Insajder uživo: Putevi Srbije



Ćosić: Ovo je „Insajder uživo“, dobro veče. Čitavu deceniju, građani Srbije ulažu stotine miliona evra u izgradnju i obnovu puteva po Srbiji. Autoputeve nemamo, a kakvi su putevi, to i sami znate najbolje. Zbog čega je to tako i da li poslednja hapšenja i suđenje tzv. „“drumskoj mafiji”“ ukazuju na to da deo odgovora na ova pitanja leži u kriminalu. Ovo je samo jedna od tema za razgovor sa večerašnjim gostima „Insajdera uživo“, a večeras su sa nama Milica Trifković, direktorka kompanije „Geoput“, ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije Milutin Mrkonjić i Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Beograd“. Sa nama je večeras trebalo da u ovoj stolici sedi i bude ministar Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu u prethodnoj Vladi. Međutim, gospodin Ilić se, kao što vidite, nije pojavio, uprkos čvrstom dogovoru, koji je postignut sredinom prošle nedelje. Taj dogovor o gostovanju potvrđen je više puta i uz pomoć gospođe Dubravke Filipovski i uprkos činjenici da već više dana na našem programu ide reklama i najava za goste, ali i na drugim medijima, Velimir Ilić se nije pojavio. Koliko smo obavešteni, gospodin Ilić će se večeras pojaviti u jednoj drugoj emisiji, na jednoj drugoj televiziji, ali evo zamoliću njegovog kolegu ministra Mrkonjića ako može da nam pomogne. Gospodine Mrkonjiću, Vi ste se poslednji sa njim čuli, je l’ imate ideju zbog čega se gospodin Ilić večeras nije pojavio?

Mrkonjić: Da. Pa verovatno zbog toga što ima drugu emisiju na televiziji prvog programa... Na prvom programu.

Ćosić: Ali nama je obećao i Vi znate za taj dogovor, sedeli smo zajedno Vi, ja i on.

Mrkonjić: Ali hajde, ja ću da ga zovnem telefonom još jedanput odavde, ako nemate ništa protiv...

Ćosić: Je l’ Vam nije problem da ga pozovete, možda ovako pred našim gledaocima?

Mrkonjić: Ja sam ga zamolio da dođe jer su teme interesantne, jer je vrlo važno da kad govorimo o problemima vezanim za ovaj... za ova pitanja o kojima Vi govorite, da on bude tu. Nažalost, izgleda da je procenio da bude tamo gde se govori o demokratiji, nego ovde gde se govori o poslovima, prema tome... evo ja zovem Velju.

Ćosić: Dok čekate vezu, šta Vam je rekao danas. Čuli ste se danas?

Mrkonjić: Rekao je da će doći barem pola sata i da ćemo barem tu izmenjati misli o tome kako je u njegovom mandatu bilo, kako je u mom mandatu i šta treba dalje da radimo i mene je stvarno iznenadio prijatno... neprijatno odnosno. Mogao je da dođe.

Ćosić: Kada ga zovete je l’ Vam se obično... javlja na telefon?

Mrkonjić: Javlja se uvek. Velja je vrlo korektan, on se uvek javlja, često menjamo misli. Jednostavno imamo jedan odnos korektan. Sa svim ministrima imam korektan odnos koji su bili pre mene, i sa gospođom Marijom Rašetom i sa Šamijem i sa Draganom Todorovićem, još iz onog našeg vremena, prema tome… i čudi me da Velja...

Ćosić: Kako se večeras ne javlja? Je l’ imate odgovor na to pitanje?

Mrkonjić: Pa ne javlja se Velja, pazite, pa predizborna kampanja je počela pa verovatno... Halo? Nema. Besplatno obaveštenje... neće Velja da se javi.

Ćosić: Ministar se isključio...

Mrkonjić: Isključio se ministar... dobro, zvaćemo kasnije, hvala najlepše.

Ćosić: U redu, ministre, hvala...

Mrkonjić: Tu je Velja Ilić... uvek se javlja. Nemojte, Velja se uvek javlja. Ne dozvoljavam da neko kritikuje Velju bez moje dozvole. Evo zvoni telefon. Javiće se Velja sigurno.

Ćosić: U redu... dok ministar čeka, jesam li ja napravio maločas neku grešku?

Drobnjak: Direktor javnog preduzeća „Putevi Srbije“.

Ćosić: Izvinjavam se... Javno preduzeće „Putevi Srbije“...

Drobnjak: Da, bivša Direkcija za puteve.

Ćosić: U redu. Hvala Vam na ovoj korekciji... Izvinjavam se našim gledaocima.

Mrkonjić: Samo Vi ste napravili grešku, ja sam stvarno ministar, ali ste napravili grešku u najavi... kriminal. Pa nemojte... Sto hiljada ljudi radi u saobraćaju i, ako je bilo nekih grešaka, Vi ste to lepo rekli.

Ćosić: Postoji suđenje „“drumskoj mafiji”“.

Mrkonjić: Pa nema “drumske mafije”, postoji suđenje jednom čoveku, ili dvojici.

Ćosić: Kako nema?

Mrkonjić: Pa nema “drumske mafije”.

Drobnjak: A kojoj “drumskoj mafiji”?

Mrkonjić: Ja ne znam kojoj “drumskoj mafiji”, nemojte da tih sto hiljada ljudi… danas sam bio na jednom divnom događaju, otvorila se najmodernija zgrada u Evropi, i u svetu za kontrolu saobraćaja na aerodromu. Divan događaj i neću sada da govorim o tome...

Ćosić: Odlično. To je Vaš resor, međutim...

Mrkonjić: Tako je. To je moj resor.

Ćosić: Naša tema za večeras je nešto drugačija, pretpostavljam da…

Mrkonjić: Ali nemojte onda mafija, pa odmah se uplašim i ja odmah mislim da pobegnem odavde, ali neću.

Ćosić: Ja sam siguran da se Vi nećete uplašiti...

Mrkonjić: Nemojte da kao Velja da pobegnem odmah i ja.

Drobnjak: Ja bih isto za Vama.

Ćosić: Ministre, hajdete da pođemo od najkompleksnijeg i najtežeg pitanja.

Mrkonjić: Hajde.

Ćosić: 160 kilometara puteva u poslednjih deset godina, autoputeva je u Srbiji...

Mrkonjić: Evo ga Velja... izvinite. Molim? Molim? Veljo? A ne Velju, Velju... Dule, tražim Velju, izvinite. Je l’ Velja tu negde pored tebe? Velja Ilić. A izvini Dule, molim te. Čujemo se kasnije Dule. Dule Bajatović...

Ćosić: Pogrešan poziv?

Mrkonjić: Ne, on me zove.

Ćosić: U redu, ja ću Vas sada zamoliti da isključite telefon da nas ne ometaju oni koji Vas eventualno budu zvali.

Mrkonjić: Da, da me ne jure. Sine, odnesi.

Ćosić: Ministre, jedno od najtežih pitanja koje se može uputiti Vama i gospodinu Drobnjaku i svima ostalima koji su učestvovali... učestvuju zapravo u ovoj industriji izgradnje puteva jeste gde su putevi? 160 kilometara autoputa u Srbiji, za poslednjih 10 godina. Gde su putevi?

Mrkonjić: Danas?

Ćosić: Snimatelj mi javlja da imate na vezi gospodina Ilića... hajdete da prekinemo još jedanputa.

Mrkonjić: Vrlo važno. Veljo? Da, ja se javljam uživo iz studija. Pa čekamo te ovde. Pa dođi na pola sata barem, Veljo, da se dogovorimo ovde... pa nek Olivera pomeri, vrlo važna emisija je, Veljo, gradimo drumove, daj da završimo... evo ti ga Jugoslav, pa se sa njim dogovori, molim te, ali dođi, ne mogu da te kritikujem da nisi ovde...

Ćosić: Ja sam zauzet, ministre, neću nažalost moći, uz najbolju moguću volju... posle emisije.

Mrkonjić: Pa dođi da stvarno, na pola sata, nije potrebno više, Veljo... ma vratićeš se, ja ću da te vratim u emisiju, ne brini ništa bre, dođi ovamo. Hajde molim te... hoćeš Jugoslava? Evo ti ga Jugoslav.

Ćosić: Moraćemo da se izvinemo gospodinu Iliću, ja ću morati da prekinem vezu, nažalost, zbog toga što sam zauzet. U emisiji sam, molim Vas, zbog poštovanja prema našim gledaocima, zaista ne mogu u ovom trenutku da se javim gospodinu Iliću, ali nam on zaista duguje objašnjenje i bavićemo se u narednim danima razlozima zbog kojih nije ispunio svoje obećanje, a otišao je na drugu televiziju. Hajdete da se vratimo suštini i osnovnom razgovoru još jedanputa, za početak... 160 kilometara autoputa u Srbiji, za poslednjih deset godina. Gde su putevi ministre?

Mrkonjić: Od ’91. godine, kada sam bio jedan od učesnika pregovora i razgovora sa Evropskom Unijom o tome šta su značajni koridori u Evropi, za narednih 20 godina i kada je Koridor 10, dakle ovaj put od Subotice, preko Novog Sada, Beograda ka Nišu, Dimitrovgradu i dole ka Vranju i ka Zagrebu, bio prioritet, od tog momenta do danas, većina poslova usmerenih ka tom pravcu je realizovan, ali devedesete godine su bile godine krize i tada nije bilo međunarodnih para. Od 2000. godine do danas, naravno da smo mogli da uradimo puno toga i zato nam je bilo važno da dođe Velja u ovu emisiju, ali nismo uradili – jednostavno. Kada sam pitao drugove, pre formiranja ove Vlade, zašto nismo ranije to uradili kada je bilo para od 2000. godine, onda je meni odgovoreno, 2006. godine, bile su dve milijarde na kraju godine od privatizacije, pa ih nismo uložili u Koridor 10, koliko on košta, zato što nije imao ko to da gura i principi na kojima je ova Vlada formirana su bili i između ostalog i ti vezani za ekonomiju, vezani za Koridor 10. Izgradićemo 330 kilometara, nedostajućih delova Koridora 10, dakle, kompletirati tamo gde ima polu autoput, autoput... tamo gde nema, nov autoput i završiti taj posao. To je posao, reda veličine od milijardu i po evra. To je posao, reda veličine od četiri do pet godina i ova Vlada je to uradila, završeno je 60 kilometara. Danas se radi na 180 kilometara, do kraja ove godine biće raspisani tenderi za sve deonice i do kraja 2012. ili početkom trinaeste, biće završen Koridor 10.

Ćosić: U redu.

Mrkonjić: To je najveća radna pobeda i danas, molim Vas. Nije korektno, ja to moram da kažem, nemojte da se ljutite Vi, nije korektno od medija, ja toliko mnogo ne govorim u medijima u zadnje vreme, ali hoću da završimo barem jedan deo severnog kraka Koridora 10, nije korektno da se to identifikuje sa drumskom mafijom. Na gradilištu sada u ovom momentu, ja sam sada došao iz Novog Sada, na gradilištu mosta kod Beške, danas radi 100 radnika... na celom autoputu se radi. Dakle mašine ne stoje, radi se i ove godine ćemo završiti još 120 kilometara. 60 smo završili, dakle kraj godine 180 kilometara autoputa biće gotovo, a iduće godine neka ove generacije koje dođu završe ceo autoput. Prema tome, na Koridoru 10 se radi u punom intenzitetu.

Ćosić: U redu, hajdete da, ako nemate ništa protiv...

Mrkonjić: Nemam ništa protiv.

Ćosić: Da pogledamo obećanja koja ste i Vi davali, ali i ministar Ilić koji je bio Vaš prethodnik na ovoj poziciji, da možda onda steknemo jednu, malo realniju sliku o tome gde smo i gde smo mogli da budemo.

Prilog:

Najbolji poslovi u Srbiji su oni poslovi koje naručuje i plaća država. To su ujedno i poslovi u kojima se vrte stotine miliona evra, a jedan od takvih poslova je posao izgradnje puteva. Ogromna sredstva, što iz budžeta, što iz kredita koje država povlači iz međunarodnih fondova ulaže se svake godine u puteve. Svaki ovakav veliki posao istovremeno je prilika za političare, da se na izgrađenim putevima slikaju tokom izbornih kampanja, skupljajući političke poene. Međutim, činjenica je da se već godinama unazad otvaraju jedni te isti putevi, da ono što se gradi vrlo brzo mora da se popravlja i to da je izgrađen veoma mali broj kilometara, a putna mreža je među lošijima u regionu.

U poslednjih 20 godina, građani Srbije gotovo svakog dana slušaju obećanja, od toga da će imati najbrže pruge, preko novih puteva do velelepnih mostova. Takođe godinama, svi kroz poreze i akcize izdvajaju za gradnju svega što se obećava. Ministri zaduženi za tu oblast poslednjih godina su sada Milutin Mrkonjić, a pre njega Velimir Ilić. Jedan je poznat po postavljanju rokova koji se u poslednje vreme probijaju, a drugi po propaloj koncesiji Horgoš- Požega, koja je trebalo da obezbedi zapošljavanje hiljada radnika.

Koncesija za autoput Horgoš – Požega (april 2007.)

Velimir Ilić:Ovo je projekat koji mnogo znači za Srbiju. Ovaj projekat znači stotine hiljada radnih mesta u Srbiji. Ovo je jednostavno projekat, koji donosi Srbiji novac, zapošljava i putare i građevinare i prevoznike i sve ostale u celom sistemu. Preko 23 privredne grane će se upustiti u izgradnju autoputa, od ugostitelja... znači sve kompletno nadzora, instituta i tako dalje.

Izgradnja deonica severnog dela Koridora 10 (jul 2010)

Milutin Mrkonjić: Radovi na Gazeli idu dobro i radovi kod Surčina idu dobro, naravno i radovi kod Beške idu dobro i radovi kod obilaznice u Novom Sadu i Koridor 10 ide po planu i po dinamici. Dakle, 1. januara iduće godine autoput od Beograda do Horgoša biće gotov, samo ostavljam mesec, dva dana za most kod Beške, jer tu ima nekih drugih problema, ali i on će biti gotov.

Izgradnja deonica severnog dela Koridora 10 (jul 2009)

Milutin Mrkonjić: Dobro, graditelji, čestitam.

- Hvala ministre.

Milutin Mrkonjić: Ali vodite računa, znači morate ubrzati tempo. Morate ovo što kasnimo da nadoknadimo. Jeste bilo je kiša, sada ih više nema, vreme je izvanredno i do kraja avgusta stignite to...

- Da, da...

Milutin Mrkonjić: I onda, naravno, rok je naravno 29. novembar. Beška ide po svojoj dinamici, ceo taj paket obilaznice oko Novog Sada, koja je isto tako deo koridora, ali koji se radi (...) već ranijih godina. To je negde oko 20 kilometara i Beška, moraju da budu gotovi 9. oktobra iduće godine.

Izgradnja seoskih puteva (april 2010)

Velimir Ilić: Ja sam radio da bi zadržao narod na selu, ljudi. Ja sam rekao, ako umanjiš dva, tri kilometra koridora niko ti bre zameriti neće u ovoj godini, a zato uradiš sela u Srbiji i ostane tamo narod da živi. Neće omladina da ostane, ako nema puta.

Izgradnja lokalnog puta (maj 2009)

Milutin Mrkonjić: Doktore Loliću, otkud Vi na gradilištu?

Dr Lolić: Gospodine ministre, ja sam ispred...kandidat za odbornika skupštine opštine Zemun, zadužen ispred koalicije SPS, PUPS i Jedinstvena Srbija, kao kontrolor izvršenja radova.

Milutin Mrkonjić: Kako rade ovi građevinari moji?

Dr Lolić: Najpre da se zahvalim...

