Rejting Srbije: "Plivamo" po dnu

Još se nije stišala bura oko nedavne informacije da je Srbija na samom dnu liste po kvalitetu zdravstva, kada je stiglo novo istraživanje, po kom se Srbija nije proslavila ni kad je u pitanju demokratičnost društva.

Dok je zdravstvo na poslednjem, 34. mestu lestvice, po demokratičnosti Srbija je u grupi poludemokratija, gde su i Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Crna Gora i Makedonija.

Istraživači Fridom hausa ocenjivali su bodovima od jedan do sedam, s tim što je jedan najviša, a sedam najniža ocena. U većini ovih oblasti Srbija je nešto ispod "zlatne sredine" (3,25). Ipak, po nezavisnosti medija (ocena 4), korupciji (ocena 4,25) i vladavini prava (ocena 4,5), među lošije rangiranima smo.

"Situaciju treba shvatiti krajnje ozbiljno jer već duže vremena mi ne samo da ne napredujemo, već nazadujemo. Očigledan je primer indeks percepcije korupcije", kaže Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija.

Tako na listi Transparensi internešnela pretprošlu godinu Srbija je završila na 78. mestu od 178 zemalja, a prošlu na 86. po korupciji. A posledice su očigledne. Tamo gde je visok stepen korupcije, slabiji je ekonomski razvoj, ali i stepen demokratije i ljudskih prava. Zato su Srbiju Češka, Poljska i Slovenija odavno pretekle.

Prema pokazateljima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na 128. mestu od 142 zemlje kad je u pitanju železnička infrastruktura, 131. po kvalitetu puteva, 128. po nezavisnosti sudstva. Srbija je treća po odlivu mozgova i 102. od 139 zemalja po efikasnosti tržišta rada.

"Tačno je da smo po većini kriterijuma loše kotirani u Evropi, ali smo, ako to teši, u daleko boljoj situaciji od afričkih, siromašnih azijskih i latinoameričkih, kao i od pacifičkih zemalja", kaže Goran Nikolić, ekonomista.

Ipak, produžen je životni vek, porastao je broj obrazovanih, pokazuju se blagi pomaci u popunjavanju PISA testova, drastično je opala smrtnost odojčadi. Dok je pre pola veka umiralo svako deseto dete do godinu dana, danas umire njih sedam na 1.000. I pored toga, mortalitet je izuzetno visok. To je zato jer smo jedna od 10 najstarijih nacija na svetu. Osim toga, kaže Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja, Srbija zaostaje i po prevenciji.

" Stopa kardiovaskularnih bolesti nam je izuzetno visoka, kao i stopa obolevanja od tumora. U prvom slučaju smo osmi, a u drugom delimo treće mesto u svetu. Zato nam treba mnogo bolja zdravstvena zaštita", kaže Marinković.

Srpska naučna dijaspora danas broji više od 10.000 istraživača. Iz Ministarstva nauke i prosvete poručuju da oni konstantno, sa manje ili više uspeha, pokušavaju da odliv mozgova svedu na razumnu meru. Izdvajanja za nauku iz bruto domaćeg proizvoda su sa 0,27 povećana na 0,47 odsto, a predviđeno je da do 2015. dostignu jedan procenat.