Izbori da, ali na kojim nivoima

Parlamentarni izbori odmah posle referenduma – stav je svih političara u Srbiji. Iako Predlog ustava, o kome će se građani izjasniti krajem meseca, predviđa i nova ovlašćenja predsednika države, ne slažu se svi da bi istovremeno trebalo da budu raspisani i izbori za šefa države. Analitičari ocenjuju da je reč o partijskoj računici i činjenici da nemaju svi dobrog kandidata.

Tomislav Nikolić, zamenik predsednika radikala, u stvari ima primedbu na Predlog ustava iza koga je sam stao, a kojim se predviđa da predsednika biraju građani, a ne Skupština.

Zanemarujući činjenicu da su za takav predlog glasali – odustajući od ideje iza koje se sada kriju - Nikolić je objasnio da radikali nemaju ništa protiv predsedničkih izbora, ali bi voleli kada ne bi bilo drugog kruga.

"Znate, izbori su prvi krug. Tamo svako dobije koliko mu narod nameni, a posle toga se prave različite kombinacije, pa u drugom krugu bude proglašen predsednik Republike. Pobedio je onaj ko je u prvom krugu dobio najviše glasova, a neko drugi može da bude predsednik Republike", kaže on.

"Tu su posle i Koštuničini glasovi i Dinkićevi i Karićevi, svih onih koji sada ne govore sa Borisom Tadićem. Zato nije demokratski direktni izbor predsednika Republike, neka to bude izbor u prvom krugu", rekao je Nikolić.

Dvotrećinska većina, zakon, pa izbori

Prema pisanju Blica, iz Vlade Srbije je predsedniku Borisu Tadiću poručeno da bi predsednički izbori mogli da budu održani tek početkom februara. List navodi da je taj odgovor upućen pošto je Tadić najavio ostavku ukoliko u decembru ne budu istovremeno održani predsednički i parlamentarni izbori.

Šef Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić je, međutim, izjavio da je premijer sada u potpunosti usredsređen na uspeh referenduma i da se sasvim sigurno nije bavio bilo kakvim slanjem poruka preko medija i licitiranjem kada će biti novi izbori.

Jedan od retkih koji ima razumevanja za stav Borisa Tadića da, uz parlamentarne, moraju da idu i predsednički izbori, jeste lider SPO-a Vuk Drašković. "Neće valjda o tome odlučivati oni koji ne bi smeli odlučivati. Ako predsednik Republike traži da se glasa o njegovoj funkciji ponovo, nikog u Srbiji ne sme da se suprotstavlja toj volji."

Međutim, raspisivanju bilo kakvih izbora prethodi usvajanje Zakona o sprovođenju ustava, kao i seta izbornih zakona. Za taj prvi zakon neophodna je podrška dve trećine poslanika u Skupštini, što, prema sadašnjem odnosu snaga u parlamentu, nije moguće postići bez radikala. Vladajuća koalicija, uz podršku SPS-a i DS-a, može da računa na podršku 163 poslanika, što je za četiri manje od neophodne većine.

Protivljenje zbog nedostatka kandidata

Prema oceni analitičara Đorđa Vukadinovića, protivljenje predsedničkim izborima već sada zapravo proističe iz nedostatka kvalitetnih kandidata.

"Boris Tadić bi u ovom trenutku dobio svakog, i Tomislava Nikolića i Vojislava Koštunicu, u duelu u drugom krugu, jedan na jedan, i to znaju i radikali", smatra on.

"Vladajuća koalicija takođe ima problem. Oni su i svoj najveći poraz u ovom mandatu pretrpeli zbog lošeg izbora predsedničkog kandidata. Sada sigurno ne bi imali zajedničkog, bar ne čitava Vlada, ali sva imena koja se tu spominju, izuzev Vojislava Koštunice, koji verovatno ne bi bio taj kandidat, ili bar ako ne mora ne bi bio – ne mogu da izađu na crtu Borisu Tadiću", kaže Vukadinović.