Milutin Mrkonjić: Nemoj da se zahvaljuješ nikome...

Dr Lolić: Svima koji dolaze tu, koji nas posećuju, da napravimo ovo što se tiče radova... nemamo nikakvih primedbi, nikakvih zamjerki nemamo... čak, oduševljeni smo.

Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, novembar 2006.: Ja sam ovima na autoputu objasnio pre 15 dana... ljudi, mnogo kradete. Da kraduckate pomalo, pa da vas tolerišem.

Velimir Ilić, Nova Srbija: Ne, ja sam rekao, ja sam mislio, da vi malo kraduckate, a vi bre kradete mnogo.

Za poslednjih deset godina u Srbiji je izgrađeno ukupno oko 200 kilometara autoputa, dok je u susednoj Hrvatskoj za isti period sagrađeno preko 1100 kilometara.

***

Ćosić: Ministre, je l’ ima neki rok koji je ispoštovan? Hajde da pođemo od rokova, pošto smo videli ovde da ste dali tri roka za jedan isti put, samo u ovom prilogu koji smo večeras imali?

Mrkonjić: Ja moram da kažem jednu stvar koja je vrlo važna. Kada je ova Vlada formirana početkom, odnosno u julu 2008. godine, nije bio kilometar glavnog projekta, za ovih 330 kilometara o kojima se radi ovde.

Ćosić: Je l’ to pitanje za ministra Ilića, izvinite?

Mrkonjić: Pa ne bih hteo...

Ćosić: Pa čekajte, ako ste rekli, nije postojao nijedan glavni projekat, čime se bavilo četiri godine Ministarstvo u kojem je on bio ministar?

Mrkonjić: Molim Vas... pa ima drugih poslova. Ja sam malopre rekao, Ministarstvo za saobraćaj...

Ćosić: Pa kojih, ako ne grade autoputeve koji su to važniji?

Mrkonjić: Ministarstvo saobraćaja ima 5 resora, putni, železnički, vazdušni...

Ćosić: Čekajte, nemojte molim Vas, pa svi znamo...

Mrkonjić: Pa jeste, nemojte sada, nije koridor.

Ćosić: Nemojte, molim Vas, najvažniji koridor je najvažniji infrastrukturni rad.

Mrkonjić: Koridor 10 je jedan od projekata koji je tu... prema tome je za mene bio najvažniji, za bivšu Vladu nije bio najvažniji.

Ćosić: Mogu li da Vas pitam?

Mrkonjić: Izvolite...

Ćosić: Je li to za Vas lično, za Vašu Vladu najvažniji infrastrukturni projekat?

Mrkonjić: Jedan od najvažnijih... nije najvažniji. Jedan od najvažnijih.

Ćosić: Koridor 10?

Mrkonjić: Naravno. Koridor 10, železnički je još važniji, ali...

Ćosić: Je l’ mogu da Vas pitam, ako četiri godine Ministarstvo ministra Ilića, nije napravilo ozbiljne projekte, šta je radilo?

Mrkonjić: Pa daj da govorim ja o mom ministarstvu, molim Vas...

Ćosić: Jeste to nasledili, samo mi to recite?

Mrkonjić: Strategija razvoja železničkog saobraćaja, koja je napravljena 2008. godine, do 2015. godine sa masters planom, koji je usvojen sa Evropskom komisijom, u oblasti saobraćaja, gde se zna šta se radi, u prioritet je stavio baš Koridor 10, kao najvažniji panevropski pravac koji prolazi kroz našu zemlju. Dakle 330 kilometara autoputa je trebalo uraditi za pet godina. Od tih 330 kilometar nije bio kilometar isprojektovan. To smo završili, završili smo eksproprijaciju, završili 60 kilometara polu autoputa... kompletirali. Sada radimo na 170 kilometara, od kojih ćemo 120 završiti ove godine i do polovine ’13. godine, verovatno završiti sve.... i obezbedili novac. Jedan od kandidata, ne želim da govorim o kolegama iz Vlade nikada i da se razumemo to je posao koji radi cela Vlada, a ne samo Ministarstvo infrastrukture... pet, šest ministarstava radi u tom poslu i to dobro radi. Jedan od tih ljudi, koji je bio u Vladi, meni je sada žao što više nije je pre neki dan dao izjavu, kako ministri iz saobraćaja treba da odlučuju o strategiji razvoja, nije tačno... o strategiji razvoja... ma ne, važna stvar je...

Ćosić: Ali govorite deset minuta... ne, doći ćemo do toga.

Mrkonjić: Odlučuje pre svega Vlada... pa ne, važna stvar je to, da se objasni u startu. Vlada Republike Srbije je ovaj projekat uzela, koji jedan od najvažnijih strateških pravaca i taj posao će biti završen. E sada, zašto se kasni? Dva su cilja bila. Prvo, da poštujemo sve tenderske uslove. Drugo, kada smo obezbedili projekat, obezbedili eksproprijaciju, obezbedili novac, milijardu i dvesta miliona, u kojima je i taj kolega učestvovao, koji je pre neki dan govorio o tome kako ne ide dobro... e onda je trebalo uraditi…

Ćosić: Dobro, sada govorite u šiframa, izvinite molim Vas.

Mrkonjić: Nema šifre, tamo nisu šifre. Znači, trebalo je graditi. Građenje puta nije jednostavno.

Ćosić: Dobro, mogu li samo ovo da Vas pitam? Ali sve ste to znali, kada ste davali i projektovali...

Mrkonjić: Ne, bez obzira...

Ćosić: Je l’ Vas ne shvataju ozbiljno ovi putari?

Mrkonjić: Nije tačno.

Ćosić: Ne?

Mrkonjić: Prvo, divlja privatizacija u zemlji, koja je rađena posle 2000. godine je uzela svoj danak... ma ne važna stvar je.

Ćosić: To je tema za večeras. Ne, ne, dolazimo do toga ministre?

Mrkonjić: Naš zadatak je kao Vlade, da zaposlimo naše ljude i moj zadatak. Nikad neću prihvatiti da ne zaposlim pre svega naše radnike, to je bio cilj. Da ih osposobimo kadrovski, mehanizacijom, stručno, projektima, da mogu da rade.

Ćosić: Moram da Vas prekinem ministre, deset minuta govorite, ja imam pitanje za gospodina Drobnjaka. Moramo i druge sagovornike da uključimo... vratićemo se, ovo su vrlo važne teme.

Mrkonjić: Dobro, možete, ali nemojte o koridoru da pitate Drobnjaka, pitajte mene.

Ćosić: Ne, ne... pitanje za gospodina Drobnjaka je potpuno drugog karaktera. Gospodine Drobnjak, Vi bi trebalo da imate sliku koliko se godišnje para ulaže u izgradnju puteva po Srbiji. Je l’ imate te informacije?

Drobnjak: Pa naravno da imam što se tiče javnog preduzeća „Putevi Srbije“, imam.

Ćosić: Koliko para prođe kroz javna preduzeća godišnje, kada je u pitanju izgradnja Srbije?

Drobnjak: Znači, negde oko 300... mislim pazite znači... javno preduzeće „Putevi Srbije“ se ne bavi samo održavanjem, izgradnjom... bavimo se drugim i delatnostima. Je l’ znate kojim delatnostima? Da nabrojim?

Ćosić: Koliko para? Niste nam to rekli.

Drobnjak: Ali otprilike za održavanje puteva i za to periodično održavanje, izdvaja se negde otprilike 17, 18 milijardi.

Ćosić: Za izgradnju i za održavanje?

Drobnjak: Da. To je ustvari rehabilitiacija puteva.

Ćosić: 17, 18 milijardi?

Drobnjak: 18 milijardi, jeste.

Ćosić: Milijardi dinara?

Drobnjak: Dinara jeste.

Ćosić: Na kom nivou?

Drobnjak: 180 miliona godišnje.

Ćosić: 180 miliona godišnje?

Drobnjak: Jeste.

Ćosić: Gde su putevi, gospodine Drobnjak?

Drobnjak: Pa da Vam kažem, polako, da Vam kažem. Znači što se tiče od tih 18 milijardi. Znači tu je 10 milijardi... to jest 100 miliona evra je za održavanje. Samo održavanje, letnje i zimsko...

Ćosić: Jeste li Vi zadovoljni sa tim kako izgledaju putevi?

Drobnjak: A ove druge do 8 milijardi? Ja sam zadovoljan, za onoliko koliko javno preduzeće „Putevi Srbije“ ima finansijska sredstva, putevi su dobri.

Ćosić: Dobro, gospođo Trifković, da li imate Vi možda neki svoj odgovor na putanje zašto nemamo puteve? Da li ih imamo u meri u kojoj se ulaže u puteve u Srbiji?

Trifković: Ne. Ne bih se složila sa ministrom da su svi projekti već gotovi i da je eksproprijacija završena... nije. Znači prošle godine. U toku ove i prošle godine, „Putevi Srbije“ su ugovorili ukupno 27 ugovora. Znači za projektovanje na koridoru 10 i na južnom Jadranu, problem je u tome...

Ćosić: Za celu prošlu godinu, izvinite?

Trifković: Za celu prošlu godinu...

Ćosić: 27 ugovora su potpisali?

Trifković: Da, 27 ugovora koji su ništavni... znači koje je Komisija za zaštitu prava ponuđača proglasila ništavnim ugovorima, znači na osnovu mojih žalbi. Od tih 27 tendera, to malopre što je ministar rekao, da su morali da poštuju svu tendersku proceduru i da to iz tog razloga je toliko dugo trajalo, nisu poštovali tendersku proceduru. Od tih 27 ugovora, sve poslove su dali Institutu za puteve i CIP-u... tačnije rečeno, Institutu za puteve, možda 80 posto , 20 posto je dobio CIP... to su dve jedine...

Mrkonjić: Vi sada govorite o projektovanju?

Trifković: O projektovanju pričam.

Mrkonjić: Ja govorim o građenjima, o projektovanju ne govorim.

Trifković: U projektovanju nije poštovana tenderska procedura, definitivno.

Mrkonjić: To kažete, u projektovanju nije?

Trifković: Nijedna druga projektantska nije dobila da radi ništa na koridoru 10 i na južnom Jadranu i to je problem. Znači Institut za puteve ne može da uradi za godinu dana 27 projekata. To je jedan od problema.

Ćosić: Dakle, problem je što jedna ili dve firme rade kompletno projektovanje... to hoćete da nam kažete?

Trifković: Sve – kompletno projektovanje radi Institut za puteve u 80 posto, 20 posto dobija CIP.

Ćosić: U redu. Vratićemo se naravno ovoj temi, ali sada opet želim da Vam ponovim pitanje, je l’ imate svoj odgovor na svoje pitanje precizniji, zašto nemamo puteve?

Trifković: Zato što nemamo projekte.

Ćosić: Zato što nemamo projekte?

Trifković: Zato što nemamo projekte i nemamo eksproprijaciju završenu, samim tim nemamo projekte.

Ćosić: Hvala Vam puno, moraću da zaustavim ovaj razgovor na koji minut, a onda ćemo vrlo brzo biti nazad u studiju.

Ćosić: Opet smo u studiju. Gosti „Insajdera uživo“ večeras su Zoran Drobnjak direktor javnog preduzeća „Putevi Srbije“, Milica Trifković, direktorka „Geoputa“, i ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije, Milutin Mrkonjić. Žao mi je što niste imali priliku da čujete barem deo razgovora koji se odvijao u studiju, ali se nadam da će nešto od tog tona i poruka biti ponovljeno u nastavku razgovora. Ministre, čuli ste gospođu Trifković i njeno uverenje u pogledu problema zbog kojih danas nemamo puteve?

Mrkonjić: Njeno uverenje se vezuje za fazu pripreme. U fazi pripreme su projektovanje i eksproprijacija i to svetske banke ne plaćaju. Ukupna vrednost na koridoru 10 samo, na tih 330 kilometara polu autoputa i autoputa, tih radova, projektantskih i eksproprijacijskih, tako da kažem, je negde oko 100, 150 miliona evra. To smo morali sami da platimo. Onda banke daju milijardu i dvesta miliona i da gradimo. Dakle mi smo zatekli nijedan kilometar autoputa, završili smo projektovanje po mom saznanju, za sve deonice. Eksproprijaciju smo završili za potrebne deonice i obezbedili novac i gradi se danas na 170 kilometara autoputa, 60 je završeno. To je suština. U Ministarstvu za infrastrukturu, postoje dva preduzeća, javno preduzeće „Putevi Srbije“ , koje brine o održavanju magistralnih i regionalnih puteva. To je tih 300 miliona evra godišnje, koje idu na to i održavanje autoputeva i „Koridori Srbije“, preduzeće koje gradi samo autoput na Koridoru 10 i na Koridoru 11. To su dva preduzeća koja rade. Tako smo se organizovali, s tim što i u Hrvatskoj možete da pogledate, prema tome, „Koridori Srbije“ vode realizaciju tih projekata. Zašto? Ova Vlada je zatekla dug od 300 miliona evra u „Putevima Srbije“, međunarodne banke nisu imale poverenja u „Puteve Srbije“ takve, pa smo onda napravili „Koridore Srbije“, da kroz njih prođu krediti koji su dobijeni.

Ćosić: Je l’ to znači da Vi lično niste kao ministar, imali poverenja u gospodina Drobnjaka i u „Puteve Srbije“?

Mrkonjić: Pa ne, bila je takva situacija, mi smo hteli prvo da saniramo te dugove, pa je onda preduzeće za održavanje nastavi da radi taj posao...

Ćosić: Je l’ tačno da niste komunicirali godinu dana, ministre?

Mrkonjić: Ko?

Ćosić: Vi i gospodin Drobnjak, direktor?

Mrkonjić: Nije tačno. Moj sukob sa gospodinom Drobnjakom je bio samo vezan za korišćenje kredita koje smo već imali unapred, recimo za obilaznicu oko Beograda, za most Gazelu i za te projekte. Samo je to bio sukob. Onog momenta kada su ti projekti krenuli...

Ćosić: Šta je bio problem, izvinite?

Mrkonjić: Problem je bio recimo neispunjavanju nekih ugovornih obaveza prema bankama. Evropska banka za obnovu i razvoj nije dala da se rade ti projekti zbog toga što nisu rešeni problemi Roma, to znate, to su poznati problemi.

Drobnjak: A da ja samo pomognem? Znate kako, sećate li se u martu mesecu da je pala Vlada 2007. godine, pa je tek skupština 2008. godine, napravljena Vlada u julu mesecu, pa je onda tek Skupština zasedala u septembru, a trebalo je da se ratifikuje taj kredit. Kad je trebalo da se uradi kredit? Samo da završim, izvinite gospodine Ćosiću. Znači cela godina je prošla, 2008. godina, naravno 2009. godine mi smo već obavili javnu nabavku i tako dalje. Od 2009. godine, onda je došao problem sa Romima i onda smo imali problem.

Mrkonjić: Koji smo morali da rešimo i mi smo ga rešili.

Drobnjak: Jeste, i tu je stajala i Gazela i stajala prolaz kroz Beograd...

Mrkonjić: Sad da izvini, Zorane, i sada, svi krediti, što je za mene važno, koje imamo, za puteve su aktivirani i na većini tih poslova rade naša preduzeća, to je suština. Tamo gde nismo imali strane pare, to je severni krak Koridora 10, red veličina sto miliona i Ub – Lajkovac, deonica koja se radi na jugu, prema Čačku, tu se domaće pare iz budžeta. Tu su takođe bili tenderi, dobila su naša preduzeća i ti poslovi se rade. Dakle za mene je danas najvažnije, da svi naši radnici, koji rade u putnoj privredi, rade na tim projektima.

Ćosić: Gospodine Mrkonjiću, ja nisam siguran da ovo naši gledaoci razumeju. Da razumeju argumente koje Vi iznosite?

