Ko je (ne)popularan

To su pokazali rezultati aprilskog istraživanja javnog mnjenja Marten bord Internešenala i časopisa Nova srpska politička misao. Od stranaka vladajuće koalicije, najpopularnija je Demokratska stranka Srbije sa 10,7 odsto, a iza nje slede Nova Srbija sa 4,5 odsto, kao i Socilaistička partija Srbije, G17 plus sa 3,1 i Srpski pokret obnove sa 2,7 odsto.

I pored toga, politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da iako imaju malu pojedinačnu popularnost, stranke vladajuće koalicije zajedno i dalje uživaju podršku 20-30 odsto građana. Vukadinović smatra da je opadanje popularnosti stranaka koje čine Vladu Srbije, očekivano: "Građani su zbunjeni, jer se ne zna čijim glasom govori Vlada Srbije, da li Mlađana Dinkića, Velimira Ilića, Vuka Draškovića ili ćutnjom Vojislava Koštunice."

Kada je reč o popularnosti političara, istraživanje je pokazalo da je od političara najbolje rangiran predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić s 29,8 odsto, koga sledi zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić s 24,1 podrške. Treći po popularnosti je lider PSS-a Bogoljub Karić s 13,8, dok premijera Srbije Vojislava Koštunicu podržava 11 odsto građana. Velimira Ilića podržava 4,5 odsto, a Vuka Draškovića 3,3, odsto građana. Prema Vukadinovićevim rečima, posebno je zanimljiva podrška od 3,8 odsto građana Čedomiru Jovanoviću.

Građani blaži prema Hagu, NATO i Evropi

Ono što je, možda, najzanimljivije u ovom istraživanju je promena stava građana prem Haškom tribunalu. Naime, sada 37,6 odsto građana podržava saradnju s Tribunalom, dok se tome kategorički protivi 47,7 odsto, što je deset odsto manje u odnosu na januar.

Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je dobrovoljna predaja generala vojske Vladimira Lazarevića, uz blagonakloni stav Srpske pravoslavne crkve, prekretnica i korak ka povoljnijem stavu građana prema saradnji sa Haškim tribunalom.

"Kada se postavi kao državni prioriet i ključni politički akteri naglase neophodnost saradnje sa Hagom, dolazi do evolucije u stavovima građana. Prisutna je polarizacija u stavovima, ali uz povećanje optiranja za saradnju", kaže on.

Nizak životni standard je najvažnije pitanje za 41,1 odsto građana Srbije, a samo 20,8 odsto veruje da će se u budućnosti on poboljšati, nasuprot 22,9 odsto pesimista, ili 45,3 odsto građana koji smatraju da će standard ostati isti.  Dok se uključivanju u NATO protivi 41,3 osto, nasuprot podrške 38,2 odsto građana, integracija u Evropsku uniju i Partnerstvo za mir prihvatljive su za preko 70 odsto građana.