Skraćena verzija dokumenta koji su usaglasile parlamentarne stranke

Šta donosi predlog novog ustava Srbije

Predlog novog ustava Srbije predviđa da je Srbija država srpskog naroda i građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

U preambuli se navodi da građani Srbije donose ustav polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica i polazeći od toga da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Osim preambule, predlog ustava ima 206. članova i deset delova - načela ustava, ljudska i manjinska prava, ekonomsko uređenju i javne finansije, nadležnosti Republike Srbije, uređenje vlasti, Ustavni sud, teritorijalno uređenje, ustavnost i zakonitost, promena ustava i završna odredba.

U predlogu ustava se precizira da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

U članu 3. piše da je vladavina prava osnovna pretpostavka ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, a ostvaruje se slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti ustavu i zakonu.

Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotezi i međusobnoj kontroli, a sudska vlast je nezavisna.

Osnivanje političkih stranaka je slobodno, a nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.

Ustavom su definisani zastava (koja postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava), grb (se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb) i himna (svečana pesma "Bože pravde"), službena upotreba srpskog jezika i ćiričnog pisma, dok se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom na osnovu ustava.

Srbija je svetovna država, navodi se u ustavu, i dodaje da su crkve i verske zajednice odvojene od države, a da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna ili obavezna.

U članu 12. koji definiše pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu piše da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu koja podleže "samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti".

U članu 14. navodi se da Republika Srbija štiti pravo nacionalnih manjina i da država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama, radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.

Posebnim članom navodi se da drzava jemči ravnopravnost žena i muškaraca.

U članu 16. navodi se da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Srbije i da se neposredno primenjuju.

U delu o ljudskim i manjinskim pravima (članu 20) piše da se ta prava, zajamčena ustavom, neposredno primenjuju, da se nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati i da su svi pred ustavom i zakonom jednaki.

Svako ima pravo na jednaku sudsku zaštitu, bez diskriminacije, navodi se u ustavu i dodaje da je zabranjena svaka diskriminacija, posredna i neposredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacinalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i opsihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Zabranjeno je i kažnjivo izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Lišavanje slobode bez odluke suda, odnosno policijsko zadržavanje je ograničeno na 48 sati, a sudski pritvor do podizanja optužnice na tri meseca i još tri meseca odlukom višeg suda. Posle podizanja optužnice pritvor se "svodi na najkraće neophodno vreme", u skladu sa zakonom.

Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje je, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

U ustavu piše da se krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva.

Ustavom se jemči sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti.

Zabranjena je bilo kakava diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, a pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.

Radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete.

Ustavom je zajamčena autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova.

U članu o slobodi medija, navodi se da u Srbiji nema cenzure, a da svako ima pravo da bude istinito, potpuno i blagovremeno obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.

Ekonomsko uređenje Srbije počiva na trzišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

Ustavom se jemče privatna, zadružna i javna svojima, a postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom.

Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave.

Ustavom su zabranjeni akti kojima se ograničava sloboda konkurencije, stvaranjem i zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.

Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe, kao dobra od opšteg interesa, a posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Srbija štiti potrošace, piše u ustavu i dodaje da su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.

Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Srbije, autonomnih pokranija i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, koje imaju budžete sa prikazanim svim prihodima i rashodima.

Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija, najviši organ revizije javnih sredstava u Srbiji, koji je samostalan i podleže nadzoru Narodne skupštine kojoj i odgovara.

Narodna banka Srbije je centralna banka Srbije, koja je samostalna i podleže kontroli Narodne skupštine kojoj i odgovara. Narodnom bankom rukovodi guverner koga bira Narodna skupština.

Ustavom su definisane i nadležnosti Srbije, kao i uređenje vlasti.
Narodna skupština, koja ima 250 poslanika izabranih na neposrednim izborima tajnim glasanjem, je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. U Narodnoj skupštini obezbeđuje se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina.

Izbore za narodne poslanike, čiji je mandat četiri godine, raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednh 60 dana.

Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima tajnim glasanjem, na mandat od pet godina, a prilikom stupanja na dužnost pred Narodnom skupštinom polaže zakletvu: "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti".

Po ustavu predsednik skupštine može da zamenjuje predsednika republike najduže tri meseca, posle čega je dužan da raspiše izbore za predsednika.

Predsednik Republike komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa ustavom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Vojska je pod demokratskom i i civilnom kontrolom, a može se upotrebi van granica Republike Srbije samo po odluci Naropdne skupštine Republike Srbije.

Najviši sud u Srbiji je Vrhovni kasacioni sud, čijeg predsednika na period od pet godina, bez mogućnosti reizbora, bira skupština na predlog Visokog saveta sudstva.

Sudovi i sudije su nezavisni i samostalni, a tužilaštvo je samostalan državni organ.

Sudije prvi put bira skupština na tri godine, a potom trajno Visoki savet sudstva, koji ima 11 članova i čine ga šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomne pokrajine i dva ugledna pravnika, a ostali članovi su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog skupštinskog odbora.

Republičkog tužioca i javne tužioce bira skupština, na predlog vlade, na šest godina uz mogućnost reizbora.

Zamenike tužioca prvi put bira skupština na tri godine, a potom trajno Državno veće tuzilaca.

Ustavom je dozvoljena ustavna žalba potiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa. Ustavni sud ima 15 sudija, koji se biraju i imenuju na devet godina. Petoro bira Narodna skupština između deset kandidata koje je predlozio predsednik Republike, petoro imenuje predsednik Republike između deset kandidata koje predloži Narodna skupština, a petoro imenuje opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda.

U ustavu se navodi da je Zaštitnik građana nezvisni državni organ koji štitit prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, a za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.

Autonomne pokrajine su Vojvodina i Kosovo i Metohija. Suštinska autonimija Kososva i Metohije urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu ustava, piše u predlogu ustava.

Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a postojeće ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu ustava.

Predlog za osnivanje, ukidanje ili spajanje pokrajina utvrđuju građani na referendumu, a teritorija autonomnih pokrajina ne možze se menjati bez saglasnosti njihovih građana na referedumu.

Autonomne pokrajine se između ostalog staraju o ostvarivanju ljudskih i majinskih prava, utvrđuju simbole pokrajine i njihovo korišćenje, upravljaju pokrajinskom imovinom.

Autonomne pokrajine takođe imaju izvorne prihode kojima finansiraju svoje nadležnosti, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun.

Budžet Vojvodine je najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Srbije s tim što se tri odsto od tih sedam odsto koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Najviši pravni akt autonomne pokrajine je statut koji usvaja skupština autonomne pokrajine, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine. O pitanjima iz svoje nadležnosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opšta akta.

Ustav je najviši pravni akt u Srbiji, sa kojim moraju biti u saglasnosti svi zakoni i drugi akti doneti u Srbiji. Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opšti akti doneti u Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

Predlog za promenu ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika, predsednik Republike, Vlade i najmanje 150.000 birača, a o promeni ustava odlučuje Narodna skupština.

Predlog za promenu ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, a ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akata o promeni Ustava.

Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na referendumu.

Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na referendum radi potvrđivanja, ako se promena ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrenom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

Predlog novog ustava Srbije, kao i Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja novog ustava Srbije o kojima će se skupština večeras izjasniti, podnela su 232 poslanika.

Predviđeno je da ustav stupi na snagu danom proglašenja u Narodnoj skupštini.