Bulatović: Slom dolara neminovan

"Na našu žalost, mi nismo na neutralnoj strani. Zato što je, hteli to ili ne, mislili da se to dešava negde sa strane i u velikome svetu, taj rat već ušao u naše džepove", kaže za Večernje novostia ekonomista Momir Bulatović, premijer nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

"Danas banka iz Srbije obaveštava crnogorsku banku da više nije u stanju da, shodno principima slobodnog bankarskog poslovanja, garantuje za transfere koji se dešavaju iz Crne Gore ka Srbiji, a iz Srbije prema svetu. Svi smo ušli u taj veliki rat i postali obveznici američke poreske službe. To je posledica FATKA, koji je nedavno stupio na snagu i koji sprečava malverzacije američkih poreskih obveznika, ali se odnosi na sve građane sveta i na sve nas koji imamo nešto novca u bankama", navodi on. Svoju tezu da je svetska ekonomija na nivou od pre Prvog svetskog rata, Bulatović objašnjava: "Kada finansijski kapital preuzme potpunu prevlast dolazi do neravnomerne distribucije materijalnih dobara unutar samih država, što uzrokuje povećanje socijalnih tenzija i sukobe između država. Zato se može reći da je današnja situacija sa ekonomskog stanovišta u potpunosti nalik onoj koja je dovela do Prvog svetskog rata".

"Odeljenje 16 najuticajnijih obaveštajnih zajednica SAD od 2006. godine sprovodi projekat „Proročanstvo“. Rezultati koje su nedavno objavili su uznemirujući za američku javnost i američku ekonomiju. Taj projekat ima za cilj da ustanovi kakve će posledice biti na funkcionisanje američke privrede i države kada dolar više ne bude svetski novac. Zaključak je da će pad životnog standarda u Americi iznositi ubedljivih 25 odsto, a da će recesija koja će uslediti trajati najmanje 25 godina", govori Bulatović o budućnosti privrede SAD.

"U svetu je opšta potera za zlatom. Nemci, Rusi i Kinezi ga najviše kupuju upravo zato što se svi pripremaju za neminovni trenutak sloma američkog dolara. Kada će se to desiti, niko pouzdano ne zna", navodi on.

Na konstataciju da dok broj bogatih u svetu raste, ekstremno se povećava broj siromašnih i pitanje da li je to u vezi sa finansijskim ratom, Bulatović odgovara:

"Na žalost, to se uvek dešava kada finansijski kapital postane sam sebi svrha. Jedna od većih bitki izvan scene jeste sukob između američkog i nemačkog načina upravljanja. Nemačka kao najjača ekonomska sila ima tradicionalni odnos i njen menadžment podrazumeva da je radna snaga ljudski kapital, dok Amerikanci smatraju da je radna snaga trošak, koji mora da se smanji".

"Imate ogromnu nezaposlenost u Americi i veliku ekspanziju zapošljavanja u Nemačkoj, zato što oni „gaje“ svoje radnike i imaju sisteme upravljanja kapitalom koji mnogo liče na samoupravljanje. U njihovim preduzećima, recimo „Folksvagenu“, 50 odsto članova upravnog odbora su zaposleni, a drugu polovinu predstavljaju sitni akcionari. Satnica radnika u Nemačkoj je 67 dolara, a isti taj radnik koji radi u Tenesiju u Americi ima 20 dolara. Sukob se dešava zbog onih jedan odsto ekstremno bogatih Amerikanaca koji danas upravljaju SAD. Ne možemo se mi ljutiti na Amerikance, nego na taj jedan odsto njihove nezajažljive i pohlepne elite", objašnjava Bulatović.

Prerastanje finasijskog rata u stvarni, prema njegovim rečima, nije neminovno, ali nije ni isključeno. "Da bi se sprečio taj negativni scenario, neophodno je pogledati i sagledati uzroke i posledice finansijskog rata koji se dešava negde skriveno, daleko od očiju javnosti, koja čak i ne želi da to sve skupa vidi", kaže Bulatović.

Na pitanje kakva je sudbina evra, kaže da je evro uspešan, ali čisto politički projekat. "U ekonomskom smislu, evro je podelio EU i razorio privrede članica takozvane periferije. Jedinstvena valuta je duboko razjedinila EU".

O ulozi MMF-a, kaže: "Uhvati me ponekad strah kada čujem da MMF treba da da neko mišljenje. MMF je postao veoma značajna institucija otkad je izbila svetska ekonomska kriza, ali u odnosu na vreme pre toga on ima duplo manje sredstava na raspolaganju. Kako jedna institucija koja treba da daje novac može da bude značajna ako ima sve manje novca? Očigledno je da se tu radi o nekom političkom diktatu, koji dokazano nije doneo rešenje ni boljitak onima koji su pre nas bili izloženi tim savetima".

"Smatram da ovo nije vreme za političare. Sastav Evropske komisije najbolje pokazuje da je ovo vreme u kome političari treba da budu bezlični ljudi, koji će ostvarivati neke tajne i čudovišne naloge protiv sopstvenog naroda, a često i protiv sopstvenih uverenja. Zato mislim da je ovo vreme ekonomije i ja se sa najvećim zadovoljstvom vraćam toj svojoj prvoj ljubavi", kaže Bulatović o svojoj trenutnoj okupaciji.