Skupe administrativne procedure

Prijava ili odjava zaposlenih radnika na obavezno osiguranje za poslodavce u Srbiji znači nekoliko sati u redovima ispred šaltera, i to na tri mesta. Ova procedura, prema istraživanju USAID-a, privredu godišnje košta skoro milijardu i 400 miliona dinara.

Da bi prijavila ili odjavila zaposlene u "Mekdonaldsu", Jasmina Tomić mora da sakupi obimnu papirologiju, da popuni obrasce koji sadrže skoro identične podatke i da ih odnese u tri institucije - Službu za zapošljavanje, PIO Fond i filijalu zdravstvenog osiguranja.

"Imamo obavezu da dolazimo dva puta da prijavimo ili odjavimo radnika u toku meseca, dešava nam se da zbog nekih drugih stvari dolazimo i tri-četiri puta mesečno i u tom periodu gubimo jako puno vremena. Sad. zamislite kad moramo da idemo na tri različite lokacije i na svakom od tih punktova čekamo, a uvek je gužva i onda je to gubljenje vremena tri do četiri sata”, priča Jasmina Tomić.

Pored čekanja ispred šaltera, poslodavci se uglavnom žale i na to što za svakog radnika moraju da popune po nekoliko istih formulara.

"Svaki obrazac se popunjava ručno, što znači da manje firme kao što je naša, od 100, 120 zaposlenih, imamo jednog referenta koji je zadužen za kadrovska pitanja, on bukvalno na popunjavanje prijava koje su identične u NZS, PIO i RZZO gubi izuzetno puno vremena", navodi Zoran Pavlović iz beogradske kompanije "Nina". Ova koplikovana procedura, prema istraživanju USAID-a, privredu godišnje košta milijardu i 400 miliona dinara, a taj novac bi mogao da bude iskorišćen na svrishodniji način.

"U većini zemalja koje nisu mnogo razvijenije od Srbije postoji pravilo da ako je neki dokumet u vlasništvu u posedu jednog državnog organa, da je drugi organ obavezan da ga sam pribavi. Kada bi to pravilo postojalo u Srbiji, sve administrativne procedure bi bile mnogo brže nego što je sada slučaj", kaže šef tima za pravne reforme USAID-a Dušan Vasiljević.

U okviru nedavno predstavljenog projekta "Giljotina propisa" postupak prijave i odjave radnika uskoro bi trebalo da se pojednostavi.

Na ovoj ideji se duže radi i mi se nadamo da će ona biti realizovana početkom godine i da će poslodavci sav ovaj posao moći da obavljaju u jednoj instituciji, mislimo da će to biti RZZO i posao će im znatno biti ubrzan i olakšan, kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ukidanjem ovih, ali i drugih nepotrebnih i štetnih procedura, administrativni troškovi poslovanja trebalo bi da se smanje za 25 odsto, kako je najavilo Ministarstvo ekonomije.