Porast krivičnih dela maloletnika

Prema podacima beogradskog Okružnog suda, u 2004. godini maloletnici su izvršili oko 300 krivičnih dela, dok je prošle godine taj broj porastao na preko 1.200. Sa druge strane MUP beleži pad maloletničke delinkvencije za devet odsto. Ono što najviše zabrinjava, jesu podaci da su prestupnici sve mlađi i agresivniji.

Osuđenik O.O. izvršio je ubistvo sa samo 16 godina. Kaže da su ga mučile vršnjačke grupe i da je zbog toga odlučio da sam uzme pravdu u svoje ruke. U Kazneno-poporavnom zavodu (KPZ) u Valjevu je šest meseci. Osuđen je na pet godina zatvora.

“Sada se kajem. Shvatam da sam pogrešio to što sam tako uradio. Znači da nisam dobro promislio. Svi su mi govorili da je trebalo da se obraćam roditeljima kao prvo, ali ja sam mislio da to mogu sam da rešim i došao sam dovde gde sam došao”, navodi on.

Juna 2004. godine tada maloletni M.Ć. ubio je u Pančevu taksistu. Danas kaže da se kaje zbog tog zločina, jer sa svojih 16 godina, koliko je tada imao, nije ni znao kroz šta će sve proći posle ubistva. Za to ubistvo osuđen je na 10 godina zatvora.

“Za to su sve kriva ona vremena od 90-ih godina. Sve to od tada vuče, preko crvenih beretki, preko nemam pojma... Uopšte, država je kriva. Znači mi svakog dana gledamo na TV-u, nemam pojma, ubili ovog zbog duga, ubili ovog zbog droge, ovog zbog oružja, zbog trgovine belim robljem. Nema nekih normalnih tema da se forsiraju - teme o sportu, o kulturi. Sve je tu televizija više-manje kriva“, smatra M.Ć. Kada ih osude i dovedu u KPZ u Valjevu, zatvorenici maloletnici pronalaze svoje sugrađane i osnivaju neformalne grupe.

I u zatvoru im često pronalaze bodeže, oštre predmete koje koriste kao oružje, ali i drogu, kaže načelnik straže zavoda Ljubisav Pantelić.

“Postoje i dalje dve relativno jake grupe koje imaju svoja unutrašnja pravila ponašanja, taj njihov neformalni sistem, ali nisu u toj meri narušena da postoji ternutna opasnost od nekog sukoba“, objašnjava on.

Porast kriminala među maloletnicima, beleže skoro sve relevantne institucije, osim MUP-a.

Načelnica Odseka za suzbijanje maloletniče delinkvencije Olivera Zečević, kaže da do razlike u statistici dolazi zbog toga što sva počinjena krivična dela ne budu uvek i procesuirana.

“Ovo smanjenje prisutno je kod imovinskih delikata koji jesu najčešća dela koja vrši ova populacija, a nešto značajnije beleži se povećanje protiv javnog reda i mira, tu se pre svega misli na nasilničko ponašanje i tuče“, navodi ona.

Samo u poslednje dve godine maloletnici su izvršili čak 15 ubistava, 36 u pokušaju, 25 silovanja i preko 400 nanošenja teških telesnih povreda.

Psigholog, Leposava Kron, objašnjava da ovi podaci uopšte ne treba da nas čude.

“Nasilje je njima postalo dostupno. Oni su već sa 12 godina internet adikti, TV adikti. Slike nasilja su njima bliske i dostupne. Pa, odgovorno je društvo i porodica. Državna reakcija je tu vrlo komplikovana kada vi u porodici nemate one osnovne zaštitne faktore koji su preventiva za takav oblik ponašanja“, objašnjava Leposava Kron.

Prema Krivičnom zakonu , deci do 14 godina, bez obzira na vrstu krivičnog dela, ne izriču se sudske kazne.

Mlađim maloletnicima, od 14 do 16 godina, mogu se izreći sudski ukor, pojačan nadzor roditelja ali ili upućivanje u vaspitno-popravni dom.