Državne banke pojele ceo Južni tok

Ili tri mosta s pristupnim saobraćajnicama dimenzija Mosta na Adi.

Oko milijardu evra iznosi budžet Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i, ako ništa drugo, umesto trošenja para poreskih obveznika na loše odluke u državnim bankama, više novca moglo se dati za socijalnu pomoć, dečju zaštitu i dodatke, naknadu za nezaposlenost, piše Politika. Iz propasti tri banke s većinskim državnim kapitalom ista ta država kao da ništa nije naučila, jer je za samo nekoliko godina sebi priuštila „luksuz” da spasava još jednu svoju finansijsku instituciju. Ovog puta Srpsku banku.

Račun tog „luksuza” nije poznat, a čini se da neće ni biti uskoro, jer država nije spremna da ga saopšti poreskim obveznicima. Kako je predočio Dušan Vujović, ministar finansija, detalji sanacije Srpske banke su poverljivi.

Po njemu, trošak dokapitalizacije neće biti veliki, a ta banka koja je, inače, nastala iz Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije, koji je opsluživao kompletnu vojnu industriju velike države, i ubuduće će imati samo tu funkciju. Dakle, neće raditi sa stanovništvom ni drugom privredom. U javnosti se pominje da je za spasavanje ove banke potrebno nekoliko desetina miliona evra.

U poslednjih nekoliko godina NBS je stavila katanac na čak četiri banke od kojih je samo jedna bila privatna – Univerzal banka, dok je u ostale tri – Agrobanci, Privrednoj banci Beograd i Razvojnoj banci Vojvodine država bila većinski ili pojedinačno najveći vlasnik.

Konačni „račun propasti” za tri, uslovno rečeno, državne banke i pokrivanje osiguranih depozita za koje garantuje država u ugašenoj privatnoj banci još je nepoznat. Okvirni podaci za sve njih su od najmanje 800 pa sve i do milijardu evra.

Agrobanka je zatvorena kada se pokazalo da su joj gubici pojeli kapital za čak 300 miliona evra. Međutim, trošak njenog spasavanja tu se ne završava. Država je posle njenog gašenja imala jedan neuspeo pokušaj spasavanja tako što je oformila Novu Agrobanku koju je dokapitalizovala emisijom hartija od vrednosti koje tek treba da stignu na naplatu. Tako nekih stotinak miliona evra stiže na naplatu u 2015. godini. Kada se pokazalo da ovaj model spasavanja neće dati rezultate i Nova Agrobanka je trajno ugašena s tim što su joj i aktiva i pasiva prenete u Poštansku štedionicu.

Po istom modelu u istoriju je otišla i Razvojna banka Vojvodine. I nju je država prvo u nekoliko navrata dokapitalizovala sa oko 350 miliona evra da bi na kraju i ona završila s gubitkom od oko 210 miliona evra. Sličan recept spasavanja primenjen je i u Privrednoj banci, ali je njen račun propasti ipak mnogo manji.

Crni oblaci nelikvidnosti nadvili su se i nad privatnom Univerzal bankom, čiji su akcionari bili najviđeniji srpski privrednici, ali je u ovom slučaju, gde su preliminarni podaci pokazali da su gubici dostigli 85 miliona evra, država stala samo iza osiguranih depozita do 50.000 evra na šta je, uostalom, dužna i po zakonu.

Da račun propasti svih ovih banaka nije još konačan vidi se i iz toga što tek treba da bude „spasena” i Agencija za osiguranje depozita koja je, podrazumeva se, svojim sredstvima isplaćivala osigurane depozite i zbog čega je sada njen račun prazan. Samo po tom osnovu, odnosno za njenu dokapitalizaciju, država namerava da uzme kredit od oko 200 miliona evra kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Pošto se nagađa da je taj iznos nedovoljan pominje se da bi kredit sličnog iznosa, za istu namenu, mogao da se zatraži i od Svetske banke.

Pošto je postala „poslednje utočište” svih loših banaka i Poštanskoj štedionici treba finansijska injekcija, a država je, za početak, ove godine za to opredelila pet milijardi dinara.