Usvajanje na meru

Jagoda i Slobodan Milak bili su presrećni kada je u njihove živote ušla tromesečna Ljubica. Samo sedam meseci pošto su podneli zahtev Centru za socijalni rad, Ljubica je stigla u njihov dom. "Imam utisak da je bila Božja volja da tako brzo dobijemo Ljubicu. Nismo postavili nijedan zahtev, ni za godine, ni za pol. Želeli smo samo da dete bude zdravo, što žele svi roditelji", priča za Blic Jagoda Milak, i sama usvojeno dete.

Međutim, većina parova u Srbiji ima striktne zahteve prilikom usvajanja. Oni najčešće žele zdravo muško ili žensko dete do dve godine starosti, zbog čega na usvajanje moraju da čekaju i po pet ili 10 godina, a pitanje je da li će, za mnoge od njih, zahtev biti ostvaren. Iako usvojiteljskih porodica ima pet puta više od dece koja čekaju na usvajanje, prema podacima iz jedinstvenog registra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, trenutno nijedna porodica u Srbiji nije spremna da usvoji dete koje ima 10 ili 12 godina.

"Razlog što usvojioci dugo čekaju na dete ne leži u komplikovanoj proceduri, kako se misli, već u njihovim striktnim zahtevima. Iako je gornja granica 18 godina, retko ko se odlučuje da usvoji starije dete ili dete sa zdravstvenim problemima. Prednost pri usvajanju imaju naši državljani, ali zbog liberalnijih kriterijuma, stranci brže postaju usvojioci", kaže načelnica Sektora za zaštitu porodice i dece u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Suzana Paunović.

Tokom 2005. usvojena su 104 deteta, a od početka ove godine njih 24. Broj dece i porodica koje čekaju iz dana u dan se povećava, a najveći deo odgovornosti za nerealizovane zahteve leži u usvojiocima koji ne žele da odstupe od svojih kriterijuma.

Centri za socijalni rad, prema rečima Suzane Paunović, imaju probleme jer na evidenciji imaju porodice koja očekuju da će oni za njih naći dete baš kakvo su oni zamislili. U isto vreme, u Ministarstvo za rad i zapošljavanje stiže veliki broj zahteva iz inostranstva, baš zbog procedure usvajanja koja je skoro besplatna. Prošle godine je odgovoreno na čak 102 zahteva inostranih usvojilaca i četiri deteta su otišla u inostranstvo da žive, a ove godine još dva. Inostrani usvojioci su spremniji da prihvate i decu s posebnim potrebama ili zdravstvenim problemima. "Mi poštujemo želje usvojilaca, ali činjenica je da bi čekali mnogo kraće kada bi očekivanja primerili objektivnim mogućnostima", kaže Suzana Paunović.

Razlika u godinama između usvojilaca i dece ne sme biti manja od 18, niti veća od 45 godina. Izuzeci su retki. Usvojioci mogu biti supružnici ili vanbračni partneri, u izuzetnim slučajevima pojedinac, uz saglasnost ministra. Materijalni uslovi nisu najvažniji ni presudni, kako se misli, oni se procenjuju u svetlu svih ostalih dokaza.