Najviše pažnje izazvala je izjava Mijatovića da bi u budućnosti želeo da jednog dana postane predsednik Partizana.
"Biću iskren i reći ću da jesam, evo i zašto", rekao je Mijatović i dodao:
"Usmeni dogovor je bio Rasimov i moj, da kad prođe izvesno vreme koje je prošlo, sednemo i razmotrimo tu mogućnost. Nije to bio prioritet, tri puta sam bio sa Rasimom u prethodnih nekoliko nedelja, ali nismo mogli da se dogovorimo, ja sam imao viziju Partizana koji mora da ide napred. Imao sam i nisam izgubio ambiciju. Nije ovo moj kraj, ja se samo povlačim iz jedne neodržive situacije, jer se slažem sa Rasimom da ovo nije održivo sa mnom unutra. A da se povlačim i da me ne interesuje Partizan - ne! To je obaveza svih partizanovaca..."
Mijatović je govorio i o svom odnosu sa navijačima, koji su ga izviždali na poslednjem meču sezone.
"Nisam shvaćen na najbolji mogući način. Možda u percepciji svih ljudi, jer ne treba zaboraviti činjenicu da ta prva utakmica protiv Čukaričkog je bila apriori vau. Sve do momenta kad sam iskazao svoje lično mišljenje. I dalje mislim i smatram da stadioni i bilo kakve druge hale ili bilo šta, apsolutno nisu platforme za priču o bilo čemu. Dolazim na stadion, dolazim u halu da navijam za klub, a onda posle toga van stadiona svi imamo svoje mišljenje.
To su mi navijači najviše zamerili, zašto? Takva je situacija u društvu, podela u društvu, možemo da pričamo o tome dva dana i dve noći. Od tog Čukaričkog, do dana današnjeg, euforije i toga da sam ja legenda i zviždanja meni, jeste jako čudno. Tu ima svega pomalo. I situacije u društvu i svega u poslednjih godinu i po dana, ima mojih grešaka. Mnogi ljudi su kod smene Blagojevića je bila da je greška, ja smatram da nije bila.
Sad ti koji su me kritikovali su priznali svoju grešku, skoro svi. I dalje tvrdim da je Srđan, bez obzira na njegove kvalitete i trenerske i ljudske, mislim da se nije snašao što se tiče ambicije Partizana i hrabrosti i svega što Partizan treba da ima. Mogli bi da pričamo tri dana i tri noći."
Odgovorio je na pitanje, da li bi i ostali članovi upravnog odbora trebalo da slede njegov potez.
"Ne znam... Svako treba da preispita svoju ulogu i šta je uradio za ovo vreme. Samovoljno sam doneo odluku. Procenio sam da je najbolje za Partizan. Sada je momenat bio da se to uradi. Ne verujem da će još neko učiniti ovo kao i ja, ali verujem da će se upravni odbor proširiti."
Da li će on sada biti opozicija u klubu?
"Nije da čekam šansu. Ko me iole poznaje, zna kakav je moj status i moja situacija. Kada sam došao pre godinu i po dana, svi znaju da sam došao da pomognem. Neću kao opozicija sada stalno da se javljam. Daj Bože da se Evropa dogodi, napravi dobar tim... U tom sam razmišljanju. Želim sreću ostatku upravnog odbora i onome ko dođe. Kada će doći dan i da li će doći da se vratim - ne znam. Mislim da proces oporavka Partizana nije toliko komplikovan, nego ga ljudi više čine takvim."
Hoće li uslediti pomirenje sa navijačima crno-belih?
"Ja se nisam svađao sa navijačima Partizana. Tog dana na stadionu, svi ste bili tamo, nisam dobio uvrede na račun nekakvog mog rada, u smislu da smo treći ili nešto. To je bila tenzija koja se dešava u poslednjih godinu i po dana, dve. Tenzija te netrepeljivosti i te mržnje među ljudima. Ili si za ili si protiv. Svi mi imamo svoj stav, ja ga iskažem, ako treba da diskutujemo, hoćemo.
Zašto ne bih mogao ja da imam drugi stav, a da to nema veze sa navijanjem i fudbalskim klubom? Moguće je. Ovde se dešavaju takve stvari. Toga sam svestan. Onog dana da nije bio taj protest, možda se to nije desilo. Da traže od mene da kažem zašto vičete to što vičete, Vučiću ovo, Vučiću ono... Mijate ovo, Mijate ono. Ako je to vezano za sport, okej, kritika. Ako to nema veze sa Partizanom, možda bi bilo najbolje da navijači Partizana, ali ne Jug, koji je stalno uz ekipu i koji je uvek tu."
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar