Počeo samit u Ohridu

"U evropskom domu ima mesta za sve one koji su spremni da podele zajedničke demokratske vrednosti i odgovornosti, a učešće na ovom samitu predstavljaće jak i jasan signal upućen građanima naših zemalja da se nastavlja proces ujedinjavanja Evrope ", rekao je Crvenkovski obraćajući se predstavnicima 19 zemalja.

Izazove na putu ka zajedničkoj budućnosti, rekao je on, "savladaćemo zajedno uz uzajamnu solidarnost i pomoć" i istakao da opredeljenje za NATO i Evropsku uniju nemaju alternativu. Samitu se obratio i makedonski premijer Nikola Gruevski koji smatra da "politička blokada Grčke za evrointegracije neće obeshrabriti Makedoniju u kojoj i pored šarenog etničkog i kulturnog sastava ima konsenzus od strane svih političkih faktora za strateške ciljeve".

Hrvatski predsednik Stipe Mesić je u svom obraćanju rekao da će "Hrvatska nastaviti napore sve dok sve zemlje regiona ne postanu članice NATO-a i Evropske Unije" .

"Na ovim prostorima još postoje retrogradne snage sa dubokim korenima. Predstojeći izbori u nekim zemljama razrešiče ovo pitanje, proveropska orjentacija ili nešto drugo", rekao je Mesić, ne navodeći na koju zemlju misli.

Mađarski predsednik Laslo Šojm smatra da Makedonija dobro funkcioniše što je važno za čitav region, a Evropska Unija treba da započne pregovore sa ovom zemljom rekao je on.

Slovenački predsednik Danilo Tirk kazao je da će "Unija uspeti na globalnom planu ukoliko kao globalni igrač uključi sve zemje kandidate".

"Ni po koju cenu se ne sme dozvoliti da Balkan ostane crna rupa i bude van Evropske Unije", izjavio je Tirk.

Za albanskog predsednika Bamira Topija "evroatlanske orijentacije regionalnih zemalja pomažu u ubrzanju ekonomskih reformi."

Na samitu učestvuje i predsednik Srbije Boris Tadić, koji će se sutra obrati učesnicima samita.

Tadić će, kako je najavljeno, govoriti o evropskim integracijama Srbije, zaštiti suvereniteta, situaciji na Kosovu i regionalnoj stabilnosti.

Klaus: Priznanje Kosova loša stvar

Češki predsednik Vaclav Klaus izjavio je danas tokom samita predsednika zemalja centralne Evrope u Ohridu da mu je drago što Češka ne priznaje Kosovo, jer je priznanje loša stvar.

Klaus je za češki javni radio naveo da se ne slaže sa odlukom većine zemalja članica Evropske unije da Kosovo priznaju.

"Ne mogu da sprečim to što je 40 zemalja sveta priznalo Kosovo. Smatram da je to loša stvar. Meni je drago što to mi još nismo učinili", kazao je radiju češki predsednik.

Klaus je posebno upozorio na opsanost da neki političari u Evropi veruju da je Kosovo dobar model, kako rešavati dugotrajne tinjajuće sukobe.

"Iz principa se ne slažem sa izjavama da je kosovski model način na koji bi na kraju krajeva mogli da se rešavaju u 21. veku na mnogim mestima u Evropi razni dugotrajni problemi", rekao je Klaus.

Češki premijer Miroslav Topolanek, uprkos protivljenju šefa drrzave, inače počasnog predsednika Topolanekove Građanske demokratske stranke, pokušao je da "progura" priznanje Kosova na sednici 2. aprila, ali se od glasanja odustalo, pošto nije uspeo da obezbedi dovoljnu podršku ministara čak ni iz vlastite stranke.

Glasanje je odloženo na neodređeno vreme uz zvanično objašnjenje da ministrima treba vremena da prouče predlog o priznanju Kosova i izveštaj šefa češke diplomatije Karela Svarcenberga da kosovske vlasti poštuju prava manjina i da će štititi srpsku kulturnu baštinu na Kosovu.