Mrkonjić: Nema problema. Kažite šta nije jasno pa da objasnimo.

Ćosić: Šta nam nije jasno? Dakle, imamo susednu Hrvatsku koja je izgradila 1100 kilometara autoputeva…

Mrkonjić: Za 14 godina... Jugo, za 14 godina.

Ćosić: Za 10 godina.

Mrkonjić: Pa za 10 godina, sa 40 milijardi sada se hapse oko 300 miliona provizija...

Ćosić: Ministre, i da je za 14 godina, to su gotovo neuporedive... dakle pet puta...

Mrkonjić: Mi ćemo 330 završiti za pet godina, šta je problem?

Drobnjak: Evo ja ću malo da se uključim...

Ćosić: 330 za pet godina?

Mrkonjić: Da.

Ćosić: I ne vidite nikakav problem?

Mrkonjić: Ne.

Drobnjak: Gospodine Ćosiću, mogu li ja da odgovorim na ovo pitanje?

Ćosić: Izvolite.

Drobnjak: Vidite, Hrvatska ima 1400 kilometara autoputa, neka su uradili 1000 kilometara? Je l’ tako?

Ćosić: Uradili su 1100 u poslednjih 10 godina...

Drobnjak: A zadužili su se 40 milijardi evra.

Mrkonjić: Tako je.

Drobnjak: A Srbija se zadužila sa 500 miliona samo evra.

Ćosić: Vi ste radili sa svojim parama?

Drobnjak: Radili smo sa svojim parama i...

Ćosić: I nema puteva?

Drobnjak: Imaćemo puteve.

Ćosić: Čekajte, gospodine Drobnjak... Hrvati su platili puno i dobili autoput, a mi smo platili manje i nemamo ništa?

Drobnjak: Gospodine Ćosiću, ja kao optimista ja samo gledam u budućnost, ne gledam u prošlost. Šta je bilo, bilo je. Hajde sada da vidimo gde smo i šta smo. Da Vam kažem, projekti su svi urađeni.

Trifković: Ma nisu.

Drobnjak: Ja Vam kažem i mogu da Vam dokažem da su projekti svi urađeni. Znači projekti su svi urađeni ka Dimitrovgradu, ka Makedoniji, znači E80, E75, urađeni svi.

Mrkonjić: Na koridoru 10.

Drobnjak: Na Koridoru 10. Da Vam kažem još nešto, 150 kilometara...

Ćosić: Gospođa Trifković Vas je tužila.

Drobnjak: Jeste.

Ćosić: Podigla je krivičnu prijavu protiv Vas lično. Hajdete da upitamo onda i nju, zbog toga je i večeras ovde... Jesu li svi ovi projekti gotovi ili nisu, gospođo Trifković, pomozite nam?

Trifković: Naravno da nisu.

Ćosić: Šta nije gotovo? Evo, gospodin Drobnjak je pomenuo konkretne projekte.

Trifković: Šta nije gotovo?

Drobnjak: Nije gotovo, nije gotovo...

Ćosić: Čekajte, čekajte, molim Vas.

Trifković: A ste sada rekli da je gotovo, sad nije gotovo...

Drobnjak: Zato što je gospođa Trifković to radila to nije gotovo.

Trifković: Šta nije gotovo što je radila gospođa Trifković?

Drobnjak: Nije gotovo zato što dve deonice nisu gotove.

Trifković: Koje?

Drobnjak: Čiflih – Crvena reka i Grabovica – Grdelica. Zašto nisu gotovi? Zato što gospođa Trifković kao „Geoput“, vlasnica „Geoputa“ i direktorica „Geoputa“, nije skupila saglasnosti koje je trebala da skupi saglasnosti. Znači od koga? Od železnice, vodoprivrede ...

Ćosić: Maločas ste rekli da su svi projekti gotovi?

Drobnjak: Pa jesu svi projekti gotovi, samo ta dva nisu.

Ćosić: Aha, znači jesu, sem ona dva.

Drobnjak: Pa nije, „Koridori Srbije“ skupljaju te saglasnosti i biće gotovo.

Ćosić: U redu, molim Vas, gospodine Drobnjak, da damo reč, gospođi Trifković. Izvolite...

Trifković: Ovako... ta dva projekta koja sam ja dobila...

Ćosić: Budite parlamentarni, molim Vas, imamo konsenzus kako da razgovaramo.

Trifković: Mogu li ja sada da pričam? Džentlmen si poznat u svetu putarstva...

Znači 2009. godine, kada sam posle svih mojih tužbi i Komisije za zaštitu prava ponuđača uspela da dobijem ta dva posla, na Koridoru 10, te dve deonice... ministar mi je svedok da sam dva meseca pre roka oba projekta predala. Znači umesto 1. aprila 1. februara ste dobili, znači na Vaš nalog smo predali oba projekta. To što mi godinu dana smo čekali da predamo Crvenu reku – Čiflik zavisi isključivo i jedino je Vaša krivica. Nikada niste dostavili idejni projekat, overenog stanja Republičke revizione komisije, koji ste platili Institutu za puteve i čija je obaveza bila da uradi taj idejni projekat, nego je moj „Geoput“ i ja uradili idejni projekat džabe i glavni projekat da bi to prošlo revizionu komisiju. Znači Vi mi nikada niste dostavili ulazne parametre da bi ja mogla da predam finalnu verziju projekta. Što se tiče uslova i mišljenja na projekat, to je bila moja projektantska obaveza i to sam sve odradila. Što se tiče saglasnosti, po Zakonu o planiranju i izgradnji, to je obaveza investitora, a pošto ste Vi investitor, to je obaveza da Vi pribavite sve saglasnosti na projekte od strane svih institucija nadležnih. To što Vi niste napisali u ugovoru i prebacili tu obavezu meni, to zaista nije moj problem, to je problem Vaš i kakve ugovore pravite, ali to je decidno znači, ja sam iz tog razloga odbila da prikupljam saglasnosti, jer je to Vaša obaveza.

Ćosić: Gospođo Trifković, je l’ to drugim rečima znači to da postoje, po Vašoj proceni, privilegovani?

Trifković: Naravno da postoje privilegovani. Znači jedino...

Ćosić: Ko su privilegovani?

Trifković: Jedina firma koja može da dobije posao u projektovanju je Institut za puteve i ponešto CIP. Znači jedina... obe državne firme...

Ćosić: Gospodine Drbonjak, čuli ste, nema potrebe da Vam prenosim ono što je gospođa Trifković rekla. Zbog čega niste dostavili idejni projekat, zapravo ispunio vašu obavezu?

Drobnjak: Dostavljen je idejni projekat...

Trifković: Koji je prošao revizionu komisiju... moj projekat je išao na revizionu komisiju?

Drobnjak: Samo malo, ako sad ja mogu da pričam?

Ćosić: Da, možete, možete.

Trifković: Slušam pažljivo.

Drobnjak: Da Vam kažem nešto, ja gospođu Trifković razumem. Možda bi se i ja tako ponašao da sam na njenom mestu.

Ćosić: Ne, ona iznosi argumente, nema potrebe da je razumete ili ne razumete. To je nebitno da li je razumete.

Drobnjak: A koje argumente? Da li su ti argumenti tačni?

Ćosić: Pa ja Vas pitam za to o čemu je govorila?

Drobnjak: Ja vam kažem da ovo nije ništa tačno što govori gospođa Trifković.

Ćosić: Ništa nije tačno?

Drobnjak: Tačno je da u Srbiji postoje tri firme projektantske koje mogu da se bave projektovanjem autoputeva...

Trifković: Šta znači mogu, izvinite?

Drobnjak: Koji imaju... Šta znači? Je l’ mi Vi postavljate pitanja ili gospođa Trifković?

Ćosić: Dobro evo, ponoviću onda ja, objasnite šta znači samo tri firme?

Drobnjak: Znači tako, ja hoću da kažem, ja nisam kriv gospođi Trifković što ona ne može da ispuni uslove tendera koji mi postavljamo uslove tendere za autoputeve. Hoćete da Vam ja pokažem jedan papir koji meni gospođa Trifković daje. E ovako, evo... kad se ona javi na tender, ovako piše evo... je l’ mogu ja da pokažem ovo u kameru? Piše „Republika Srbija, direkcija za saobraćaj Podgorica“.

Ćosić: Šta time hoćete da kažete?

Drobnjak: Hoću da kažem da mi stavlja falsifikate. Je l’ ovo falsifikat, gospođo Trifković?

Trifković: Zašto niste podneli krivičnu prijavu, ako mislite da je to falsifikat? Hoćete da sačekate da završim, pa tada…

Drobnjak: Podneo sam, nisam hteo, kao damu nisam hteo, ali morao sam da poštujem zakon.

Ćosić: Da, da, naravno, naravno.

Drobnjak: Ja poštujem zakon, ja moram kao direktor javnog preduzeća da poštujem zakon.

Trifković: Jao, ko poštuje zakon, ne verujem...

Drobnjak: Broj jedan je za mene zakon... hoćete Vi da ovo pročitate? Pročitajte ako hoćete. Mogu da ga ostavim.

Ćosić: Ne, ne, ja ne razumem taj… Ja taj dokument ne razumem, ostavite ga, naravno, bavićemo se njime.

Drobnjak: Vlada Republike Srbije, direkcija za saobraćaj, Podgorica...

Ćosić: Je l’ ste falsifikovali ovaj dokument, gospođo Trifković?

Trifković: Ne. Taman posla.

Ćosić: Pa dajte nam objašnjenje.

Trifković: Tražili su mi... to je dokaz o referencama „Geoputa“, koji je neophodan, sastavni deo tenderske dokumentacije...

Ćosić: Budite parlamentarni, gospodine Drobnjak.

Trifković: Znači, ja sam dostavila dokaz potvrde poručioca o izvršenim poslovima... to je jedan od dokaza da sam radila jedan posao u Crnoj Gori, gde mi je Vlada Republike Crne Gore izdala dokument o izvršenom poslu. Meni je komisija znači, za koja je gledala iz te tenderske procedure, tražila da dostavim original te fotokopije i dala mi je sat vremena rok, u 11 sati su mi poslali faksom dokument da u roku od sat vremena dostavim original ovog papira i ja sam ga i dostavila. Znači dobili ste original papira. Direktor Direkcije za saobraćaj Crne Gore, su greškom napravili gore direkcije za saobraćaj Crne Gore, Vlada Republike Srbije, umesto Vlada Republike Crne Gore, ali dostavili su mi original papir, koji je merodavan.

Ćosić: U redu, nećemo ovu emisiju pretvoriti…

Drobnjak: Gospodine Ćosiću, je l’ mogu ja nešto da kažem?

Ćosić: Pa čekajte molim Vas, gospodine Drobnjak. Budite parlamentarni, imamo konsenzus kako da razgovaramo. Dakle, nećemo ovu emisiju pretvoriti u konflikt između gospođe Trifković, ona nije zbog toga večeras ovde i javno preduzeće „Putevi Srbija“. Ja vas moram da vratim na osnovnu temu. Tema je, gde su putevi i zašto nam putevi izgledaju ovako kao što izgledaju. Maločas ste rekli da ste veoma zadovoljni sa kvalitetom održavanja puteva. Ja ću da Vas podsetim... ustvari možete li Vi da nam kažete, kada je poslednji put rekonstruisan i rehabilitovan put od Beogradskog aerodroma prema Zagrebu. Taj potez prema Rumi.

Drobnjak: Od Beogradskog aerodroma tamo prema Rumi, to je rađeno 2003. godine.

Ćosić: 2003. godine?

Drobnjak: Jeste, osam godina ima kako je rađeno.

Ćosić: Osam godina i je li to dovoljno vreme da se taj put raspadne? Pošto se na njemu vide tragovi raspadanja, vidi se kako je rehabilitovan sa smolom, vidi se.

Drobnjak: Pa to nije bila više rehabilitacija, to je neka...

Ćosić: Ne, molim Vas, jeste. Nemojte molim Vas, nemojte, sećam se, pre nekoliko godina da su skidane asfaltne trake i da su stavljane nove. Taj se put raspao za nekoliko godina.

Drobnjak: Ovako, mi imamo uvek dilemu kada uzimamo kredit od banaka, od ovih evropskih banaka…

Ćosić: Čekajte, molim Vas, gospodine Drobnjak, hoćete li mi odgovoriti na pitanje i reći ćete šta god želite u ovoj emisiji...

Drobnjak: Pa ja pokušavam da Vam odgovorim, a Vi mi ne date...

Ćosić: Ja Vas pitam, da li je normalno da se put raspadne posle nekoliko godina? Je li to kvalitet? To je samo jedan od primera...

Drobnjak: Osam godina, taj put se nije raspao... taj put verovatno treba ponovo da se presvuče. Da se uradi završni sloj asfalt, beton ponovo. Da Vam kažem, ja sam pokušao da Vam to odgovorim. Mi kada uzimamo kredite od Svetske banke, od evropskih banaka, EBRD, EB-a, mi gledamo da za taj novac, koji nam oni daju, da uradimo što više. Da uradimo recimo neko presvlačenje i da uradimo što više i da uradimo neku ozbiljnu rehabilitaciju.

Ćosić: I onda Vam se put raspada za tri godine?

Drobnjak: Pa kako za tri godine, kada osam godina...

Ćosić: Pa čekajte molim Vas imate primera, koliko god hoćete?

Drobnjak: Pa gde? Hajde recite mi drugi primer?

Ćosić: Evo ja sam Vam dao jedan primer. Da li je Ibarska magistrala presvlačena dva puta u roku od tri godine?

Drobnjak: Pa nije, kako u tri godine?

Ćosić: Pa, nemojte molim Vas.

Drobnjak: Ibarska magistrala je rađena pre sedam godina...

Ćosić: Ja Vam kažem da je Ibarska magistrala...

Drobnjak: 2003. godine je rađena Ibarska magistrala.

Ćosić: Dva puta je presvlačena u dve ili tri godine...

Drobnjak: A da Vas ja nešto pitam, šta je problem od Beograda do Ljiga? Šta je problem tu? A šta je problem sa Ibarskom magistralom?

Ćosić: Dakle, Vi ste veoma zadovoljni sa načinom održavanja puteva?

Drobnjak: Ja 25 godina radim kao profesionalac i ja sam građevinski inženjer i to sam završio Građevinski fakultet, odsek Putevi, i 25 godina radim na tom poslu. Ja ne vidim šta je razlog sa Ibarskom…

Ćosić: Dobro, gospodine ministre, je l’ ste zadovoljni sa kvalitetom poslova koje obavlja javno preduzeće „Putevi Srbije“? Jeste li Vi lično zadovoljni?

Mrkonjić: To mora da se odgovori malo uopštenije...

Ćosić: Jeste ili niste?

Mrkonjić: Nemojte, ima problema. U putnu privredu se nije ulagalo godinama, onoliko koliko je potrebno. Ja ću biti vrlo praktičan. U putnu privredu, u Evropi, pošto volimo da pričamo o Evropi se ulaže danas 50 posto malolitražne cene, odnosno cene od benzina. Kod nas se ulaže 5 posto. Dakle, mesto 300 miliona, treba milijarda. Ne govorimo o kvalitetu. Naravno da ima problema u kvalitetu. To je već godinama tako da se vraćamo čak u 90-te, godine. Mi to znamo. Prema tome nije ulagano u održavanje. Danas nama za održavanje treba negde između 600 i 700 miliona. Mi nemamo toliko imamo 300 miliona i toliko ulažemo i zbog toga su putevi u stanju, u kakvom se danas nalaze. Sigurno da je ova Vlada znajući to, da je infrastruktura naša najgora i ne samo putna i saobraćajna, nego uopšte infrastruktura u celini. Da se razumemo, taj pojam infrastruktura je vrlo širok, ali ja govorim o saobraćajnoj infrastrukturi. To je negde na 140. mestu u Evropi. Mi smo ga danas, samo tim što smo ušli u realizaciju, severnog kraka Koridora 10 spustili ispod 100. Dakle, tu smo, već radimo neke pomake, jer barem možemo da uđemo u zemlju sa tim Koridorom. E zato putevi se ne održavaju dobro. Ne kažem, da se radi kvalitetno, ali naša preduzeća, koja su održavala puteve i koja danas grade puteve, taj posao znaju da rade.

