Suđenje počinje bez Karadžića

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u Bosni i Hercegovini, nije se pojavio na početku suđenja pred Haškim tribunalom, iz protesta što mu, kako tvrdi, sud nije dao dovoljno vremena za pripremu. Suđenje, ipak, počinje uvodnom rečju tužilaštva.

Radovan Karadžić ispunio je obećanje. Njegova stolica u sudnici broj 1 Haškog tribunala ostala je prazna.

“Primamo na znanje da optuženi gospodin Karadžić nije prisutan u sudnici”, konstatovao je predsedavajući sudija O Go Kvon.

To nije bilo iznenađenje ni za sudije, ni za tužilaštvo, jer je Karadžić tu svoju odluku najavio još prošle nedelje i to u pismu koje je uputio sudskom veću.

Prepiska se nastavila – pismo je uputilo i sudsko veće Karadžiću i u njemu ga upozorilo da njegovo odbijanje da prisustvuje suđenju može biti protumačeno kao da se Karadžić odrekao prava da prisustvuje procesu.

Deo tog pisma je pročitao i predsedavajući sudija O Go Kvon.

“Podsećam vas da je statutarna odgovornost sudskoga veća da obezbedi fer i efikasno suđenje. Veće je mišljenja da ja vaš slučaj spreman za početak pretresa, te da ste imali dovoljno vremena da se za početak pretresa pripremite. Nije bilo nikakvih nepovoljnih okolnosti koje bi uticale bilo na vreme, bilo na vašu odluku da pred ovim sudom sami sebe zastupate”, pročitao je sudija. Usledilo je još jedno pismo Karadžića, u kome on ponavlja da neće učestvovati u suđenju, ako mu ne bude odobreno dodatno vreme za pripremu.

Tako je i bilo.

Karadžića u sudnici nije bilo, a to je tužilaštvu bilo dovoljno da iznese ocenu da na taj način lider bosanskih Srba opstruira proces.

Tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf zbog toga je zatražila da se Karadžiću nametne branilac.

“Sudsko veće ima dve mogućnosti – ili da omogući optuženom da sam sebe zastupa i da onemogućava odvijanje pretresa ili da mu dodeli zastupnika”, rekla je ona.

“Budući da sam sebe zastupa, prisustvo optuženoga je neophodno da bi se sa pretresom počelo. Njegovo odbijanje de fakto blokira početak, onemogućava početak pretresa. Mislim da bi zato sudsko veće trebalo da imenuje zastupnika da bi onemogućilo dalje onemogućavanje odvijanja procesa”, predložila je Hildegard Erc-Reclaf.

Ipak, umesto odluke o nametanju branioca sudija se odlučio za drugu opciju.

“Uzimajući u obzir neprisustvo optuženoga, niti njegovog pravnog zastupnika, sudsko veće prekida današnje zasedanje. Svejedno, sutra nastavljamo u 2:15, kada ćemo čuti uvodnu reč tužbe. Tražimo od gospodina Karadžića da bude prisutan, da bi suđenje moglo da se odvija nesmetano dalje”, kazao je sudija Kvon.

To je izazvalo gnev predstavnica udruženja Majke Srebrenice, koje su suđenje posmatrale sa galerije.

Jedini komentar je bio – Ovo je cirkus!

"Igra živaca"

Za početak suđenja Karadžiću pred Haškim tribunalom, akreditovano je 89 novinara iz celog sveta. Jedna od novinarki koja je još na početku pratila rad Haškog tribunala, Ljiljana Smajlović, kaže da je nepojavljivanje Radovana Karadžića igra nerava između suda i Karadžića.

“Sud ima dve mogućnosti. Jedna je da nametne branioca Radovanu Karadžiću, ali kada mu nametne branioca, sud tom braniocu mora da da neko vreme, sigurno nekoliko meseci da se pripremi”, kaže Smajlovićeva.

“Meni se čini da je za sud možda malo bolje da pokuša da se nagodi sa Karadžićem, da odloži znači proces za onoliko meseci za koliko bi svakako morali da ga odlože u slučaju da mu nametnu branioca. Prema tome, ovo je rat nerava između suda i Karadžića, ali bih rekla da Karadžić ima dosta jake adute u toj igri i da ja još ne bih isključila neki kompromis za koji bi se sud odlučio”, rekla je ona.

Zapadni mediji ocenjuju da proces protiv bivšeg predsednika Republike Srpske predstavlja završni ispit za Haški tribunal i upozoravaju da se ne sme dozvoliti da se proces oduži poput postupka protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Sličnog mišljenja je i Ljiljana Smajlović, koja navodi i da je ovo prilika za Tribunal da pokaže da može taj predmet da odradi profesionalno.

“Ovo bi bio ‘šlag na haškoj torti’, ako bi se neko ko je donosio političke odluke osudio za genocid u Srebrenici. Takva presuda za genocid Karadžiću bi, na neki način, predstavljala ispunjenje uloge i sudbine Haškog suda. Prema tome, da, bio bi veliki plezir i tako ispunjenje misije Haškog tribunala, ako bi im to pošlo za rukom”, smatra ona.

Bivši predsednik Republike Srpke Radovan Karadžić optužen je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i u još sedam bosanskih opština, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.

Glavni tužilac Serž Bramerc najavio je da će dokaze protiv Karadžića izvoditi hronološkim redosledom, počevši od zločina počinjenih u Sarajevu.

Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk.

Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da ga je Holbruk obećao.

Suđenje prati i novinarka B92, Ljubica Gojgić. Ovde možete pogledati njeno uključenje u vesti B92.