Protest zbog presude "Svetlosti"

List "Svetlost" je početkom oktobra osuđen da plati 600.000 dinara naknade štete sudiji Simonidi Miloradović zbog toga što je objavio, bez ikakvog redakcijskog komentara, pismo čitaoca u kome se kritikuje rad kragujevačkog pravosuđa, a između ostalih i sudije Miloradović. Drugi sudija istog suda je odredio da "Svetlost" plati odštetu Miloradovićevoj.

Povod za takvu odluku je pismo čitaoca Miroslava Simonovića iz Kragujevca, koje je "Svetlost", bez redakcijskog komentara, objavila u septembru 2007. godine.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pridružili su se zahtevu Asocijacije nezavisnih lokalnih medija "Lokal pres" upućenom Ministarstvu pravde da se zaštiti list Svetlost, kao i u izražavanju protesta zbog ponašanja sudskih organa u Kragujevcu.

Način na koji se u našoj regulatornoj i sudskoj praksi postupa u poslednje vreme upravo u odnosu na medijske sadržaje koji se tiču rada pravosuđa predstavlja razlog za ozbiljnu zabrinutost, navodi se u saopštenju ANEM-a.

Članom 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, očuvanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva jeste predviđeno kao jedan od legitimnih osnova za ograničenje slobode izražavanja, ali isključivo ako su ispunjeni i drugi Konvencijom predviđeni uslovi.

ANEM i NUNS podsećaju da je prošle godine Republička radiodifuzna agencija objavila svoje Opšte obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera, koje sadrži apsolutne zabrane da se intervjuišu počinioci tokom trajanja istrage (što se logično kosi s pretpostavkom nevinosti), prikazuju snimci ili materijali koji su zvanično označeni kao tajni, kao i snimci i materijali koje su pojedinci ili državni organi pribavili na protivzakonit način, sve bez ikakvog vođenja računa o eventualno drugačijem javnom interesu.

Opšte obavezujuće uputstvo takođe sadrži i apsolutnu zabranu objavljivanja sadržaja zapisnika izdvojenih u krivično-sudskom postupku, ponovo bez ikakvog vođenja računa o javnom interesu.

U slučaju kragujevačke "Svetlosti" posebno zabrinjava to što je u prvom stepenu protiv lista postupao i odluku doneo Okružni sud u Kragujevcu, isti sud u kome tužilja Simonida Miloradović radi kao sudija.

Takođe, Vrhovni sud Srbije odbio je predlog "Svetlosti" da se predmet prosledi nekom drugom sudu, iako je ovaj predlog bio zasnovan upravo na nameri da se očuva autoritet i nepristrasnost sudstva.

Situacija u kojoj, povodom tekstova u kojima se kritikuje rad konkretnih sudija i konkretnih sudova, u postupcima za naknadu štete, koje iniciraju same sudije, odlučuju upravo kritikovani sudovi, odnosno sudovi u kojima rade sudije čiji se rad kritikuje proizvodi dvostruko negativno dejstvo.

S jedne strane, narušava autoritet sudstva, budući da dovodi u pitanje njegovu nepristrasnost, a s druge strane predstavlja ozbiljno ugrožavanje slobode izražavanja, budući da logično dovodi do autocenzure i zazora medija od izveštavanja o radu pravosuđa uopšte, navodi se u saopštenju ANEM-a u NUNS-a.