Ćosić: U redu.

Mrkonjić: Dakle, više ulaganja je potrebno i danas. On to nije rekao, Zoran... dakle nisam zadovoljan, odmah da se razumemo i svaka rupa na putu mene boli, ali moramo kao društvo shvatiti, da moramo ulagati više u održavanje puteva i naravno kvalitetnije. Tu ste potpuno u pravu.

Ćosić: Da li svaka rupa...

Drobnjak: Svaka rupa se zatvori.

Mrkonjić: Dobro, čekaj sada da ...

Ćosić: Da li ministre... dakle priznajete da imamo rupe?

Mrkonjić: Pa sigurno... najveća stavka... u krajnjoj liniji ja sam zato i postao ministar, što je najgore stanje u infrastrukturi, dakle to moramo da shvatimo, ali ne možemo izgraditi 300 kilometara autoputa za 2 dana.

Ćosić: I krajem devedesetih ste sve to znali, bili ste i tada u Vladi?

Mrkonjić: Nisam ja to govorio, izvinite molim Vas... ja sam ministar u Vladi od 8. jula. Nisam bio ministar do sad nikada.

Ćosić: Dobro, da li svaka rupa...

Mrkonjić: Izvinite molim Vas, pa pitajte ove ljude što su od 2000. godine do danas radili. Osam godina, pa? 80 milijardi ušlo u zemlju, pa što nisu ulagali u puteve, ali ova Vlada je uložila dve milijarde.

Ćosić: Dobro, dobro.

Mrkonjić: Pa izvinite! U vreme najtežih sankcija i danas krize, svet je dao pare za Koridor 10. Dakle projekat je sjajan, to je rezultat mog rada i ove Vlade koja je radila. Prema tome, nemojte sada. A održavanje, naravno i sada se radi reforma preduzeća za puteve. Pre svega u delu...

Ćosić: Da li je predsednik Tadić izrazio svoje nezadovoljstvo na Nacionalnom savetu za infrastrukturu?

Mrkonjić: Jeste, jeste.

Ćosić: Pretpostavljam da predsednik države, nije od Vas očekivao i od „Puteva Srbije“, da se uradi nemoguće, ali je možda očekivao da se uradi maksimum koji je moguć.

Mrkonjić: Apsolutno.

Ćosić: Je l’ je bio nezadovoljan? Je li to istina?

Mrkonjić: Šta?

Ćosić: Pa pitam Vas samo, znači da li je to tačno?

Mrkonjić: Ja sam podržao predsednika i šta? Molim Vas, ne, ne, moram da odgovorim na to pitanje.

Ćosić: Da, kažite?

Mrkonjić: Dakle 2008. godine, kada smo počeli realizaciju projekta, bez ijednog kilometra projekta, evo malopre gospođica Milica je lepo rekla i projektovanje traži godinu, dve dana, mi smo svesno ušli u to, da krenemo bez određene pripreme, ali da uradimo što više, da nas ne bi zaobišao put koji ide kroz Rumuniju i Bugarsku. Dakle, bili smo svesni toga. Bili smo svesni toga da mora da rade naša preduzeća, nesposobna, kojima se dugovalo 300 miliona iz prethodnog perioda i koji nisu imali tehnološke uslove, da taj posao rade. Preduzeća koja održavaju puteve, to će gledaoci da shvate, nisu ista koja ih grade, a preduzeća koja grade su nestala u divljoj privatizaciji. Ostala su samo preduzeća koja održavaju puteve. Dakle i to smo uradili, stvorili uslove da naša preduzeća rade, dali im na severnom kraku koridora da rade ceo posao, našim građanima dali da rade posao, za mene je to već uspeh. I šta je sad?

Ćosić: Hajde samo da razmotrimo neke...

Mrkonjić: Dakle moramo biti svesni kilometar puta se ne gradi dva minuta.

Ćosić: Ja Vas razumem, ali dozvolite mi molim Vas...

Rokove koje sam ja davao, nosim odgovornost, davaću ih i dalje. Da nisam te rokove davao, vi bi i još 20 godina razgovarali o putevima. Ovako, više nijedna Vlada neće moći da preseče realizaciju... naravno, završićemo i sada. Evo ovo što sada, molim Vas, kada se raspiše tender, tog momenta vi možete reći, kad se raspiše tender, izabere izvođač, čak ni kada se raspiše tender, pošto Svetska banka diktira te uslove mesec, dva dana. To valjda mediji znaju, ali dobro meni nije žao. Sada svi pričaju o putevima, a meni je to najveći uspeh, pa i neka mene kritikuju, onog momenta… ne, moram da Vam kažem.

Ćosić: Gospodine Mrkonjiću, hajdete dozvolite, ali govorićete, ne brinite se.

Mrkonjić: Od momenta kada se završi tender, kada se izabere izvođač, možemo računati rokove. E sada nijedan rok nije duži od dve godine. Dakle do polovine 2013. godine, biće sve, nadam se završeno, u narednoj Vladi.

Ćosić: Dobro, pomenuli ste maločas 300 miliona duga koji ste nasledili...

Mrkonjić: Jeste, jeste.

Ćosić: Ako ja dobro računam, potrošeno je još 300 miliona, što je bilo u budžetu u vreme dok je ministar Ilić bio...

Mrkonjić: Ne znam ja šta je bilo, za vreme doktora, odnosno gospodina Ilića, nije došao, pa sad nije fer.

Ćosić: Čekajte molim Vas, mislim da znate odlično.

Mrkonjić: Pa nije fer da govorimo o čoveku koga nema ovde.

Ćosić: Ali to su činjenice, je l’ potrošeno 600 miliona?

Mrkonjić: 700 miliona je te godine potrošeno.

Drobnjak: Ja ne znam za 600 miliona, znam za 300 miliona, koje sam ja, kad sam došao…

Mrkonjić: Ne, ne koliki je bio budžet te godine, bio je strahovit...

Drobnjak: Ja znam kada sam ja postao direktor javnog preduzeća „Puteva Srbije, 2008. godine, našao sam dug od 29,8 milijardi.

Mrkonjić: Da, trista miliona otprilike.

Ćosić: 300 miliona je prekoračen budžet?

Mrkonjić: Jeste.

Ćosić: I postojao je budžet koji je potrošen?

Mrkonjić: Da.

Ćosić: Pa šta je rađeno u te četiri godine?

Mrkonjić: Ulagano je u lokalne saobraćajnice.

Ćosić: U putiće? Jesu to putići? Pa ministar Ilić kaže „putići“?

Mrkonjić: Pa dobro, putići, da?

Ćosić: Da bi mladi ostajali na selu?

Mrkonjić: Pa recimo, da.

Ćosić: Ali nemamo autoput.

Mrkonjić: To je bila politika te Vlade, šta je sada tu problem?

Ćosić: Pa je l’ Vama ta politika u redu? To Vas pitam, gospodine ministre.

Mrkonjić: Ne, pa zato smo i rekli, idemo sada u ovu politiku ovde, idemo da pravimo kičmu, da iza te kičme onda dolaze drugi važni projekti i sada se strategija zna, postoji masters plan, postoji kompletan program modernizacije srpskih, odnosno srpskih puteva...

Ćosić: Jeste li nekad ministre, gledali tu kartu putića, koju je gradio ministar?

Mrkonjić: Kako da ne, stoji stalno kod mene. Videli ste i Vi ste bili kod mene.

Ćosić: Da, da, da.

Mrkonjić: Pa videli ste kartu.

Ćosić: Ali ne razumem je.

Mrkonjić: Šta da razumete? Šta treba da se radi? Odmah ću da Vam kažem, ima tri faze. Prva faza je Koridor 10, druga faza je Koridor 11 i treća faza su ostali autoputevi.

Ćosić: Ne razumete me, ja Vas pitam za putiće ministra Ilića? On koristi termin „putići“.

Mrkonjić: Nemojte sada Vi da zloupotrebljavate...

Ćosić: Pitam Vas da li 600 miliona adekvatno onome što smo kao građani Srbije dobili u izgradnji puteva. Samo Vas to pitam. Znamo da je ministar Ilić za četiri godine, molim Vas dozvolite mi, dakle, to je gotovo pun mandat, četiri godine izgradio 84 kilometara... 84 i po da budem precizan autoputa. Imao je budžet od preko 600 miliona evra. Je li to adekvatno?

Mrkonjić: Očigledno da je koncepcija tada, bila druga, orijentacija na lokalne saobraćajnice, a ja moram i to da Vam objasnim. Dakle koridori i putevi prvog i drugog reda su u nadležnosti „Puteva Srbije“, lokalni putevi su u nadležnosti lokala. Nažalost… nažalost? I to su važni objekti, ne mogu da kažem da je tu bilo nekih pronevera, rađeni su projekti koji su od lokalnog značaja.

Ćosić: U redu. Gospođo Trifković, kakav je Vaš pogled na ovu temu i na ovaj način trošenja para? Dakle, na to ko i na koji način odlučuje šta će se graditi u zemlji?

Trifković: Ja lično mislim da bi ova zemlja mnogo više puteva imala kada bi racionalnije trošila sredstva. Odnosno, opet se vraćam na moj primer, znači ne poštuje se nijedna zakonska procedura, bar što se tiče projektovanja. Kada bi svi ti tenderi išli i bili regularni u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, ja sam sigurna da bi dobili od ovih 27 miliona evra, koliko su plaćeni ovi projekti, sigurno bi uštedeli pola od toga da su bili tržišni uslovi. Znači, samo taj primer mogu da navedem, mislim dovoljno Vam je, a samo projektovanje je od dva do tri posto od samog izvođenja, kao što je ministar rekao. Sad, nisam baš u toku sa izvođenjem, ali...

Ćosić: Dobro, je l’ imate možda sliku, makar i grubu, a pitaću kasnije, nakon pauze i naše druge sagovornike, koliko lokalnih puteva može da se izgradi za 600 miliona? – mislim na kilometre.

Trifković: Nemam baš predstavu. Ne bavim se izvođenjem.

Ćosić: Imate li Vi, gospodine Drobnjak, ali najgrublju moguću sliku?

Drobnjak: Pa kako da nemam, 25 godina se bavim time.

Ćosić: 600 miliona evra, koliko je to lokalnih puteva?

Drobnjak: Za 600 miliona evra, računajte da recimo kilometar lokalnog puta, košta oko sto hiljada evra...

Ćosić: Sto hiljada evra?

Drobnjak: Jeste, e sad podelite, eto računajte koliko to košta. Šest hiljada kilometara.

Ćosić: Šest hiljada kilometara?

Drobnjak: Je l’ tako 600 miliona – šest hiljada kilometara.

Ćosić: Hvala Vam puno, vratićemo se u studio za koji minut.

Ćosić: Pratite „Insajder uživo“. Gospodine Drobnjak, jedan od projekata, koji ide i za koji je tender raspisalo javno preduzeće „Putevi Srbije“, jeste obilaznica oko Novog Sada, pa sad da ne ispadne da samo ministra Mrkonjića pitamo za rokove…

Mrkonjić: Tako je. Bravo!

Ćosić: Je li taj posao završen u roku?

Drobnjak: Taj posao će biti ove godine završen. Imamo problema… nije završen.

Ćosić: Čekajte, čekajte.

Drobnjak: Nije završen u roku.

Ćosić: Je li prošao rok, gospodine Drobnjak?

Drobnjak: Jeste prošao rok, imamo problema sa naftovodom i gasovodom.

Ćosić: Pa molim Vas, maločas ste rekli, svi se tenderi rade?

Drobnjak: Jeste, pa rade se.

Ćosić: Odnosno svi su projekti… samo Vas pitam ovo.

Drobnjak: Je l’ javno preduzeće „Putevi Srbije“, da Vas ja pitam, je l’ ima veze sa gasovodom i naftovodom, sa Transnaftom i sa Srbijagasom?

Ćosić: Nemam ni ja niti televizija B92, gospodine Drobnjak.

Drobnjak: Pa nemam ni ja.

Ćosić: Ali Vi sigurno imate više nego mi?

Drobnjak: Ali ja čekam to dve godine da se uradi.

Ćosić: Ja samo ovo pitam, da li su obaveze…

Drobnjak: Sve je urađeno.

Ćosić: … koje su preuzele kompanije oko obilaznice izvršene u roku ili nisu?

Drobnjak: Uradili smo u roku.

Ćosić: Nisu u roku?

Drobnjak: Jesu u roku.

Ćosić: Ne, nisu, maločas ste rekli da nisu.

Drobnjak: Energoprojekt urađeno. Nisu urađene u delu, gde ima znači…

Ćosić: Čekajte, pitanje je jesu ili nisu, nemojte sad u jednom delu jesu, u jednom delu nisu?

Drobnjak: Gde ima gasovoda i gde ima naftovoda, to nije urađeno. A to je viša pretplata na autoputu.

Ćosić: Hoćete možda naplatiti penale kompaniji, koja je obećala i tako dobila posao, da će ga dovršiti?

Drobnjak: A kojoj kompaniji da naplatimo penale?

Ćosić: Pa dobro konzorcijumu, svejedno.

Drobnjak: A kako kad nisu oni krvi? Krivi smo mi, što nismo rešili sa Trans-naftom i Srbija gasom.

Ćosić: Ali zašto nas, građane Srbije, koji sve to plaćamo, treba da zanima ko je kriv? Neko je kriv, gospodine Drobnjak, zbog toga što taj put nije gotov?

Drobnjak: Jeste, ali Zoran Drobnjak nije.

Ćosić: Pa ko je? Recite nam ko je, ako niste Vi?

Drobnjak: Pa nije imalo sredstava…

Ćosić: Vi ste raspisali tender, vi imate mogućnost da kaznite izvođače, koji ne ispunjavaju svoje obaveze.

Drobnjak: Pa ne mogu, izvođači…

Ćosić: Vi kontrolišete te to.

Drobnjak: Ti izvođači, kao „Energoprojekt“, koji radi obilaznicu oko Novog Sada, oni ne rade gasovod i naftovod, to rade druge firme, koje treba urade.

Ćosić: Pa čekajte, sad bi ministar mogao da kaže: Izvinite molim vas, nema peska u Surdulici, ili nema peska ovde, ne možemo narednih sedam godina uopšte da radimo.

Drobnjak: Nemojte tako. Gospodine Ćosiću, nemojte tako.

Ćosić: Pa on bi mogao da bude odgovoran i za to što nema peska.

Mrkonjić: Tako je, i što nema kamena u Vojvodini, nego ga vučemo sa hiljadu tona vučemo…

Drobnjak: Pitajte i ministra i on to dobro isto zna.



Mrkonjić: Pazite, obilaznica kasni iz drugih razloga. Bilo je i promena u organizaciji, bilo je promena izvođača, to znaš.

Drobnjak: Jeste, zato što je „Intermost“ otišao pod stečaj.

Mrkonjić: Tako je, „Intermost“ otišao u stečaj.

Drobnjak: Pa onda je preuzeo sve odgovornosti „Energoprojekt“ itd.

Mrkonjić: Tako je, to kaži. Tu je gospodin Ćosić u pravu, kasnimo tamo, ali smo završili. Ista stvar je i sa Beškom i to treba da kažemo.

