TEMA B92: TRANZICIONA RECESIJA

Da li ce tranzicija, odnosno prva faza privredne reforme dovesti do recesije i socijalnih nemira.na ova pitanja pokusali su da odgovore ucesnici tribine u medija centru pod nazivom Tranziciona recesija. Profesor Ekonomskog fakulteta Danijel Cvjeticanin ocenio je da nema razloga za optimizam i da je jedino izvesno da proizvodnja u Srbiji opada, a cene rastu. "Vlada nije smela da kaze narodu sta ih ceka na pocetku tranzicije sto je njena greska, tako da su gradjani doziveli konflikt ocekivanja i onoga sto se stvarno desava", "Gradjani zamisljaju da ce u kapitalistickom drustvu zadrzati sve privilegije koje su imali u prethodnom sistemu kao sto su besplatno skolstvo, jeftino zdravstvo, a da ce u isto vreme plate skociti na hiljadu maraka, a dogodilo se upravo suprotno", rekao je Cvjeticanin. “Prema tome ono sto gradjani ocekuju, ako imamo svetske cene dajte nam svetske plate odgovor ekonomije je dosta surov u zemlji u kojoj je dobar deo plata bio socijalna pomoc, u zemlji u kojoj je fiktivna zaposlenost ogromna, dakle mnogi koji misle da su zaposleni samo zato sto su na spisku zaposlenih u nekom preduzecu, u zemlji gde se jos siri stalno iluzija kako ce velike investicije i velike donacije brzo popraviti nivo potrosnje, ta zemlja mora doziveti jedan jak tranzicioni sok. Sta je lose u tome ako toj istini pogledamo u oci? Prvirednog buma ove godine sigurno nece biti, nego ce biti mukotrpnog restruktuiranja. Mukotrpnog strukturnog prilagodjavanja i svakog preduzeca posebno i privrede u celini”, smatra Cvjeticanin. "Ovde trenutno svi cekaju, domaca privreda ceka strane investicije, dok strani investitori cekaju da vide da li ce ovde privrednici sami poceti da se bore za bolje uslove i tako se nalazimo u 'vrzinom kolu'", rekao je Cvjeticanin i zamerio vladi sto nije jasno predocila firmama da bez cekanja moraju da se transformisu. “Vlada je propustila da kaze jos nesto. Da privredne organizacije, da preduzeca nece vise biti vladina briga. Da vlada ne moze vise da otima od poreskih obveznika sa jedne strane i da daje nekim drugim organizacijama kao sto su nerentabilne privredne organizacije s druge strane. Vlada je propustila jos nesto sto je strasno vazno, da se odrekne svog uplitanja u privredni zivot. Jos i dan danas predstavnici cak i malih stranaka ponosni su sto je stotinak ili dvestotinak kadrovskih mesta u privrednim organizacijama ili ustanovama dodeljeno, u nekoj ne znam kakvoj vec podeli, njihovoj stranci. Dakle vlada kao da voli da se po predsobljima drzavnih institucija stalno motaju direktori ili oni koji to zele da postanu. Dakle to uplitanje u privredni zivot vlada je nazalost potpuno nasledila od prethodne vlade ne menjajuci skoro nista sem naravno licnosti koje su na kadrovskim listama”, istice Cvjeticanin.

Saradnik Ekonomskog instituta Nebojsa Savic usprotivio se Cvjeticaninovoj oceni da se Djindjiceva vlada ponasa kao prethodna i to ovako obrazlozio. “Nas privredni ambijent je bitno promenjen u veoma kratkom periodu. Donet je nov poreski zakon, ucinjena je liberalizacija spoljnotrgovinskog rezima, monetarna politika je u korenu promenjena i mi danas imamo potpuno drugaciju situaciju i ambijent od one ekonomske politike koju je vodila prethodna vlada i zbog toga se ne mogu sloziti sa onim sto je izrekao moj dragi kolega, da je politika ista. Ne, politika je potpuno razlicita, pre svega u monetarnoj sferi nema vise emisije novca, politika kursa je drugacija, poreski sistem je drugaciji, nema fiskalnog deficita, dakle mozemo reci da je u tom makroekonomskom delu mnogo toga ucinjeno sto je potpuno ovu privredu dovelo u drugaciju situaciju. I u tim uslovima ima smisla govoriti o tranzicionom soku”, rekao je Savic. Savic je procenio da bi rast drustvenog proizvoda u Jugoslaviji do kraja godine mogao biti oko pet procenata. "Bio sam u grupi ekonomista koja je krajem marta ove godine bila sklona pesimizmu, ali je drugi kvartal ove godine znacajno popravio nasu privrednu sliku", rekao je Savic i dodao da je pesimistickoj prognozi, najvise doprineo pad industrijske proizvodnje u odnosu na prvu polovinu prosle godine od 2,4 procenta, ali da je u drugim privrednim aktivnostima doslo do znacajnog porasta, kao sto su saobracaj, telekomunikacije i poljoprivreda. Savic je ocenio da Jugoslavija nece imati tranzicionu recesiju i podsetio da je privreda u recesiji kada u dva uzastopna godisnja kvartala ima negativnu stopu rasta. U prvoj polovini godine zabelezen je rast drustvenog prozvoda od 1,1 procenata, a stanje ce se prema Savicevim recima,popravljati u narednom periodu, narocito u poslednjem kvartalu u godini.On je medjutim upozorio da se privreddna reforma nalazi u prelomnoj fazi. “Ja bih podsetio da su sve nase ekonomske reforme do sada, Mikuliceva, Markoviceva, Avramoviceva, dolazile u najkriticnije segmente u sestom i devetom mesecu svog sprovodjenja. To su bile uspesne, manje ili vise, makroekonomske reforme, ali nisu bile odrzane. Nisu prosle test odrzivosti, nisu trajale duze od tog perioda od sest do devet meseci. Nasa reforma se upravo sada tu nalazi. Uspostavljena je makroekonomska stabilnost, da li ce makroekonomski signali koji su upuceni privrednicima zaziveti u privrednom tkivu? Da li ce taj tranzicioni sok naci svoje mesto u preduzecima, i da li ce preduzeca poceti da se ponasaju na nov nacin i postati pravi trzisni subjekti, ili ce i dalje kucati na vrata drzave trazeci pare”, zapitao se Savic.

Sociolog Mladen Lazic ocenio je da su najave da ce na jesen sigirno doci do velikih socijalnih nemira na klimavim nogama. Moguce je da ce se pobuniti radnici u jednom ili dva preduzeca,ili u nekoliko skola, ali to ce biti ad hok protesti i nema osnova da se ti drustveni sukobi strukturisu odnosno da stvore dve strane koje bi pregovarale, rekao je Lazic, ali i upozorio vladu da sama ne priziva nemire. “Kada se dakle govori da ce biti drustvenih sukoba na jesen to moze da spada u ono sto se zove samoispunjavajuce prorocanstvo. Ako vlada nastavi da prica da ce na jesen biti velikih socijalnih nemira nije uopste iskljuceno da ljudi prihvate tu pricu i da se upuste u socijalne nemire a onda ce biti mnogo teze o svemu tome pregovarati. Ali da li ce do toga doci, kazem, to je nepredvidivo, ako dodje to ce biti nestrukturisani sukobi u kojima ce i vladi i onima koji protestuju biti jako tesko jer niko nece imati da ponudi jedno zrelo sistemsko resenje koje moze da bude dugotrajno, to ce i dalje biti ad hok resenje u nestrukturisanoj situaciji”, istakao je Lazic.