Novosti: Smanjenje plata u UO?

Konkretan plan o smanjivanju naknada članovima upravnih i nadzornih odbora očekuje se na redovnoj sednici Vlade u četvrtak. U Kancelariji za saradnju s medijima, međutim, juče još nisu imali informaciju da li će to sigurno biti na dnevnom redu, i po kom "papiru" će ideja biti sprovedena u delo.

Članovima stranaka koji dosad nisu uspeli da se ukrcaju na neku državnu funkciju mogao bi da pobegne poslednji voz, pišu Novosti, jer je Vlada Srbije rešena da naknade u upravnim odborima svede na nivo prosečne plate. Tako bi, na primer, prvi čovek UO "Železnica Srbije" sa sadašnjih 119.000 dinara mogao da "spadne" na oko 40.000.

Mesta u upravnim i nadzornim odborima, inače, dosad su uvek bila deo postizbornog paketa vlasti. Posle rasporeda mesta u Vladi, na red su dolazili direktori javnih preduzeća, a potom i upravni odbori.

Aktuelna vladajuća koalicija međutim do kraja je završila samo prvi posao, dok su preduzeća "u proceduri".

Iako se vlast i opozicija slažu da su zarade u pojedinim javnim preduzećima astronomske, nisu saglasni oko toga šta će rezanje doneti.

S druge strane, analitičari pozivaju da se rasprava oko naknade iskoristi za konačan obračun sa tajnim platama u javnim preduzećima i da se utvrde precizni kriterijumi za pretakanje državnog novca u plave koverte.

Ni juče, u jeku govora o naknadama, Novosti navode da nisu uspeli da zvanično saznaju koliko prima predsednik UO "Srbijagasa". Nezvanično, Predrag Grgić, prvi čovek UO, prima 279.000 dinara, piše list.

A novopečeni direktor tog preduzeća Dušan Bajatović (SPS) otkrio je da je njegova plata "približno bezobrazna" i iznosi 287.000 dinara.

Bajatović, kao potpredsednik UO u "Jugorosgasu" međutim prima još 9.000 evra. Na primanja u "Jugorosgasu" međutim srpska vlast ne može da utiče, a pravila su takva da direktoru preduzeća, u ovom slučaju Bajatoviću, automatski pripada i mesto potpredsednika UO.

Zvaničnih podataka o platama nema ni iz Naftne industrije jer je to proglašeno za poslovnu tajnu.

Ranije je bilo govora da direktor NIS-a Miloš Saramandić mesečno prima oko 400.000 dinara, a da je koverta predsednika UO ove naftne kompanije još i deblja.

Prvi čovek EPS-a Vladimir Đorđević mesečno zaradi skoro 300.000 dinara, a nadoknade su regulisane pravilnikom.

Direktor tog preduzeća ima menadžerski ugovor sa Vladom Srbije, a tri ministarstva treba da stave potpis na platne spiskove, inače nema isplata dok svi ne odobre.

Predsednik UO EPS-a Petar Knežević, po pravilniku, prima 2,5 prosečne zarade u ovom preduzeću, a kako je prosek oko 45.000 dinara, to znači da kući nosi skoro 113.000 dinara.

Prema nezvaničnim podacima, plata direktora "Transnafte" Nebojše Lemajića iznosi oko 200.000 dinara.

Iz te kompanije dostavljeni su nam sledeći zvanični podaci: predsednik UO mesečno dobija 69.000 dinara, njegov zamenik 2.000 manje, dok članovi UO primaju 52.500 dinara.

Zarada generalnog direktora "Jat ervejza" Saše Vlaisavljevića iznosi 286.000 dinara, predsednik UO prima 87.000, a članovi 55.000 dinara.

Pravila su takva da zaradu generalnog direktora može da smanji samo skupština akcionara, koja u "Jatu" još ne postoji. Kako saznaju Novosti, Vlaisavljević deo svoje plate deli sa 15 zaposlenih s najnižim primanjima.

U JP "Putevi Srbije" kažu da je generalni direktor Zoran Drobnjak za septembar primio 174.000 dinara, predsednik UO je za taj mesec dobio 81.829 dinara, dok su svi članovi UO dobili po 68.191 dinar. Reč je o neto iznosima.

Plata generalnog direktora "Železnica Srbije" Milanka Šarančića iznosi 148.000 dinara, predsednik UO dobija naknadu od 119.000, dok članovi UO "zarađuju" 93.000 dinara.

Generalni direktor aerodroma "Nikola Tesla" Bojan Krišto prima 311.000 dinara, predsednik UO 190.867, a članovi po 152.693 dinara.

Sve ove cifre s najmanje šest nula verovatno ne bi toliko bile prst u oku kada bi se jasno znalo šta predsednici i članovi odbora daju zauzvrat, piše list.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da treba smanjiti naknade, ali nije siguran da li prosečna plata u privredi treba da bude mera za sva preduzeća.

"Najbolje bi bilo da se javna predezeća privatiziju, pa onda mi ne bismo ni brinuli brigu kolike su tamo plate", smatra Stevanović.

"Kod nas se često čuju demagoške priče o visokim platama, pa zato i ozbiljni ministri imaju manje od direktora banaka, a prvi ljudi privatnih firmi više od šefa države.