Drobnjak: Ista, isto Beška.

Ćosić: U redu.

Mrkonjić: Beška, ako treba oko Beške da govorimo. Kad govorimo o strategiji, hajde da se vratimo vrlo važnoj stvari. I kod Beške, gde državni organi mogu da rade i da ne greše. Beška, identičan most, koji je postojao, koji već postoji, je gradila ekipa ljudi, koji su svi živi, od direktora tadašnje „Mostogradnje“, do graditelja.

Ćosić: Grade ga godinama, gospodine Mrkonjiću…

Mrkonjić: Tako je, hoću da kažem gde je napravljena greška. Mi smo, kao država taj posao poverili strancima.

Ćosić: I tu ste pogrešili?

Mrkonjić: Tako je, naravno.

Ćosić: A naše firme sve završavaju na vreme?

Mrkonjić: E tako je. Ali dobro, to je bilo vreme koje je prošlo, mi sada stižemo, završićemo Bešku, Beška je najveći objekat te vrste na Dunavu danas i treba pohvaliti graditelje.

Ćosić: Hajdete, pošto hvalite…

Mrkonjić: Dakle, u tim stvarima država, e to je ono što Vi kažete: Šta radi Ministarstvo? Upravni nadzor nad takvim stvarima.

Ćosić: Dobro.

Mrkonjić: E sada je Ministarstvo besprekorno uradilo organizujući ovako, realizaciju izgradnje Koridora 10 i Koridora 11 i održavanje puteva i zato sam ja zadovoljan.

Ćosić: U redu. Sad ćemo da vidimo koji su to ključni i glavni igrači. Vi ste maločas rekli da su državna preduzeća, koja su se bavila izgradnjom i održavanjem, privatizovana, evo sledi priča o tome, koji su ljudi zapravo privatizovali ta preduzeća i na koji način i zašto je država, možda je to pitanje za analizu, jednu tako isplativu granu, koja je u stvari zasnovana na monopolima, jer su regionalno raspoređena ta preduzeća, prepustila, kroz privatizaciju najkrupnijim igračima i privatnim firmama.

Prilog:

Unosan biznis u Srbiji jeste održavanje postojećih puteva, a pravo na te poslove ima tek nekolicina ljudi. Monopolske pozicije stekli su kroz privatizaciju. Kupovina preduzeća za puteve, značila je i kupovinu monopolskih pozicija za teritorije na kojima su se nalazila i prethodnih godina održavala puteve. Više od dvadeset godina, na jasno podeljenim teritorijama ta preduzeća kose travu, čiste sneg i popunjavaju rupe i od države za to dobijaju milione evra. Tender za ovaj posao nije raspisan, ni nakon što su sve firme postale privatne. U procesu privatizacije preduzeća za puteve izdvojilo se samo nekoliko pojedinaca, koji su praktično postali gospodari puteva u Srbiji.

Najviše komentara u javnosti izazvala je informacija da je Ljubiša Buha Čume, 2001. ušao u ovaj posao, kada je kupio mašinu za asfaltiranje i počeo da radi na putevima. Ljubiša Buha, tada poznat kao bivši šef Surčinskog klana, a kasnije i kao prvi svedok-saradnik u procesu protiv Zemunskog klana. Danas Buha demantuje da, kao neformalni vlasnik, stoji iza firmi koje grade i održavaju puteve. Istovremeno jedan je od retkih vlasnika najsavremenije mašine za reciklažu puteva hladnom metodom u Srbiji.

Jedan od najvećih holdinga nastao kroz privatizaciju, nekoliko preduzeća, jeste današnja „Nibens grupa“. Ovaj gigant, kada je u pitanju održavanje puteva, sastoji se od šest velikih putarskih preduzeća, sa više od pet hiljada radnika i prošle godine održavao više od 6600 kilometara puteva.

„Nibens grupa“ nastala je najpre privatizacijom Preduzeća za puteve Niš. Posle toga ređale su se privatizacije, na kojima je vlasnik „Nibensa“, Milo Đurašković, po pravilu pobeđivao. Preko tendera, u martu 2005. , on je postao vlasnik PZP Vranje. Samo mesec dana kasnije kupuje PZP Kragujevac, istovremeno postaje vlasnik najvećeg preduzeća za puteve u Srbiji, PZP Beograd. Njegov partner u ovoj kupovini, u tada formiranom konzorcijumu, bila je kompanija „Delta“, Miroslava Miškovića. Kada je postao vlasnik i najvećeg vojvođanskog putarskog preduzeća, „Bačka put“ iz Novog Sada, Đurašković je došao do toga, da praktično kontroliše stanje na putevima, koji su kičma putnih pravaca u Srbiji.

Prema podacima iz Registra, već 2006. godine, „Delta“ se povlači iz otvorenog vlasništva u kompanijama. Od tada, vlasnici su „SHER“ korporacija, koja je u vlasništvu Đuraškovića i „Mera investment“ sa Britanskih Devičanskih ostrva, iza koje je tada stajao Marko Mišković. Danas, ova firma, prema podacima Agencije za privredne registre, nema udeo u vlasništvu „Nibensa“.

Vlasnik „Nibens grupe“, Milo Đuraškovć, uhapšen je pre dve nedelje, a tereti se da je zloupotrebom službenog položaja oštetio preduzeće FAM Kruševac, za više od 32 miliona evra. Đurašković, koji je poreklom iz Berana, u Crnoj Gori, u poslove sa putevima ušao je 2003., a prethodno je bio vlasnik „SHER“ korporacije, koja je posedovala samo nekoliko benzinskih pumpi. Poslovima sa gorivom, bavio se od sredine devedesetih godina.

Kada je na čelo Ministarstva za infrastrukturu došao Milutin Mrkonjić, za direktora „Puteva Srbije“, postavljen je Zoran Drobnjak, do tada tehnički direktor u Đuraškovićevoj firmi PZP Beograd.

Zanimljivo je, da je SPS, čiji je Mrkonjić funkcioner, od „Nibensa“ i „SHER korporacije“, za izbornu kampanju 2007. godine, prema zvaničnim izveštajima, do kojih je došao „Insajder“, dobio milion i po dinara.

Jedna od firmi, koja se najčešće pominje, kao firma koja će preuzeti najveći broj poslova „Nibens“ grupacije je PZP Užice. Iza ove kompanije, od 2003. godine, kao većinski vlasnik stoji Užičanin, Vasilije Mićić. Putarsku imperiju Vasilija Mićića čine tri firme, PZP Užice, PZP Novi Pazar i PZP Požega. Vlasništvom nad ove tri firme, došao je do posla održavanja 1800 kilometara puteva, što je nešto više od 10 odsto svih puteva u Srbiji.

Jedan od onih, koji poslednjih godina širi svoje poslove u održavanju puteva je Dušan Borovica. On je u poslednje tri godine, postao vlasnik „Vojvodina puta“ iz Zrenjanina i preduzeća „Putevi“ iz Sremske Mitrovice. Na taj način, on održava skoro 700 kilometara magistralnih i regionalnih puteva na severoistoku Vojvodine.

Dušan Borovica vlasnik je firme „Borovica transport“, koja je devedesetih važila za jedno od najpoznatijih privatnih prevozničkih preduzeća u Srbiji. Svedoci na suđenjima u Haškom tribunalu govorili su da je Borovica tokom devedesetih učestvovao u prevozu nafte i da je snabdevao vojsku i SAO Krajinu. Sredinom devedesetih, on kupuje mašine za izgradnju puteva i ulazi u ovaj posao. U vreme kada je Milutin Mrkonjić bio direktor Direkcije za obnovu zemlje, posle NATO bombardovanja, 2000. godine, Borovica je u okviru konzorcijuma RAST, dobio prvu koncesiju za autoput, dodeljenu u Srbiji i to za izgradnju leve trake autoputa Beograd – Novi Sad. Zanimljivo je da se u zvaničnom izveštaju o finansiranju SPS-a, iz 2007. Borovica pojavljuje kao donator stranke, koji je dao petsto hiljada dinara.

Treću veliku vojvođansku firmu za održavanje „Srem put“, vodi firma „Europark“. Ova firma nije se pojavljivala na početnim aukcijama, ali je akcije putarskih preduzeća kupovala na berzi, pa sada upravlja firmama „Srem put“ i „Kruševac put“, pa tako održava skoro 1200 kilometara puteva u Srbiji. „Europark“ je registrovan kao firma za održavanje parkova i zelenih površina, vlasnik je Milojca Marković. Ova firma, jedna je od onih, koje su rast, uprkos ekonomskoj krizi, zabeležile posle promene vlasti 2008.

***

Ćosić: Pratite „Insajder uživo“. Gospođo Trifković, da li su firme, koje smo videli, koje su pomenute u ovom prilogu, po Vašoj proceni, privilegovane firme u Srbiji?

Trifković: Pa sve ste pomenuli firme koje se bave izvođenjem, znači ne znam koju firmu niste pomenuli.

Ćosić: Da li su to firme koje su privilegovane u Srbiji?

Trifković: U odnosu na koga? Ne razumem pitanje, u odnosu na koga?

Ćosić: Jesu to jedine firme u Srbiji?

Trifković: Ja ne znam za ostale. To su jedine firme, sve su u privatnom vlasništvu, sve se bave izvođenjem radova. Znači sad, da li su privilegovane i koja u odnosu na drugu, ne znam zaista.

Ćosić: Ministre?

Mrkonjić: Da, mogu ja malo više?

Ćosić: Da li je bilo normalno da država ovako isplativu granu industrijsku proda i prepusti potpuno u ruke…

Mrkonjić: To morate da pitate državu pre mene.

Ćosić: Ali pitam Vas za Vaše mišljenje.

Mrkonjić: A ja odmah da Vam odgovorim, pa ovde pola podataka nije tačno.

Ćosić: Šta nije tačno?

Mrkonjić: Niko od ovih ljudi nije član SPS-a, nije nikada ni bio. Nijedna od ovih firmi nije privatizovana…

Ćosić: A da li su bili finansijeri?

Mrkonjić: Nijedna od ovih firmi nije privatizovana u zadnjih tri godine, u mom mandatu. To su sve ljudi, koji su radili…

Ćosić: Čekajte, da li su davali novac? Da li su pomagali partiji?

Mrkonjić: Nemam pojma, to sigurno…

Ćosić: Pa ja Vam tvrdim da jesu.

Mrkonjić: To ne znam, proverite.

Ćosić: Pa mi smo to tvrdili.

Mrkonjić: Niko od njih nje član Socijalističke partije.

Ćosić: Mi to nismo ni rekli.

Mrkonjić: Čak i Drobnjak je postavljen za direktora u prethodnoj Vladi.

Ćosić: Čekajte, ali tvrdite nešto…

Mrkonjić: Ne, tvrdite nešto, što nije istina, molim Vas, nemojte da lažete ljude.

Ćosić: Ali Vi kažete…

Mrkonjić: Ovo je sve neistina. Molim Vas, ovo je sve neistina, Drobnjak je postavljen… pa uzmite činjenice.

Ćosić: Pa nije tačno.

Mrkonjić: Za direktora pre mene… kako nije tačno?

Ćosić: Pa ja ću da Vam kažem.

Mrkonjić: Kažite.

Ćosić: Pa evo, dakle, dve Đuraškovićeve firme su finansirale SPS sa milion i po dinara u kampanji 2007. godine.

Mrkonjić: Pa kad su izabrane firme, ja Vas to pitam?

Ćosić: 2007. godine su finansirale kampanju.

Mrkonjić: Ma ne, kad su firme privatizovane?

Ćosić: Molim Vas, ne govorimo o privatizaciji, govorim Vam…

Mrkonjić: Pa pitajte, molim Vas, nijednu firmu od 2008., 8. jula, nismo privatizovali, sve su to firme, koje su privatozovane… pa ne, to je suština. Da li je ko kome dao pare, proverite, ja se ne bavim parama u partiji nikad. Nijedna, u Vladi Republike Srbije, Ministarstvu za infrastrukturu, u mom mandatu, nijedan član Socijalističke partije nije postavljen za pomoćnika, ili za… svi su stari ljudi. Prema tome, nemojte to. Ovamo vrtite, vrtite, barem na poštene radnje, Drobnjak je postavljen pre mene, ja sam sve zadržao i u realizaciju tih projekata i sve te firme, o kojima ste govorili, dobro rade, na svu sreću, dobro rade, bez obzira kad su, kako privatizovane. A kako su privatizovane, pitajte vlade od 2001. do 2008.

Ćosić: U redu, ali molim, dozvolite digresiju…

Mrkonjić: A ko je kome dao pare za partiju, ja to ne znam, verujte mi. Meni niko ni do danas, niko nije davao, niko koverat nije doneo meni do danas. Nemojte.

Ćosić: Ali gde ste čuli da smo mi bilo gde rekli, da su oni članovi SPS-a.

Mrkonjić: Pa evo, vi kažete, ja gledam, prilog ne valja. Prilog nije tačan. Ti ljudi vode, sva sreća je, da Vam ja sad kažem, da su te firme zadržale te radnike, da rade, jer je bilo divlje privatizacije katastrofalne, gde su ljudi kupovali preduzeća, prodavali nekretnine i krali pare.

Ćosić: A što ste toliko ljuti ministre?

Mrkonjić: Pa zato što govorite neistinu i to ne mogu da podnesem.

Ćosić: Šta smo rekli što je neistina?

Mrkonjić: Ovo, sve što je rečeno u prilogu je neistina.

Ćosić: Dobro, dakle, zbog naše…

Mrkonjić: Molim Vas, pa nemojte, ništa za mandata… moj zadatak je bio da gradim Koridor, te ljude sam zaposlio, 25 hiljada radnika ima u tim firmama, sve su to ljudi, sve sam ih upoznao sada, sem Drobnjaka, njega znam godinama i Borovicu znam godinama, nikakve veze Borovica nema ’99. godine, sa izgradnjom autoputa. Kakvi? Ili kakve veze imam ja, kao direktor Direkcije, kakve veze imam ja. Nemojte.

Ćosić: Dobro, ja Vas molim samo da se zaustavite sad.

Mrkonjić: I dobro rade, ljudi dobro rade.

Ćosić: Fenomenalno, ministre dajte samo…

Mrkonjić: I dajte im da rade. Na koridoru dobro rade, ne znam kako održavaju, to će Drobnjak da Vam kaže.

Ćosić: U redu, dakle gledalaca naših radi, moraću da ponovim, jedino što smo rekli jeste, da su dve kompanije u vlasništvu gospodina Đuraškovića finansirale SPS u kampanji 2007. sa milion i po dinara, to možemo da Vam potvrdimo.

Mrkonjić: 2007. nisam bio u Vladi, ne znam.

Ćosić: I Borovica, naravno, ali hajdete ovo samo da Vas pitam…

Mrkonjić: I da Vam odmah demantujem sve. Ja sam gospodina Đuraškovića…

Ćosić: Hoćete li da mi odgovorite na pitanje gospodine ministre?

Mrkonjić: Hoću, ali samo da kažem, da skinemo…

Ćosić: Pa pet minuta ste pričali, izvinite molim Vas.

Mrkonjić: Ja sam gospodina Đuraškovića upoznao na Levosoju, prvi put kada su otvoreni radovi dole. Čoveka nisam ni znao. Prema tome, šta je problem?

Ćosić: U redu. Jeste li Vi predložili gospodina Drobnjaka za mesto direktora…

Mrkonjić: Bio je izabran godinu dana pre mene.

Ćosić: Bio?

Mrkonjić: Da.

Ćosić: U redu, gospodine Drobnjak, evo maločas smo u ovoj priči čuli da ste zapravo sa pozicije tehničkog direktora „Nibens grupe“ došli…

Mrkonjić: I dobar je direktor, moram da Vam kažem.

