Kako džihadisti vladaju Gadafijevim gradom

Grad Sirt, rodno mesto ubijenog libijskog vođe, postao je najveće uporište džihadista na Mediteranu, a posetili su ga novinari britanskog Telegrafa.

“Kada su džihadisti došli ovde, bilo ih je veoma malo. Nakon toga su im se pridružili lokalni stanovnici. Misle da će na taj način da osvoje moć u Libiji, posle smrti Gadafija“, navodi jedan od građana Sirta, Milad.

Medija centar Uagadugu, gde je Gadafi primao svetske lidere, sada je komandni štab Islamske države, fasada je izrešetana, a na krovovima su snajperisti.

“Neće pucati, plaše se nas“, rekao je komandant paravojne formacije “Libijska zora“, koji je sprovodio novinare kroz Sirt.

Grad u koji je Gadafi uložio milione dolara je od 2011. godine prepušten potpunom razaranju, kako u građanskom ratu, tako i u intervenciji NATO, zaključno sa haosom koji je nastao po svrgavanju Gadafija.

Poslednji stadijum uništavanja Sirta stigao je pre dva meseca, kada je lider Islamske države Abu Bakr al-Bagdadi naredio invaziju i osvajanje grada.

“Verujem da je ceo Sirt, ili bar ono što je ostalo, i dalje uz Gadafija. Posle rata građani su pokušali da se distanciraju od “nove“ Libije. Pognutim glavama su nastavili i hteli da žive normalnim životom. Između sobom, one koji sada vladaju Libijom nazivaju pacovima“, naveo je Milad.

Vlast koja je preuzela komandu nad Libijom nije uspela da suzbije paravojne formacije, tako da je Ansar al-Šarija uspela da osvoji Sirt.

“Nisu bili agresivni kad su stigli u grad. Podučavali su ljude svojoj ideologiji. Osvojili su srca ljudi, dobrotvornim radom, davanjem novca i hrane siromašnima“, rekao je Muhamed Lahal, komandant operacija 166. brigade Libijske zore.

Ipak, prošlog avgusta je vlada proistekla iz revolucije se podelila između rivalskih milicija, a vlast koju je priznala međunarodna zajednica pobegla je u Tobruk, dok je u Sirtu bilo gotovo sve u redu, za vreme vlasti Ansara.

“Tu organizaciju su uglavnom činili ljudi iz Sirta. Nikoga nisu ubijali. Podržavali su lokalna plemena“, navodi Milad.

Ipak, odlukom Bagdadija, pripadnici Islamske države su počeli da pristužu u Sirt, sa svih strana, a na meti su se našli strani državljani.

“Odmah su ubili jednog doktora iz Egipta i njegovu suprugu. Tek kasnije je pronađeno telo njihove 17-godišnje ćerke“, objašnjava Lahal.

Svega nekoliko dana kasnije, džihadisti su izveli paradu centralnim ulicama Sirta, a sa minareta lokalnih džamija objavljen je proglas kalifata. Islamskoj državi su se tada priključili i borci Ansara.

“Kada je ID stigla u Sirt nije bila toliko jaka. Onda su rekli ljudima koji su se borili protiv Gadafija da mogu da se pridruže ID. I dalje ima ljudi u Sirtu, koji su postali džihadisti, a koji su bili protiv Gadafija i ja ih prepoznajem“, ističe Lahal.

Prema rečima policajca Muhameda Ezadme, većina onih koji su podržavali Gadafija je takođe prišla Islamskoj državi, kako bi obezbedili svoju sigurnost. Ubrzo su džihadisti u Sirtu počeli sa striktnom primenom šerijatskog zakona.

“Ušli su u škole i naredili da dečaci i devojčice ne smeju da uče zajedno. Odlazili su u kafiće gde je bilo dozvoljeno pušenje i zatvarali ih“, navodi Milad.

Dok Islamska država širi svoj uticaj u Libiji, zapadne diplomate veruju da su pripadnici “Libijske zore“ sposobni da proteraju džihadiste.

Ipak portparol “Libijske zore“ navodi da je međunarodna zajednica luda.

“Nema ID u Libiji. Luda međunarodna zajednica kaže da je to ID, ali znajte, to su samo Gadafijevi podanici koji pokušavaju da povrate vlast“, rekao je Jamal Zubija.

Za razliku od njega, predstavnik “Libijske zore“ u mirovnoj grupi pod patronatom UN Fati Bašaga navodi da ID može da bude poražena samo ako se stvori jedinstvena vlada koja će stabilizovati Libiju.

Dok se čeka na reakciju jedne, druge ili treće strane, Islamska država je stigla na 300 kilometara od italijanske granice, od koje je deli “samo“ Sredozemno more.