Dozvole za nastup u Hrvatskoj

Nesporazumi na granici nastaju zbog toga što hrvatski carinici priznaju samo radne licence Saveza estradnih i muzičkih umetnika, iako je Ministarstvo kulture dozvolu za izdavanje tih dokumenata dalo i Udruženju džez i rok muzičara.

Za mnoge srpske bendove hrvatska granica je bila krajnja destinacija, iako su ugovorene svirke imali širom Hrvatske.

“Mi smo kao i uvek poneli sve što je potrebno za ulazak u Hrvatsku, a to su ATA karnet i razne potvrde, licenca iz Udruženja džez, rok i zabavne muzike, koja nije odjednom bila validna i hrvatske vlasti je ne uvažavaju, pa smo jednom prilikom bili vraćeni sa granice”, kaže Miki Ristić iz Darkvud daba.

MUP Hrvatske našim muzičarima dozvoljava radni boravak samo ukoliko imaju tzv. estradnu vizu, koju je izdao Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS), jer prema još važećem zakonu iz 1993. godine, on za to jedini ima pravo.

“Naše udruženje na neki način funkcioniše u sivoj zoni, odnosno naše udruženje koje je bilo jedno od osnivača Saveza estradnih i muzičkih umetnika, istupilo je iz Saveza pre pet godina i u međuvremenu nije dobilo ovlašćenja da vrši određene dužnosti”, navodi predsednik Udruženja džez, rok i zabavne muzike Ivan Ilić.

Iako je ovo udruženje odlukom Ministarstva kulture 2004. godine dobilo pravo da izdaje radne licence, hrvatski carinici taj dokument ne priznaju, jer kako kažu u MUP-u te zemlje, oni samo poštuju srpski zakon, na koji su im u nekoliko navrata pisanim dopisima ukazivali iz SEMUSA, što vodeći ljudi tog saveza negiraju.

“Nikakav uticaj ne možemo da vršimo na hrvatske vlasti, na vlasti u Austriji ili Nemačkoj da oni obavljaju svoj posao po zakonu. Svaka država traži određena dokumenta, koje po zakonu moraju da poseduju i vi morate to priložiti. Kako onda mi možemo da vršimo uticaj na hrvatske vlasti kao savez da nekom traži ili ne traži to”, kaže predsednik Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije Branimir Đokić.

Članovi oba udruženja plaćaju godišnju članarinu koja iznosi oko 50 evra. Jedino tako mogu da dobiju radne licence koje su im potrebne za sva inostrana gostovanja, a problem sa ulaskom u Hrvatsku, bar za one koji sviraju rok i džez , biće prevaziđen tek kada bude donet novi zakon.

“Prema novom zakonu o kulturi, u svakoj kulturnoj delatnosti kao što je recimo muzika, dva udruženja će imati pravo da izdaju to uverenje o sticanju statusa samostalnog umetnika pa više nećemo imati taj problem” , objašnjava Predrag Blagojević iz Ministarstva kulture.

Pored radne licence, srpski muzičari plaćaju i određenu novčanu naknadu za održavanje koncerta u Hrvatskoj, koji ide u fond za tamošnje muzičare. To, međutim, nije slučaj ni sa jednim inostranim izvođačem koji nastupa u Srbiji.