Ćosić: Molim Vas gospodine Mrkonjiću, u redu. Dobićete reč. Dakle, da ste sa pozicije tehničkog direktora „Nibens grupe“ došli u javno preduzeće „Putevi Srbije“ i postali ste direktor?

Drobnjak: Da.

Ćosić: Je l’ Vi ne nalazite nikakav osnov, za recimo razmišljanje o konfliktu interesa, jer je „Nibens grupa“, nakon što ste Vi postali direktor, postala jedna od dominantnih, dakle, kompanija, koja radi održavanju puteva.

Drobnjak: Da Vam kažem, ja kao direktor preduzeća „Putevi Srbije“, sam otišao kao profesionalac, a ne kao radnik i kao tehnički direktor preduzeća „Putevi Beograd“. Ja, da Vam kažem, znači, ja uopšte ne gledam tako, kao što vi gledate.

Ćosić: Čekajte, građani imaju pravo da gledaju drugačije, Vi ste zainteresovana stranka, ili strana, da tako kažem.

Drobnjak: Znači, mene je za direktora postavio, predložio ministar Velimir Ilić. Ja sam postavljen u decembru 2007. godine.

Ćosić: Dobro. Dakle, Vi ste sa pozicija tehničkog direktora preduzeća „Nibens grupe“, postali direktor „Javnih puteva“, od tog trenutka, da tako kažem, počinje jednom velikom brzinom da se razvijaju poslovi „Nibens grupe“, u održavanju puteva. Da li je tačno „Nibens grupa“ održava više od 30 posto puteva u Srbiji.

Drobnjak: 28 posto.

Ćosić: Tačno 28?

Drobnjak: Da.

Ćosić: Je l’ to normalno da jedna kompanija održava 28 posto puteva?

Drobnjak: Pa da Vam kažem, ja nisam prodao te firme, gospodinu Đuraškoviću, prodala mu je država.

Ćosić: Ja Vas samo pitam, da li je normalno da na ovoliko kilometara autoputeva i lokalnih puteva, jedna kompanija održava 28 posto?

Drobnjak: Pa od 17 hiljada jedna kompanija ne održava 6.600 kilometara, nego 4.800 kilometara, ovo je greška, a ti je 28 posto.

Ćosić: Dobro, a je l’ možete da mi kažete do kog trenutka je u kompanijama „Nibens grupe“ vlasništvo imao gospodin Mišković?

Drobnjak: Ja to ne znam, ja da Vam kažem, ja recimo, kao direktor javnog preduzeća, ja kad sazivam kolegijum, ja sazivam…

Ćosić: Ja Vas pitam za „Nibens grupu“, a ne za javno preduzeće „Putevi Srbije“?

Drobnjak: Ne, kažem Vam, kao direktor javnog preduzeća, ja sazivam kolegijum direktora svih, koji se bave održavanjem…

Ćosić: „Nibens grupa“ nije javno preduzeće, opet da Vas podsetim, dakle ja Vas pitam za period kad ste bili tehnički direktor?

Drobnjak: Pa „Nibens grupa“ – da Vam kažem, ja kao direktor javnog preduzeća „Putevi Srbije“, sazivam kolegijum svih direktora, koji se bave održavanjem, 22 firme u Srbiji i dolaze direktori, a ne dolaze vlasnici. Je l’ sam jasan?

Ćosić: Dobro, ali prethodno ste radili u „Nibens grupi“?

Drobnjak: Bio sam i bio sam u nemilici, evo da Vam kažem odmah, kad sam bio, mislim ja nisam bio za privatizaciju.

Ćosić: Zbog čega ste bili u nemilici?

Drobnjak: Zato što nisam bio za privatizaciju preduzeća „Putevi Beograd“.

Ćosić: A je l’ pamtite trenutak, kada je gospodin Mišković iz vlasništva preduzeća?

Drobnjak: Pa ja to ne znam.

Ćosić: Ne možete da nam pomognete u vezi s tim?

Drobnjak: Pa ja o tome nisam nikad pričao sa gospodinom Đuraškovićem.

Ćosić: U redu, ministre?

Mrkonjić: „Nibens grupa“ je, moram da Vam kažem…

Ćosić: Da, izvolite.

Mrkonjić: Ja ne znam šta je „Nibens grupa“. U ugovorima koje mi imamo, postoje preduzeća PZP Beograd je konkurisalo sa konzorcijumom za severni krak Koridora, ne „Nibens grupa“, ja ne znam šta je „Nibens grupa“. Ja sam prvi put sad čuo, oko hapšenja za „Nibens grupu“. Evo reč Vam dajem. Za mene „Nibens grupa“ ne postoji, kao pravni… I što bi se mi bavili ko je vlasnik, koje firme? Što bi se ja bavio time? Oni imaju legitimitet, pojave se na tenderima, donose garancije banaka. Šta? Da se vraćam nazad? Ja idem napred, ja gledam da izgradimo nešto sa tim ljudima. Ne možemo sad da se vraćamo i da menjamo, nemam pojma. PZP Beograd, Borovica, Užice i „Planum“ su konkurisali za sever i dobili posao. Bile su tri… na tenderu su bile tri firme i dobili su posao. Šta sad mene interesuje?

Ćosić: Da, ali moram da Vas suočim sa ovim aspektom…

Mrkonjić: Ja toga, Đurašković nije bio kod mene nikad.

Ćosić: Da, ali ta kompanija i taj gospodin Đurašković je izuzetno dobro sarađivao sa državom, sad odjedanput…

Mrkonjić: Kada sa državom?

Ćosić: Pa molim Vas, svih ovih godina unazad.

Mrkonjić: Molim Vas, šest preduzeća radi na održavanju. Šest preduzeća, pa to je logično.

Ćosić: Ali on održava 28 posto puteva.

Mrkonjić: Toliko preduzeća kupio čovek, pošto smo mu prodali to. I preduzeća dobro rade, pa dajte, to je suština, preduzeća dobro rade. Daj da ih organizujemo, da rade dalje.

Ćosić: Ministre, da li će poslove, koje je dobio taj holding, putni holding, biti podeljeni?

Mrkonjić: Ne, holding u Ministarstvu za infrastrukturu, ja sam to hteo na početku da kažem…

Ćosić: Ne, ta grupa, „Nibens grupa“?

Mrkonjić: Ne, nema „Nibens grupe“ – PZP Beograd, kao nosioc severnog kraka Koridora 10, konzorcijuma, to ne radi od januara meseca. Onog momenta, kad smo primetili da ima problema, oni su ga sami u konzorcijumu sklonili i on je, i on je tu podizvođač i nije više u konzorcijumu. Za konzorcijum vezan za jug, za deonicu Beograd – Čačak, za deonicu od Uba do Lajkovca, takođe sklonjen i nije nosioc konzorcijuma – PZP Beograd. Ali, odmah da Vam kažem, ti radnici treba da rade, „Užice putevi“ vode konzorcijum.

Ćosić: Ko će dobiti taj posao?

Mrkonjić: Pa dobili su posao, šta je problem? Na tenderu su se javili, konzorcijum, kao konzorcijum preduzeća i dobili posao. Konzorcijmski ugovor su priložili…

Ćosić: Hoćete da kažete da kompanije unutar konzircijuma dobijaju posao.

Mrkonjić: Naravno, oni odlučuju o toma, pa šta to nas interesuje? Znači, njega… njih nema na tim poslovima…

Ćosić: Kako je onda „Interkop“ dobio jedan deo poslova, kompanije „Intermost“?

Mrkonjić: Ne znam koji posao? To ne znam. To nije u mom mandatu to nije. Ja to nisam radio. Ne znam. Možda Zoran zna.

Ćosić: Dobro, vratićemo se…

Mrkonjić: A to je zaobilaznica oko…

Ćosić: Tako je.

Mrkonjić: To je druga tema.

Ćosić: Ali hajdete, evo predlažem Vam da pogledamo prilog, koji govori o preuzimanju poslova bez tendera, kada su u pitanju firme, koje su u stečaju, ili čiji su vlasnici uhapšeni.

Mrkonjić: Odmah da Vam kažem… a je l’ mogu ja da uđem tu? Nijedan posao na Koridoru 10 nije dat bez tendera, ni ovi, koji se finansiraju iz budžeta na severu i na jugu, ka Čačku, ni ove, po naravno iznosima svetskih i evropskih banaka, nisu dati bez tendera. Svuda su bili tenderi, to garantujem.

Ćosić: Smete li da garantujete da neće biti…

Trifković: Sem u projektovanju.

Mrkonjić: Milice, govorim o građenju.

Ćosić: A je l’ smete da garantujete da to neće biti slučaj u budućnosti?

Mrkonjić: Ne, neće biti garantovano i to je najveća garancija da nema krađa i da nema lopovluka. Tenderi su rešenje svih problema naših.

Ćosić: U redu, hvala Vam.

Mrkonjić: Molim.

Ćosić: Zaustaviću Vas u ovom trenutku, nastavićemo razgovor, ali posle priloga koji sledi i koji govori o toj temi, o preuzimanju poslova.

Prilog:

Prema istraživanju „Insajdera“, uspeh pojedinih firmi, koje grade i održavaju puteve, blisko je bio povezan sa pitanjem, koja stranka kontroliše Ministarstvo zaduženo za infrastrukturu, odnosno koja stranka kontroliše državna preduzeća, koja naručuju i plaćaju izvođenje poslova. Tako se dešava da su pojedine firme imale ogromne finansijske uspehe, da bi s promenom vlasti gubile lidersku poziciju, pa čak i odlazile u stečaj.

Firme, koje finansijski uspeh duguju vezama s političarima, najčešći su pobednici na tenderima. Kada je u pitanju izgradnja puteva, ove veze biznisa i politike dolaze do izražaja najviše u situacijama kada se poslovi preuzimaju, a tender uopšte ne raspisuje. Najčešći odgovor zvaničnika na pitanje, zašto tender nije raspisan, jeste da poslovi od državnog interesa, na kojima rade hiljade radnika, ne mogu da čekaju. Međutim, nameće se pitanje, da li je ovaj odgovor paravan, da se u posao ubace one firme i pojedinci, koji su u određenom trenutku bliski vladajućim strankama.

Tako se otvara pitanje po kom kriterijumu će poslovi „Nibens grupe“ biti podeljeni. Polovinom maja, kada je uhapšen Milo Đurašković, vlasnik „Nibens grupe“, najveće kompanije za puteve u Srbiji, koji je održavao trećinu puteva u zemlji i gradio neke od najvažnijih deonica autoputa, počela je podela njegovih poslova bez tendera. Državni organi, prema saznanjima „Insajdera“, ulaze u direktne pregovore sa drugim preduzećima za puteve. Podela poslova „Nibensa“, kada je reč o održavanju putne mreže, skoro da je u potpunosti dogovorena.

Poslove, južno od Beograda će tako preuzeti „Putevi Užice“, krug oko Beograda, preduzeće „Srbija autoput“, dok će sever podeliti „Voj put“ i „Vojvodina put“. Kada je reč o izgradnji puteva, „Preduzeće za puteve Beograd“, koje je u sastavu „Nibens grupe“, radilo je na dva velika projekta. To su deonica od Horgoša do Novog Sada, duž Koridora 10 i deonica Ub – Lajkovac, na autoputu Beograd – južni Jadran. Te poslove će uglavnom preuzeti „Preduzeće za puteve Užice“ i „Borovica transport“, koji su radili na oba posla, kao članovi konzorcijuma, ali i „Interkop“, koji je na severnoj deonici već uveden, kao podizvođač, na izgradnji dva mosta.

Prema istraživanju „Insajdera“, ovo nije prvi put, da firma „Interkop“ nasleđuje poslove bez tendera. Naime, u aprilu 2009., firma „Intermost“, otišla je iznenadno u stečaj. U tom trenutku, „Intermost“, firma, koju je 2003. u Srbiji osnovala velika francuska kompanija „Vinci“ (Vansi), ima više od deset otvorenih gradilišta, radi uglavnom velike državne projekte.

Iako poverioci donose odluku da „Intermost“ u stečaju nastavi poslove, praktično je odmah ta francuska firma izbačena iz najvećeg projekta, obilaznice oko Novoga Sada. Posao zvanično preuzima „Energoprojekt – niskogradnja“, firma koja je delila proslove sa „Intermostom“ na tom projektu. Međutim, bez ikakvog tendera dominantnu ulogu na izgradnji obilaznice, preuzima firma „Interkop“, koja se do trenutka proglašenja stečaja „Intermosta“, bavila samo prevozom i zemljanim radovima na projektu obilaznice. „Intermost“ ostaje samo formalno u poslu na pet projekata, gde je to dozvolio investitor. Prema informacijama, koje je stečajni upravnik te firme, Ivan Stanković dostavio „Insajderu“ i na tim projektima „Interkop“ preuzima noseću ulogu. „Intermostu“ od svih radova ide tek šest posto profita, dok najveći deo ide „Interkopu“.

U emisiji „Insajder“, o finansiranju političkih stranaka, objavljeni su zvanični izveštaji, prema kojima je „Interkop“, posredno, preko dve manje firme, bio finansijer Demokratske stranke. Istraživanje „Insajdera“ je pokazalo da je građevinska firma „Interkop“, svoju ekspanziju doživela od promene vlasti 2008. godine, a u veliki broj poslova ulazila je kao podizvođač, bez tendera.

***

Ćosić: Gledate „Insajder uživo“. Gospodine Drobnjak, evo videli smo da je kompanija „Interkop“ uvedena bez tendera i dobila deo posla firme „Intermost“, koja je otišla u stečaj?

Drobnjak: Pa to nije tačno da je uvedena bez tendera, da Vam kažem.

Ćosić: Kako nije tačno?

Drobnjak: Znači, kad je bio tender za obilaznicu oko Novog Sada, posao su dobili…

Ćosić: Jesu učestvovali na tenderu?

Drobnjak: Samo da ovo završim ja. Samo me pustite da završim, pa ćemo doći.

Ćosić: Da izvolite. Kako da ne, izvolite.

Drobnjak: Znači, kad je bio tender za obilaznicu oko Novog Sada, na tenderu je pobedila, joint venture zajedno, „Intermost“ i „Energoprojekt“.

Ćosić: Tako je.

Drobnjak: U međuvremenu, „Intermost“ je otišao pod stečaj. Sve obaveze je prihvatio „Energoprojekt“ i tu, zaboravio sam da Vam kažem, malopre kad ste me pitali, mi smo već kod banke trebali da naplatimo miliona evra, sto miliona, znači tu garanciju, koju je dao „Intermost“.

Ćosić: Čekajte, ali objasnite nam mehanizam ovaj, znači „Energoprojekt“, odnosno preko „Energoprojekta“ i njegovog podizvođača, praktično je uveden „Intermost“ u čitav posao? „Interkop“, izvinite.

Drobnjak: Ne, „Energoprojet“ je preuzeo radove da sve završi do kraja. Onda je „Energoprojekt“ uzeo „Interkop“, kao podizvođača. I šta je tu sporno?

Ćosić: Nema ništa sporno?

Drobnjak: A šta je tu sporno, ne razumem? Ako svaka firma ima…

Ćosić: Gospodine Drobnjak, zato što se potpuno novi igrač, koji ni u jednom trenutku nije u opticaju, uvodi u igru na ovaj način. Evo, ministar je maločas rekao, da su poslove „Nibens grupe“, preuzele kompanije, koje su bile u okviru konzorcijuma, zašto je uveden „Interkop“?

Drobnjak: Pa čekajte, mogao je „Energoprojekt“ da uzme „Puteve Užice“, mogao je bilo šta, oni su birali koga će da uzmu, kao podizvođača. Mi smo se, kao investitori, saglasili.

Ćosić: Moram ovo da Vas pitam, dakle, u trenutku kada su dobili posao, kad je taj konzorcijum dobio posao…

Drobnjak: A što Vi…

Ćosić: Molim Vas, pa dozvolite mi da vam postavim pitanje. Dakle, u trenutku kada je konzorcijum „Intermost“, „Energoprojekt“ dobio posao, je li se igde, na bilo koji način pominjala kompanija „Interkop“?

Drobnjak: Nije, ali kakve ima veze uopšte sa tenderom.

Ćosić: Dobro, nema veze.

Drobnjak: Kakve ima veze sa tenderom, kad ste Vi pitali mene, da li je tender, da li treba da bude tender, ili ne treba da bude – pa to nema nikakve veze.

Ćosić: Ja sam Vas pitao, da li je to preuzimanje dela posla, ili posao kompanije bez tendera?

Drobnjak: Vi ste prvo mene pitanje pitali – tender, ja sam rekao da ne treba tender.

Ćosić: Je l’ znate Vi gospodine Drobnjak, ko stoji iza firme „Interkop“? Dosta se često pominje i postoji jedna legenda, da tako kažem, u medijima o firmi „Interkop“, je l’ Vi možete da nam pomognete u vezi sa…

Drobnjak: Je l’ Vi čitate APR, jer u APR-u piše koji su vlasnici?

Ćosić: Pa dobro, naravno da čitamo APR, ali ne retko u Srbiji iza formalnih vlasnika stoje suštinski.

Drobnjak: Kao i televizija B92, ima…

Ćosić: Pa nemojte sad da Vam nabrajam…

Drobnjak: Jeste, kad imate ovakve podatke, koji su neistina, onda možete dođete u APR.

Ćosić: Šta je neistina, šta je neistina?

Drobnjak: Pa neistina…

Ćosić: Ne, kažite šta je neistina bila konkretno?

Drobnjak: Pa neistina je kad kažete da je bez tendera, neistina je.

Ćosić: Čekajte, jesu li bez tendera dobili posao?

Drobnjak: Pa nisu.

Ćosić: Je li „Interkop“…

Drobnjak: Pa oni su podizvođači. Podizvođač ne mora da ide na tender. Pa je l’ tako?

Ćosić: Gospodine Drobnjak, da li je „Interkop“…

Trifković: Ali mora investitor da se saglasi sa tim.

Drobnjak: Pa saglasili smo se, što?

Trifković: Jeste? Bez problema?

Drobnjak: A zašto da se ne saglasimo?

Ćosić: Da li je to način za zloupotrebu, izvinite molim Vas?

Drobnjak: Moglo je da… „Energoprojekta“ je birao onog, koga će da uzmu.

Ćosić: A ja Vas pitam, da li je to način, koji otvara mogućnost za zloupotrebu, da se ucenjuju podizvođači, da se kaže: OK. dobićeš posao, pod uslovom da uvedeš ovoga u igru. – je l’ to teoretski moguće, to Vas pitam?

Drobnjak: Ja to nikad ne bi uradio i ne bi mi palo na pamet.

Ćosić: Milice, je l’ moguće? Oprostite gospođo Trifković, je l’ to moguće?

Trifković: Pa teoretski jeste moguće, gospodin Drobnjak stalno priča, da on sprovodi tenderske procedure, znači u svim oblastima. Ja mu apsolutno ne verujem, zato što ne znam kakve veze ovde ima tenderska procedura.

Drobnjak: A čekajte, gospodine Ćosiću, a kako to pitate gospođu Tripković…

Trifković: Ja sam Trifković.

Drobnjak: Ja se izvinjavam, a kako nju pitate, kad se ona ne bavi izgradnjom puteva?

Ćosić: Pa dobro, gospodine Drobnjak, postoje tenderske procedure i u projektovanju.

Drobnjak: Pa jeste ima, ima…

Trifković: Hajde, sve mi...

Ćosić: Gospodine Mrkonjiću, je l’ znate možda Vi, ko stoji iza firme „Interkop“?

Mrkonjić: Ko stoji?

Ćosić: Da.

Mrkonjić: To je dobra firma, odmah da Vam kažem. Ja ni u jednoj od ovih firmi nisam bio, ni u jednoj.

Drobnjak: Je l’ treba ta firma da dobije posao?

Mrkonjić: Zorane, poštujte malo ministra u emisiji, pobogu brate.

Drobnjak: Ministra uvek poštujem. Ministar je ministar.

Ćosić: Samo moraćete kratko.

Mrkonjić: Na severnom kraku… kratak, minut, pa dobro važna stvar. Na severnom kraku Koridora 10, znači konzorcijum od ova četiri preduzeća je dobio posao, jedan se pokazao trenutno u krizi, sklonili su ga sami, uzeli drugog i njega uzeli kao podizvođača. Ti ljudi, što je najvažnije, što je za mene isto tako važno, da nema korupcije i krađe, su dobili posao pod izuzetno teškim uslovima, najjeftiniji, oni su kreditirali od deset milijardi, sedam milijardi. Dakle, molim Vas, tri milijarde je dala država, oni su to kreditirali, uzeli rok, za koji ste me kritikovali, najkraći i stvarno, bez avansa, ja im se tu zahvaljujem.

Ćosić: U redu.

Mrkonjić: Prema tome, nije bilo problema, meni je to važno, isto uradili i na jugu.

Ćosić: Hvala Vam, moraću da Vas…

Mrkonjić: Kreditirali molim Vas, pa važna stvar je, na tenderima…

Ćosić: Pa vratićemo se tenderima.

Mrkonjić: Izvinite…

Ćosić: Ministre, pa vratićemo se tenderima.

Mrkonjić: Meni je cilj da naša preduzeća dobiju posao, ali oko ovoga ostaje stvar njihova, tu je Zoran u pravu, njihove organizacije unutar preduzeća. Ne možemo mi da diktiramo sada ko će da uzme kog podizvođača.

Ćosić: U redu hvala Vam, moraćemo da napravimo pauzu.

Mrkonjić: Hvala.

Ćosić: Gledate „Insajder uživo“. Na osnovu postojećih krivičnih prijava i baveći se sopstvenom istragom, „Insajder“ je prepoznao neke od mehanizama kojima se izvlači novac iz putarske industrije. Evo priče o tome.

Prilog:

Razlog što u Srbiji ima mnogo manje izgrađenih kilometara, nego što je uloženo novca i razlog što novi putevi brzo propadaju, prema istraživanju „Insajdera“, krije se u činjenici, da su ovom poslu moguće razne zloupotrebe. Izbegavanje tendera pod različitim i legalnim izgovorima omogućava da država sa privatnim izvođačem potpiše ugovor, u kojem se navodi mnogo veća cena za izgradnju nekog puta, nego što bi taj put zaista koštao, da je tender raspisan. Cenu je moguće dodatno uvećavati i kroz anekse ugovora. Prema istraživanju „Insajdera“, građani pojedine puteve plaćaju mnogo više, zbog nekoliko mehanizama zloupotrebe. Jedan od načina da se uveća cena je i to, što izvođač u računu, koji ispostavi državi, prikaže mnogo veću količinu materijala, od zaista ugrađenog. Takođe, izvođač u posao može bez tendera da uvede bilo koju firmu, od koje je primera radi, iznajmljuje mašine. Tako se dešavalo da je angažovanje mašina plaćano, ali da te mašine ništa nisu radile. Istraživanje „Insajdera“ pokazalo je da su se u Srbiji dešavali slučajevi, da država privatnom izvođaču plati popravku puta, koji je zapravo već popravljen.

Da bi sve ovo bilo moguće neophodna je široka mreža saveznika, na čijem vrhu je obično investitor, odnosno državni organ, koji dodeljuje posao. Taj državni organ prvo dogovori ceo mehanizam sa privatnim izvođačem. Isti državni organ bira i nadzornika, koji će potpisivati sve što se od njega traži, pa će tako svojim potpisom garantovati da je zaista urađeno, onako, kako to tvrdi izvođač. Privatni izvođač se umrežava sa drugim privatnim firmama, sa kojima dogovara uvećanu cenu materijala, duple račune, ili fiktivno iznajmljivanje mašina. Lanac korupcije teško je razbiti, jer po svemu sudeći, svi dobro zarađuju na račun države.

***

Ćosić: Ministre, videli ste ovu priču. Maločas ste rekli: Ne postoji “drumska mafija”. O čemu nam govore krivične prijave?

Mrkonjić: Ne znam, ovo što vi kažete je moguće, ali za mene je bitno, na Koridoru, na severnom kraku, gde rade naši izvođači, ovih stvari nema. Svi ostali tenderi, koji idu po svetskim i evropskim bankama, to ne dozvoljavaju, jer su uslovi propisani. Uvek ima po deset, petnaest izvođača, bira se najjeftiniji. Nadzori su takođe, po uzoru svetskih i evropskih banaka iz inostranstva, prema tome, ovo što priča ovde se na Koridoru 10 ne dešava. Za Mene je to najbitnije, jer to je posao koji mi vodimo. Iz budžeta…

Ćosić: Hoćete da nam kažete, da se događa… priznajete da se događa u drugim delovima?

Mrkonjić: Pa ne znam gde. Pa moguće… ovo je moguće…

Ćosić: Pa gledali ste, znate za krivične prijave, znate za…

Mrkonjić: Ne znam, ja prvi put čujem.

Ćosić: Ne znate za krivičnu prijavu protiv gospodina Branka Jocića, bivšeg direktora „Puteva“, za krivičnu prijavu protiv Radosava Savatijevića Keneta?

Mrkonjić: Pa dobro, ne bih voleo da govorim o tome ja.

Ćosić: Pa čekajte, znate, ne teram Vas da pričate o tome, ali je li to ima neku težinu za Vas?

Mrkonjić: Pa ne, ja ponavljam, ovo što smo ovde videli je moguće, ali za mene je bitno da na Koridoru 10 i na projektima koje radi sada država, toga nema. To je sto posto.

Ćosić: Gospođo Trifković, je li za Vas krivične prijave, procesi koji se vode u ovom trenutku, je li to za Vas relevantan dokaz da postoji izvlačenje para, da postoje, da kažem, grupe kriminalaca, koji se time bave?

Trifković: Sigurno da jeste, pošto sam i ja podnela nekoliko krivičnih prijava protiv Zorana Drobnjaka koji sedi ovde.

Ćosić: Zbog čega ste podneli krivične prijave?

Trifković: Pa podnela sam krivične prijave… ne protiv direktora „Puteva Srbije“, po 13 osnova, odnosno jednu krivičnu prijavu i nekoliko dopuna, ali svakih nedelju dana mi daje elemente za novu dopunu krivične prijave. Znači, razlozi su što nije ni u jednom od 27 slučajeva postupio po nalogu Komisije za zaštitu prava ponuđača, kao svoj drugostepenog organa, već naprotiv, napravio je čak presedan u upravnoj sudskoj praksi. U jednom slučaju je pokrenuo upravni spor, znači protiv Komisiju za zaštitu prava ponuđača, što nikako znači nije bila ni stranka u postupku, nije mogao da uradi, ali je tim svojim gestom zastupao interese Saobraćajnog instituta CIP. Znači, to je presedan u upravnoj sudskoj praksi. To je znači, kao kad bi prvostepeni sud tužio drugostepeni sud, zato što mu je ovaj poništio odluku. Znači, to je prosto neverovatno. Ja to nisam čula u životu. Znači, niko to nije čuo do sad. Onda neće da mi izda potvrdu za izvršene poslove, koje sam odradila. Evo i ministar zna za ta dva projekta, na Koridoru 10, do dana današnjeg mi nije izdao potvrdu, da ja ne bi mogla da učestvujem na drugim tenderima. Onda izmišlja mi neke negativne reference, da ne bi mogla da pojavim na ovim poslovima, koje želi da dâ Institutu za puteve. Onda, potpisao je… i dalje drži na snazi ugovore za projektovanje ovih 27 ugovora, koje je Komisija za zaštitu prava ponuđača, učinila ništavnim. Koji su ništavni, on ih i dalje drži na snazi i plaća te projekte. Znači to je eto par razloga.

Ćosić: Gospodine Drobnjak, čuli ste ovo što je iznela gospođa Trifković.

Drobnjak: Da.

Ćosić: Zvuči kao, na osnovu onoga što je ona rekla, zvuči kao da se trudite iz sve snage da eliminišete bilo kakvu šansu da, ona i njena kompanija dobije neki posao u ovoj sferi?

Drobnjak: Pa evo znači, čuli smo da kao da sam ja bog i da mogu da dam posao.

Trifković: Da preuzeli ste funkciju boga, tako je.

Drobnjak: Ja sam samo direktor javnog preduzeća „Putevi Srbije“.

Trifković: Ne, ali sebiste dali funkciju boga.

Ćosić: A da li je tačno ovo, o čemu ona govori?

Drobnjak: Ja… gospođa Milica ovo kako je ovo rekla, ona mnogo poznaje prava, ja mislim itd.

Trifković: Pa bavim se pravom na žalost, umesto projektovanja puteva, ja se bavim pravom.

Drobnjak: Ja sam inženjer pa ne znam tako prava. Samo da Vam kažem, ja kao direktor javnog preduzeća „Putevi Srbije“ moram da poštujem zakon.

Trifković: Pa gde ste ga ispoštovali, u kom segmentu?

Drobnjak: Svugde sam poštovao zakon.

Trifković: Po kojoj proceduri ste raspisali sve jedan tender? Koja je procedura za 27 ugovora?

Drobnjak: Da Vam kažem, je l’ mogu ja da pričam?

Trifković: Ali ja moram da Vas pitam.

Drobnjak: Evo tu sam.

Trifković: Kako ste ispoštovali Zakon o javnim nabavkama, za ovih 27 ugovora, što ste dodelili Institutu za puteve?

Drobnjak: Ja sam formirao komisiju, sa odobrenjem Vlade za tender. U toj komisiji se nalazi predsednik, cenjeni naš profesor, doktor, Aleksandar Cvetanović.

Trifković: To znači da je on za sve kriv?

Drobnjak: Profesor na Građevinskom fakultetu i dekan bio…

Trifković: I moj omiljeni profesor, tako je.

Drobnjak: Jeste.

Trifković: Ali svejedno odluku ste Vi potpisali. Vi ste potpisali odluku i Vi snosite odgovornost.

Drobnjak: Da, da, ali ja dobijam od komisije, ne mogu ja da određujem, da dajem posao.

Trifković: Aha znači, insistirao je Aca Cvetanović?

Drobnjak: Pozovem komisiju, od komisije to dato i ja se saglasim sa komisijom.

Trifković: Aha, znači protiv njega da podnesem krivičnu prijavu.

Drobnjak: Pa podnesi protiv cele komisije.

Trifković: Dobro.

Drobnjak: Naravno, Vlada mi je naredila, imam odluku Vlade, tu je, da Vam pokažem, da članovi komisije su, jedan član iz Ministarstva infrastrukture, ja mislim da Vi to dobro znate.

Trifković: Znači i protiv ministra da podnesem? Hoće da nas posvađa.

Drobnjak: Drugi član je iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i treći član je iz Koridora 10. Tri člana su bili. I drugi članovi iz „Puteva Srbije“. Ja nisam merodavan i ja ne mogu da kažem, ovaj će da dobije posao, ovaj neće da dobije posao. Ja moram da poštujem zakon i da kažem šta komisija radi.

Trifković: A kog ste se člana zakona držali? Kog ste se zakona držali u dodeli tih poslova, u potpisivanju ugovora sa Institutom za puteve?

Drobnjak: U zakonu stoji, kao što piše, znači da se ispuni tender.

Trifković: Vi ste znači u tom upravnom sporu, koji ste pokrenuli protiv…

Drobnjak: Gospođo Milice, meni je mnogo žao, ja Vas mnogo razumem, poštujem Vas…

Trifković: Baš mi je drago što me razumete, što mi posao ne date?

