Iznošenje odbrane Lazarevića

Odbrana navodi da će dokazati da Lazarević nije kriv za ratne zločine nad kosovskim Albancima 1999, za koje je optužen. "Tužilaštvo nije dokazalo da je Lazarević krivično odgovoran za zločine navedene u optužnici, ni individualno, ni krivično. Odbrana će dokazima uveriti sudsko veće da postoji više nego razumna sumnja za tvrdnje optužbe da je Lazarević odgovoran", rekao je u uvodnoj reči branilac Momčilo Bakrač.

Lazarević, tokom rata na Kosovu komandant Prištinskog korpusa Treće armije VJ, optužen je za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon kosovskih Albanaca.

Bakrač je rekao da Lazarević nije učestvovao, niti je znao za bilo kakav zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bilo trajno uklanjanje Albanaca sa Kosova.

"Lazarević je legitimno komandovao Prištinskim korpusom, a nikada nije komandovao, niti imao efektivnu kontrolu nad jedinicama MUP-a Srbije, civilne odbrane i civilne zaštite", kaže branilac.

"Bio je rat, a pojedinci su haos koji donosi svaki rat koristili za činjenje krivičnih dela. To su bili izolovani indicenti pojedinaca, a ne sistematsko i hotimično delovanje", kaže Bakrač.

On je negirao navode optužnice da je Lazarević tolerisao zločine, najavljujući da će sudu podneti brojne dokaze da je komandant Prištinskog korpusa preduzimao sve mere da spreči zločine i kazni počinoce, uključujući podnošenje krivičnih prijava protiv oficira i vojnika.

Lazarević je petooptuženi na suđenju bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću, potpredsedniku Savezne vlade Nikoli Šainoviću, načelniku Generalštaba VJ Dragoljubu Ojdaniću, komandantu Treće armije Nebojši Pavkoviću i šefu štaba MUP-a Srbije na Kosovu Sretenu Lukiću.

Sudsko veće Ijana Bonomija do sada je saslušalo svedoke odbrane Milutinovića, Šainovića, Ojdanića i Pavkovića. Generali Ojdanić i Pavković odustali su od najavljenog svedočenja u svoju odbranu.

Suđenje Milutinoviću i kooptuženima počelo je 10. jula 2006, a optužba je dokazni postupak završila 1. maja ove godine.

Lazarević: Civili kao štit za OVK

Vladimir Lazarević izjavio je pred Haškim tribunalom, svedočeći u svoju odbranu, da je OVK tokom sukoba na Kosovu 1998-1999. albanske civile pomerala i koristila kao živi štit, a sela kao baze.

General Lazarević optužen je za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvoj polovini 1999.

On je posvedočio da je na Kosovu 1998. izbila oružana pobuna čiji je cilj bilo nasilno otcepljenje pokrajine i da je već sredinom te godine OVK imala između 20.000 i 25.000 pripadnika.

"Snage oružane pobune sprovodile su taktiku 'dva sela'. Jedno selo bi ispraznile od civila i pretvorile u terorističko uporište iz kojeg su napadale snage bezbednosti", kaže on.

"U drugo, susedno selo bi koncentrisale civilno stanovništvo koje bi pružalo logističku podršku, ali bi služilo i kao živi štit kad dođe do sukoba sa snagama bezbednosti i za stvaranje slike o humanitarnoj katastrofi", rekao je Lazarević.

Prema njegovim rečima, OVK je pribegavala i taktici "hiljadu vatri" koja je podrazumevala da u svakom selu postoji "ćelija koja izvodi napade" na vojsku i policiju.

"U sklopu te taktike, vođstvo oružane pobune je izazivalo iseljavanje stanovništva pre napada na naše snage ili da bi stvorilo sliku o humanitarnoj katastrofi", kazao je optuženi general.

Lazarević je rekao da je tokom 1998. godine bilo 500 napada na državnu granicu sa teritorije Albanije u kojima su učestvovale grupe OVK koje su brojale od desetak do 800 pripadnika. "To je bio klasičan proboj državne granice", napomenuo je on.

U oktobru 1998, VJ se sa terenskih položaja povukla u kasarne na Kosovu, u skladu sa sporazumom predsednika SRJ Slobodana Miloševića sa američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom, a OVK je to smesta iskoristila zaposednuvši položaje s kojih je vojska otišla, predočio je Lazarević.

"Iz dana u dan bilo je sve više napada, situacija se pogoršavala, a imali smo i podatke o tačnom terminu kada će na proleće ponovo ojačati oružana pobuna... OVK se u Albaniji obučavala za šire sukobe s proleća 1999", precizirao je on.

Krajem 1998, prema rečima Lazarevića, OVK je bila u između 400 i 600 sela na Kosovu.

Lazarević izjavio je i da je upotreba VJ u protivterorističkim dejstvima na Kosovu bila u skladu sa pravilom službe po kojem je vojska imala pravo da se brani od napada na njene jedinice i objekte, kao i da obezbeđuje državnu granicu i puteve od vitalnog značaja.

Za takva dejstva vojske, po optuženom, nije bilo potrebno da bude uvedeno vanredno stanje, kako je u pismu predsedniku SRJ Miloševiću u leto 1998. upozoravao tadašnji načelnik Generalštaba VJ Momčilo Perišić.