O izbeglima se ne govori dovoljno

Oni predstavljaju taoce političke situacije, ocenjeno je na okruglom stolu visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Šef odeljenja za pravnu zaštitu kancelarije UNHCR-a u Beogradu Džon Endrju Jang rekao je da je međunarodna zajednica "posebno odgovorna" za vraćanje prava i imovine raseljenih.

On je rekao da su Romi, Aškalije i Egipćani najugroženija grupa raseljenih sa Kosova jer nisu ostvarili pravo na državljanstvo i druga dokumenta.

Predstavnik UNHCR-a u Srbiji Davor Rako kazao je da se u Srbiji ne govori dovoljno o problemima interno raseljenih i da ne postoji državna institucija koja se na ozbiljan način bavi rešavanjem njihovih problema.

"Poražavajući je katastrofalno loš učinak povratka na Kosovo", rekao je Rako i dodao da se, prema podacima UNHCR-a, na Kosovo vratilo 18.000 raseljenih, ali da je, u međuvremenu, taj broj verovatno smanjen jer proces nije bio održiv.

Izvršna direktorka nevladine organizacije "Praksis" Ivanka Kostić ocenila je da je nezamislivo da u 21. veku neko ne može da ostvari svoja prava i da bude priznat pred zakonom, kao što je slučaj sa Romima raseljenim sa Kosova.

Kostićeva je ocenila da ni u novom nacrtu Zakona o matičnim knjigama, koji bi trebalo da bude predložen Skupštini Srbije, nije sistemski rešen problem tih osoba.

Ona je ukazala i na problem pristupa imovinskim pravima na Kosovu ističići da postoji "nevoravatan broj" primera uzurpirane imovine.

Na okruglom stolu o pravnoj zaštiti i pristupu pravima, koji je održan povodom Svetskog dana izbeglica, rečeno je da je u Srbiji broj osoba sa izbegličkim statusom sa 550.000 od 1996. godine smanjen na oko 100.000.

Kancelarijama UNHCR-a u svetu i u Srbiji prošle godine upućeno je ukupno 75.000 novih molbi za dobijanje izbegličkog statusa. Na skupu je rečeno da u svetu u ovom trenutku postoji 67 miliona izbeglih, kao i da je taj broj u poslednje dve godine u porastu.

Vojvodina zbrinjava izbeglice

Najugroženije izbegličke porodice trebalo bi u Vojvodini da budu zbrinute u sledeće dve godine, a očekuje se da će do 2012. pitanje izbeglištva u pokrajini biti potpuno rešeno, preneo je Pokrajinski sekretarijat za informacije.

U zajedničkom saopštenju povodom Dana izbeglica 20. juna, Savet za izbegla, prognana i raseljena lica koji deluje pri Izvršnom veću Vojvodine i pokrajinski poverenik za izbeglice istakli su da je još mnogo problema ostalo da se reši u toj oblasti.

U Vojvodini trenutno živi oko 60.000 osoba u statusu izbeglih, prognanih i raseljenih od kojih je njih 13.300 raseljeno sa Kosova, dok su ostali uglavnom izbegli i prognani iz Hrvatske i BiH.

Ako se obuhvate i oni koji su u međuvremenu izgubili izbeglički status, u pokrajini je ukupno 142.000 takvih stanovnika, a tri četvrtine njih su izbeglice i prognanici iz Hrvatske.

Kako je ocenjeno u saopštenju, socijalni status onih koji su u međuvremenu dobili državljanstvo Srbije nije se bitnije promenio i oni moraju da uživaju posebnu brigu društva.

Imajući u vidu da je polovina izbeglica smeštena u Vojvodini, kao i da je svaki 15. stanovnik izbeglo, prognano ili raseljeno lice, pokrajina poklanja posebnu pažnju rešavanju tog problema.

Izvršno veće kontinuirano ostvaruje programe i aktivnosti stambenog zbrinjavanja, zapošljavanja, pomoći u integrisanju kao i u povratku onih koji su odlučili da se vrate u mesto prethodnog boravka.

Značajna je i saradnja pokrajinske vlade sa povratničkim sredinama i državnim organima u zemljama porekla izbeglih, prognanih i raseljenih, radi bržeg otklanjanja prepreka u rešavanju mnogobrojnih statusnih pitanja.

Izuzetno je važno da svi državni organi u zemljama porekla stvore uslove za bezbedan i ekonomski održiv povratak, ali i da se u najskorije vreme reši pitanje oduzete imovine, obnove, penzija, tajnih optužnica i poštovanja osnovnih ljudskih prava, navedeno je u saopštenju.