Drobnjak: Kao gospođu…

Trifković: Što mi posao na date, moram kod ministra da se žalim.

Mrkonjić: Prihvatam žalbe.

Drobnjak: Uslovi tendera mora da se…

Ćosić: Dobro, gospodine Drobnjak, dozvolite samo da uključimo i ministra. Ministre, koji argumenti Vama izgledaju uverljiviji, gospođe Trifković ili gospodina Drobnjaka?

Mrkonjić: Njih dvoje mora da sednu. Moraju oni da sednu zajedno. Gospođa Milica ima prava, kao i sva druga preduzeća. I dalje tvrdim da Srbija ima dovoljno sposobnih preduzeća.

Trifković: I da smo dobri projektanti, to hoću da čujem.

Mrkonjić: I da ste dobri projektanti naravno.

Trifković: To hoću da čujem.

Mrkonjić: Gospođa Milica i Drobnjak treba da sednu i da se dogovore i ja prihvatam da zajedno sednem s njima.

Trifković: Morate Vi arbitražu da obavite.

Mrkonjić: Apsolutno. Ali ovaj problem ne sme da stavi mrlju na izgradnju puteva, posebno Koridora.

Trifković: I ne stavlja.

Mrkonjić: Tako je Milice i nemojte sada da problem projektovanja bude taj, ali naravno Vaša borba za posao je za poštovanje. Mislim da je…

Trifković: Hoćete li da dozvolite da ja tužim, znači državu za nadoknadu štete…

Mrkonjić: Nemojte više molim Vas.

Trifković: Zbog izgubljene dobiti?

Mrkonjić: Nećete je l’ tako?

Trifković: Nema smisla, je l’ da?

Mrkonjić: Sigurno da nema smisla. Prema tome da sednemo, da se dogovorimo i da gospođa Milica dobije onaj deo posla koji zaslužuje, naravno na tenderu, koji su mogući.

Trifković: Samo jednake tržišne uslove kao i svi drugi, sve je što tražim.

Ćosić: Šta je po Vašem uverenju razlog, zbog koga ste isključeni iz posla?

Trifković: Ne znam, to bi jako volela da znam iz kog razloga…

Ćosić: Pošto kažete da ste isključeni.

Trifković: Ne samo ja, svi drugi su isključeni, samo dve državne firme, Institut za puteve…

Mrkonjić: Meni je Drobnjak Vas i preporučio da dođete kod mene, prema tome, nemojte mu zamerati.

Trifković: Nije Drobnjak.

Mrkonjić: Pa dobro, njegova ekipa. Ekipa ljudi, koji su kod njega.

Trifković: Pošto sam ja radila projekat, jako bih volela da znam…

Mrkonjić: Molim vas, molim vas, mogu li da budem ministar? Ne dozvoljavam da ovi problemi, koji su za mene minorni, u odnosu na cilj, koji je pred nama, do 2013.

Trifković: A za mene egzistencijalni.

Mrkonjić: Tako je, ne dozvoljavam da oni sada, u ovoj emisiji budu…

Ćosić: Hajdemo na ključni problem, gospodine ministre, evo prolazi nam vreme. Molim Vas gospodine Drobnjak, dozvolite samo da se vratimo na osnovnu temu, siguran sam smo na brojna pitanja odgovorili, kao što sam siguran da na jedno ključno, najvažnije nismo odgovorili, ministre i sad ću da zamolim i Vas i gospođu Trifković i gospodina Drobnjaka, da pokušate, jednim vrlo razumljivim jezikom, da nam odgovorite na pitanje, zašto je Srbija u poslednjih deset godina izgradila samo 160 kilometara autoputeva? Gde je novac ili gde su putevi? Nemamo puteve.

Mrkonjić: Zato što Srbija, vraćam se nazad, imam opterećenje vremena, u kome sam živeo i radio, kao građevinski inženjer, od devedesete, do 2000. godine su bile sankcije, imali smo opravdanja, za velike projekte, kao što je izgradnja autoputa, nije bilo svetskih para. Od 2000. godine…

Ćosić: Pa imamo svetskih para od 2000. godine.

Mrkonjić: A ne, ne…

Ćosić: Molim Vas, govorimo o poslednjoj deceniji, nemojte da se vraćamo u vreme Slobodana Miloševića.

Mrkonjić: Od 2000. do 2008., jednostavno, strategija našeg razvoja nije bila takva, da se rade koridori, pa onda…

Ćosić: Drugim rečima niko nije hteo da pravi autoputeve u Srbiji?

Mrkonjić: Tako je, tako je, to je bio razlog. Inače para je bilo, naravno da je bilo para.

Ćosić: Gde su otišle pare?

Mrkonjić: Ali ponavljam još jedanput, za održavanje i dalje tvrdim da nije bilo dovoljno sredstava. Mi danas moramo da shvatimo, da za održavanje puteva treba duplo više, nego što i danas izdvajamo. To je razlog, danas dokaz kvaliteta projekta, kao što je Koridor 10, upravo jeste prisustvo svetskih banaka na tom projektu. Garancija da je to dobar posao je što će u roku od narednih par godina, deset godina po završetku Koridora, pare da se vrate. 150 miliona danas je neto devizni priliv od putarine, biće duplo veći kad se završi Koridor, je l’ tako Milice? Je l’ tako Drobnjak? Dakle, projekat koji donosi godišnje 150 miliona više i za deset godina se vraća, je pravi projekat. I zato Koridor 10 mora da bude gotov do 2013. godine.

Ćosić: Dobro, ja neću naravno da Vas svađam sa prethodnim ministrom, ne želite to, ali moram ovo da pitam, je li… još jedanput, 600 miliona i 84 i po kilometara autoputa, jesu to brojke koje su u korelaciji…

Mrkonjić: Pa moram da kažem, Jugo, opet će ispasti da branim sada prethodnog ministra, često mi to zameraju moji…

Ćosić: Recite mi…

Mrkonjić: Pa ja Vam kažem, ja sam te papire gledao, za sve te papire ima dokumentacije.

Ćosić: Je l’ to odbranjivo, izvinite molim Vas?

Mrkonjić: Pa za mene je bilo odbranjivo. Da li su gradili putiće? Pazite, ima jedna velika stvar, o kojoj nismo hteli da govorimo ovde, jer bi to bilo suviše, isuviše…

Ćosić: Te putiće plaćaju građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca, svih gradova u Srbiji, koji ne mogu autoputem da stignu do Grčke, ne mogu autoputem da stignu do Budimpešte gospodine ministre.

Drobnjak: Jugo, ja svaki dan primim po deset, petnaest predsednika opštine, danas je bio jedan i da mi objašnjava putić deci na Goliji, koji idu sedam sati, osam sati, mi ne možemo… ja to razumem i prethodnika, koji je tako radio. Meni je bitno da pare nisu otišle u džepove privatne.

Ćosić: Znači nemamo nikoga ko je odgovoran?

Mrkonjić: Naravno.

Ćosić: Sudbina?

Mrkonjić: Pa nije sudbina, nego mora da se prati jedna strategija razvoja.

Ćosić: Gospođo Trifković, ko je kriv? Ja Vam postavljam vrlo jednostavno pitanje, čija je to odgovornost, izvinite, molim Vas?

Mrkonjić: Mi sad imamo strategiju razvoja države, naravno.

Ćosić: Države?

Mrkonjić: Pa naravno.

Ćosić: Hvala gospodine ministre. Gospođo Trifković, izvolite?

Trifković: Pa mislim da treba malo ozbiljnije pristupiti ovom problemu i poštovanju, opet ponavljam, zakonskih regulativa zemlje Srbije. Znači, moramo ih poštovati. Drugo, ja jedino znam da je 17. septembra 2009. godine, Nacionalni savet za infrastrukturu, znači doneo odluku o ubrzanoj izradi projektne dokumentacije i o celoj toj proceduri. Od tada i zaključak Vlade, od 1. oktobra 2009. godine. Pre toga ne znam da se nešto značajno dešavalo.

Ćosić: Gospodine Drobnjak i Vama postavljam isto pitanje? Gde su putevi?

Drobnjak: Da Vam kažem, urađeni su lokani putevi, urađeni su regionalni, magistralni putevi.

Ćosić: Molim Vas, na možemo dakle, nekoliko decenija da stignemo autoputem do Budimpešte i do Grčke, a govorite nam o lokalnim putevima?

Drobnjak: Ne, da Vam kažem, da li ta sirotinja treba da ima put, ili ne treba, po Vama? Treba, verujte mi, treba i oni da imaju put, da mogu da prođu putem, da im dođe hitna pomoć, kad su bolesni, da mogu deca da prevezu do škole. Ja sam bio skoro u Gadžinom Hanu…

Ćosić: Sada govorite kao da mi to ne želimo, mi to naravno želimo, ali je valjda podjednako važno i za ekonomiju zemlje i za infrastrukturu da se grade strateški putevi?

Drobnjak: Autoputevi mora da se urade, standard zemlje se vidi po autoputevima, po putevima.

Ćosić: Dobro, imam još ovo da Vas pitam, dakle, Vi ste kao direktor preduzeća „Putevi Srbije“ nasledili određen način ponašanja u toj kompaniji, procedure itd. Zbog nekih od takvih procedura i zbog zloupotreba takvih procedura je gospodin Branko Jocić uhapšen, Vaš prethodnik.

Drobnjak: Jeste.

Ćosić: Je l’ Vi vidite probleme u funkcionisanju javnih preduzeća, po istim principima?

Drobnjak: Pa vidite, ja kad sam došao za direktora javnog preduzeća, ja ne probijam budžet. Branko Jocić je u problemu, zato što je probio budžet svoj, koji ima. I javno preduzeće, kao „Putevi Srbije“ može da se pohvali za ovih zadnjih tri i po godine, eto recimo, mogu da Vam pomenem, da smo mi skoro imali konferenciju za štampu 2008. godine… znači plaćanje, poboljšana je naplata putarine i ne znam, da li znate da je u sektoru za naplatu putarine uveden video nadzor i analiza, tj. analitika. To je dva odeljenja, koja nisu bila. Znate da je 2008. godine, postavljene kamere na naplati putarine i da više na naplati putarine nema krađe.

Ćosić: Koliko para mi dajemo kao građani i kao vozači za izgradnju puteva i za održavanje puteva?

Drobnjak: Od naplate putarine imamo priliv otprilike od oko 140, 150 miliona evra.

Ćosić: Jeste Vi sigurni da Vam građani veruju, da je to sve potrošeno kako valja i da građani vide efekte u održavanju puteva, kao što ih Vi vidite, gospodine Drobnjak.

Drobnjak: Ja mogu građanima, svakom, ko mi se obrati, da mu pokažem gde je novac dat i za koji put je dat.

Ćosić: Gospodine Mrkonjiću, izvinjavam se što Vas prekidam, vidim da ste u zanimljivom razgovoru sa gospođom Trifković.

Mrkonjić: Ima gospođa još jedno primedbu, pa mi je rekla, izvolite, ako mogu ja da budem voditelj.

Trifković: Pa kad je taj Nacionalni savet za infrastrukturu doneo informaciju o potrebi ubrzavanja izrade projektne dokumentacije, u stvari je dao nalog Ministarstvu za infrastrukturu o koridorima 10, odnosno sad „Koridorima Srbije“, Ministarstvu NIP-a i „Putevima Srbije“, da sprovode ste te tenderske procedure, tako da nije samo gospodin Drobnjak raspisivao, tj. neraspisivao tendere za projektovanje puteva, to je radilo i Ministarstvo NIP-a i isto se završavalo u mom slučaju, isto tako znači. Eto to sam dužna da kažem. Dva posla, gde sam ja bila sa dva i po miliona evra na tenderu i jedina ispravna ponuda, a oni su dodelili CIP-u za četiri miliona evra, čisto da shvatite koji je odnos.

Ćosić: Za duplo veću cenu.

Trifković: Za maltene duplo veću cenu.

Ćosić: Kako Vi to razumete, izvinite, moram da Vas pitam?

Trifković: Ne razumem, apsolutno ne.

Ćosić: Je li postoji bilo koji drugi kriterijum koji je bio važniji od visine cene?

Trifković: Ne, sve druge kriterijume sam ispunila. Znači, bila sam sve druge kriterijume…svi su bili eliminacioni faktori, sve druge kriterijume sam ispunila u potpunosti. Još CIP-ova ponuda nije ni ispravna i to je rekla Komisija za zaštitu prava ponuđača i vratila nalog NIP-u da sa mnom potpišu ugovor, sa „Geoputem“, i oni su onda smislili da na toj poziciji za projekat puta Preljine – Pojate nemaju više para, nego su jednostavno iz te šifre prebacili pare u sredstva za neke interventne sektorske projekte. Znači, u tom momentu, kada su trebali samnom potpisati ugovor. Ja sad jedino čekam, da „Putevi Srbije“ tu deonicu Pojate – Preljine ponovo daju Institutu za puteve, ili CIP-u – mislim ja ne znam kakva će sudbina biti tog posla i za koje pare će im dodeliti. – ne znam. Ne znam ko će da dobije taj posao.

Drobnjak: Evo vidite, gospodine Ćosiću, znači gospođica Trifković, ona kaže da nije dobila posao od NIP-a, nema posao u Bosni, nema nigde posao…

Ćosić: Ne, gospođa Trifković kaže da nije dobila posao, imala je dva puta bolju ponudu od kompanije koja je dobila. Dakle, to je rekla. Pa zašto nije dobila posao?

Drobnjak: Pa nije dobila posao.

Ćosić: Ali zašto nije dobila posao?

Drobnjak: Eto nije dobila, ljuti se na direktora javnog preduzeća „Putevi Srbije“…

Trifković: 27 tendera prema dva.

Drobnjak: A kod javnog preduzeća „Putevi Srbije“ ima već dva posla. Dobila je posao, rehabilitaciju puta Šabac – Obrenovac da uradi, ima tehničku (...) na južnom Jadranu da uradi, gde je projekat uradio CIP.

Trifković: Dobila sam od svega pedeset hiljada evra posao.

Drobnjak: Jeste dobili dva posla?

Trifković: To nema veze s Koridorom 10 i sa južnim Jadranom.

Drobnjak: Ona, gde može da ispuni uslove tendera, dobije posao.

Trifković: E baš ste galantni, gospodine Drobnjak.

Drobnjak: Evo i oni traže… evo, gospođa Trifković hoće od mene da joj dam od 200 miliona posao.

Trifković: Baš ste galantni, čudo neviđeno.

Ćosić: U redu. Ministre...

Trifković: Lokalni put mi dao projektujem, pa ti si…

Ćosić: Možete samo da nam pomognete sa ciframa, koliko se novca u ovom trenutku vrti i ulaže praktično u autoputeve u Srbiji?

Mrkonjić: Ovako u Koridor 10, za koji sam rekao da su obezbeđena sredstva, milijardu i dvesta miliona svetske banke i dve evropske banke. Za sve deonice, koje su sada, do sada za koje su raspisani tenderi i za koje još treba da se raspišu. Sa tim parama ćemo završiti ceo Koridor 10. Za to je nadležan, nadležno preduzeće „Koridori Srbije. Oni taj posao vode. Ja i dalje tvrdim da su svi projekti gotovi, eventualno neka tehnička kontrola nije, ali taj posao može da se završi u roku od naredne dve, dve i po godine. Svi tenderi su raspisani i to će biti završeno. To je ono što je za mene bitno. Iz Ministarstva za infrastrukturu ide samo deo sredstava, od pet milijardi, za završetak deonice od Uba do Lajkovca i za završetak deonice od severnog kraka Koridora 10, ovog koje sada rade i ni