Ruska pomama za zlatom

Centralna banka Rusije uveliko deli mišljenje Alena Grinspena, dugogodišnjeg predsednika američkih Federalni rezervi (Centralne banke SAD).

"Rusija je ove godine kupila više zlata od bilo koje druge države na svetu”, izjavio je juče Vilijam Rind, izvršni direktor ogranka "Svetskog saveta za zlato” (SSZ) – međunarodnog udruženja 20 vodećih svetskih rudarskih kompanija u biznisu sa žutim metalom u preko 50 država.

Naime, uporedo sa eskalacijom ukrajinske krize i lavine sankcija Zapada, Rusija se u merama finansijsko-ekonomske zaštite latila i rekordne nabavke zlatnih poluga, posebno od letos.

"Centralna banka Rusije (CBR) od Nove godine do danas pazarila je 150 tona žutog metala, gotovo dvaput više nego što je kupila tokom 2013. godine”, otkrila je Elvira Nabijulina, guverner CBR. Samo u trećem tromesečju Rusija je kupila 55 tona zlata, a ostatak sveta ukupno 41 tonu, precizirao je SSZ. U međuvremenu, izjava Nabijulinove i "ruski izveštaj” SSZ uticali su da cena Grinspenove "jedine valute koja vredi u vremenu krize” osetno poraste na svetskim berzama, uprkos jačanju američkog dolara i rasprodaji rezervi u vlasništvu moćnih međunarodnih investicionih hedž-fondova.

Koliko 7. novembra fina unca zlata (31,2 grama) koštala je 1.130,4 američka dolara (najniži nivo u poslednje četiri godine). Posle ruski mera žuti metal sa decembarskim datumom isporuke dostigao je juče vrednost od 1.204 dolara, najvišu u poslednje dve sedmice.

Šta je nagnalo vlasnika petih najvećih zlatnih rezervi na svetu (iza SAD, Nemačke, Italije i Francuske) da ove godine dramatično povećava rezerve najbržim tempom od 2009. godine?

Novovekovni apetit Moskve za zlatnim polugama inače upadljivo raste još od pre globalne finansijske krize. U poslednjih 10 godina Moskva je utrostručila zlatne rezerve na današnjih oko 1.150 tona.

Berze smatraju da je ruski manevar na berzama dragocenih metala signal "ćudljivih vremena”, o čemu uostalom svedoči i nedavno upozorenje Međunarodnog monetarnog fonda.

"Investitori treba da budu svesni rizika: veći od očekivanog rast dugoročnih kamatnih stopa u SAD, geopolitički događaji ili veliko razočaranje privrednim rastom mogu dovesti do široko rasprostranjenog poremećaja”, naveo je jesenas MMF.

U žustrom zaokretu ka jačanju zlatnih rezervi Rusija danas nije usamljena. Na listi najprilježnijih kupaca poluga, tik uz Rusiju, ove godine svrstavaju se Kazahstan i Azerbejdžan. U međuvremenu i Peking najavljuje veliki zalet na globalno tržište poluga.

Kina treba da akumulira 8.500 tona zlatnih rezervi, dakle više nego što ima SAD, da bi podržala promociju juana kao globalne valute, smatra Song Sin, generalni menadžer Kineske nacionalne korporacije za zlato. Centralna banka Kine danas raspolaže sa 1.054,1 tonom zlata. Istovremeno, Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, najavio je da bi u sklopu "nekonvencionalnih mera” za stimulisanje ekonomija evrozone ECB mogao nanovo da se prihvati i kupovine zlatnih poluga.

Sledeći pokazatelj odnosa država prema zlatnim rezervama najavljen je za 30. novembar kada Švajcarska organizuje referendum sa temom "Da li bi Švajcarska nacionalna banka trebalo petinu svoje imovine trajno da čuva u i pri tome sve svoje zlato drži kod kuće?” Preliminarne ankete javnog mnjenja navode da je 44 odsto švajcarskih birača već sada "za”, dok je 39 odsto "protiv”, a 17 odsto "neopredeljeno”.

Više od 74 odsto zlatnih rezervi zemalja sveta pohranjeno je danas u SAD, prenosi Politika. Foto:marari/Flickr