin Marković mu je to ubedljivo i objašnjavao. Krajnost u odnosima crkve i države koju zastupa ne postoji skoro nigde u Evropi kojoj težimo, a odnos države i institucije koja prožima nacionalno biće srpskog naroda kroz tolike vekove (i koja je održala i spasila ovaj narod u XVI, XVII i XVIII veku) ne može biti tako pojednostavljen. Ne znam da li je neko pratio polaganje zakletve nove grčke vlade: http://www.youtube.com/watch?v=CeHy6BlKrp0 – ona polaže zakletvu pred crkvenim poglavarom, premijer drži ruku na jevanđelju zaklinjući se, svi ministri stavljaju ruke na rame osobe koja stoji ispred – čime se i oni zaklinju na taj način, arhiepiskop, predsednik i novoizabrani premijer potpisuju zakletvu... da je tako u Srbiji kako bi tek kritikovali oni koji se utrkuju u kritikama ovih dana, a ne vidim da Grčkoj nešto fali zašto je procedura baš ovakva.
Složiću se da i crkva ne treba biti oslobođena kritika, morala bi da pruži odgovore na brojna pitanja, takođe i njen odnos sa državom bi morao biti preciznije određen, ali reagovanja iz određenih krugova zaista ponekad liče na histeriju, jer ima onih koji samo čekaju da se obruše na Srpsku pravoslavnu crkvu – često prilično neupućeni u bilo šta u vezi s pravoslavljem, često i nedobronamerno.

Da, narod traži skromnije rukovodstvo, ali, čak i kada bi skromni, smerni i čovekoljubni došli na vlast, ne bi opstali ni tri dana, jer je ovaj sistem zasnovan na političkoj moći, sprezi krupnog, srednjeg i sitnog kapitala i politike, prevari, obmani, i političkom marketingu. Čak ni blaženopočivši patrijarh Pavle nije uspevao da se nosi sa pohlepom i srebroljubljem u crkvi čiji je vrhovni poglavar bio gotovo 20 godina.

Kad covek dozivi ovakvu spektakularnu sahranu, i kad shvati da se to vise nikad nece ponoviti, da ce to demokratija ubrzo nepovratno srusiti, bude coveku ladno oko srca.

Sve sto smo videli i doziveli ovih dana bio je tragicni deseterac. Nase bilje i obilje!

Sve u Srbiji mora biti grandiozno, samo se mali Covek, smanjuje, smanjuje i smanjuje...