Američka štampa o samitu EU

Oni navode da je taj skup pokazao da je svetska ekonomska kriza, kojoj je sastanak bio posvećen, oslobodila sile koje prete da Evropu podele u međusobno suprotstavljene tabore i ugroze ideju o njenom jedinstvu.

Odbijen je hitan poziv Mađarske da se pomogne novim istočnoevropskim članicama bloka, jer mu se suprotstavila najjača privredna sila u Evropi - Nemačka, a odbačen je i predlog da se istočnoevropskim zemljama čije su nacionalne valute znatno oslabile omogući brži ulazak u evro-zonu.

"Njujork tajms" prenosi da je mađarski premijer Ferenc Đurčanj izjavio da Evropi preti opasnost od nove "gvozdene zavese", dok je nemačka kancelarka Angela Merkel istakla da svakoj zemlji treba da se pomaže pojedinačno, jer je svaka slučaj za sebe.

"Uz nesigurno vođstvo i gotovo nimalo jakih kolektivnih institucija, Evropska unija se bori sa problemima koje ova kriza neizbežno proizvodi među 27 država sa različitim nivoima razvijenosti", piše "Njujork tajms".

List ističe da tradicionalni koncept "solidarnosti" podrivaju protekcionistički pritisci u pojedinim zemljama članicama, te da situaciju dodatno pogoršavaju veoma izraženi privredni problemi u pojedinim novim članicama koje su nekada bile deo sovjetskog bloka.

Odsustvo konsenzusa u Evropi je postalo problem koji zahteva hitno rešenje, budući da su sada sve jasniji problemi koncepta jedinstvene valute bez jedinstvene političke unije, a da nijedan lider nije dovoljno snažan da "povuče ostale", piše list.

"Njujork tajms" skreće pažnju i na činjenicu da ovakva razjedinjenost u Evropi utiče i na Vašington, kojem je potrebna Unija koja će promovisati zajedničke interese u Avganistanu i na Bliskom istoku, uz finansijsku i vojnu pomoć.

Najviše su krizom pogođene centralno i istočnoevropske zemlje, koje su nakon raspada Sovjetskog Saveza prigrlile liberalni, kapitalistički model kao cenu evropskih integracija, a sada je ugled tog modela u velikoj meri doveden u pitanje, te se nove članice osećaju sasvim izgubljeno, ističe se u listu.

One sada vide da njihovi evropski partneri ispred "kolektivne i neophodne solidarnosti" postavljaju sopstvene nacionalne interese.

LA tajms

"Los Anđeles tajms" ističe i upozorenja mađarskog premijera Đurčanja da bi, u odsustvu pomoći, istočnoevropske privrede mogle znatno da se smanje, što bi se odrazilo na čitavu Evropu zbog političkih nemira i povećane imigracije.

List napominje da je ovo prvi od tri sastanka na visokom nivou na kojima bi, kako su planirali lideri EU, trebalo da se osmisli zajednička strategija kako bi se suzbila sve veća recesija, ali da nejasne izjave lidera ne ukazuju na postojanje jedinstvenog stava.

Rezultate postignute na ovom samitu kritikovalo je i udruženje "Juročejmbers", koje predstavlja 19 miliona preduzeća širom EU, jer lideri nisu uspeli da osmisle konkretne planove za podsticanje privrede.

"Ovaj samit je još jedna neproduktivna politička predstava, koja nije donela konkretna rešenja za dramatičnu privrednu situaciju, a pokazala je odsustvo koordinacije u domenu privrede među zemljama članicama", ocenio je predsednik "Juročejmbersa" Arnaldo Abuzini, prenosi "Los Anđeles tajms".

Vašington post

"Vašington post" se takođe bavi ocenom jučerašnjeg samita EU i odbacivanjem plana o pomoći za istočnoevropske zemlje, pri čemu ističe da nemačka kancelarka Angela Merkel kao glavni protivnik ovog plana nije ponudila nikakvu alternativu.

I ovaj list u prvi plan stavlja političko neslaganje u evropskom bloku i odsustvo mogucnosti za dogovor o tome kako treba odgovoriti na novonastalu krizu.

Stoga se članice EU sada međusobno optužuju za protekcionističke poteze i suparništvo na nacionalnom nivou. Neslaganje je unutar Evrope tako veliko, piše "Vašington post", da su evropski lideri juče održali dva zasebna samita.

Na jednom su zvaničnici istočnoevropskih zemalja koje su u blok ušle posle 2004. godine raspravljali o tome kako da svoj region učine prisutnijim u diskusiji u kojoj su oduvek dominirale najveće evropske privredne sile - Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija.

S druge strane, neslaganje dolazi do izražaja i među samim istočnoevropskim zemljama, te zvaničnici relativno "zdravih privreda" nastoje da se distanciraju od svojih slabijih suseda, piše list.

Iako je češki premijer Mirek Topolanek, čija je zemlja organizator samita i trenutno na čelu EU do jula ove godine, izjavio da niko ne želi da Evropu deli na sever i jug ili istok i zapad, jučerašnji samit je postigao efekat sasvim suprotan onome kojem su se evropski lideri nadali.